Dobre priče imaju nastavak. Dobre stvari nikad ne završavaju, završava se samo jedno poglavlje ili jedna epizoda. A onda počinje drugo.
Da li je ovo preterano optimistična izjava? Pesnikinja Odoevceva završila u staračkom domu sa svojim mužem, pesnikom Ivanovim. Bili su u svojim sedamdesetim godinama. Osiromašili su, izgubili kuću i svu imovinu. Muž se takođe smrtno razboleo. Odoevceva je pisala pesme u sirotištu: "Nisam se umorila od disanja, iako je naša sudbina tužna" , "Život je najprijatnija stvar od svih prijatnih stvari.” Takav je bio njen karakter. Srećno raspoloženje.
I muž, umirući, ostavi testament; molim vas, dragi moji prijatelji čuvajte moju ženu, molim vas. Ovo je sve što tražim! A onda je pozvao svoju Irinu i rekao joj poslednje reči: "Kakve lepe noge imaš!" I umro je sa ovim riječima. Evo priče o ljubavi i srećnoj prirodi pesnikinje. Koja se nikada nije žalila. Ni o kome nije pisala loše stvari. I sakrila je volju svoga muža, zašto gnjaviti ljude i moliti!
Ovo je kraj priče, zar ne? Ne. Sada ću vam ispričati drugu epizodu. Odoevceva je živela još dvadeset godina i u 83. godini udala se za pisca Gorbova. Voleo ju je od malih nogu. A u ratu je nosio njen roman na grudima, možete li da zamislite? Bio je ranjen, roman je bio natopljen krvlju... Ali je zadržao metak: roman je čuvao pisca, a pisac je čuvao roman. A onda je našao Odoevcevu i oženio se. Nije ga bilo briga koliko ima godina. I dao je Irini auto, a ona se veoma energično vozila po Parizu.
A onda je objavila svoje memoare, bezazlene i humane. I obogatila se. A onda se vratila u Rusiju i proživela svoj dug život tamo, na obali Neve, kako je sanjala. A ni tu nije kraj filma. Onda će uslediti nastavak, to je nagovestila Odoevceva. Oni koji su zahvalni životu uvijek dobijaju nastavak. "Na obalama Neve", "Na obalama Sene" - tako se zovu njene knjige.
"Na obalama Lete", nije završila ovu knjigu, nije imala vremena. Ali nagoveštaj je jasan, zar ne? I sledi nastavak – u drugi svijet, na druge obale. Jer dobrim stvarima nikad kraja.
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
I muž, umirući, ostavi testament; molim vas, dragi moji prijatelji čuvajte moju ženu, molim vas. Ovo je sve što tražim! A onda je pozvao svoju Irinu i rekao joj poslednje reči: "Kakve lepe noge imaš!" I umro je sa ovim riječima. Evo priče o ljubavi i srećnoj prirodi pesnikinje. Koja se nikada nije žalila. Ni o kome nije pisala loše stvari. I sakrila je volju svoga muža, zašto gnjaviti ljude i moliti!
Ovo je kraj priče, zar ne? Ne. Sada ću vam ispričati drugu epizodu. Odoevceva je živela još dvadeset godina i u 83. godini udala se za pisca Gorbova. Voleo ju je od malih nogu. A u ratu je nosio njen roman na grudima, možete li da zamislite? Bio je ranjen, roman je bio natopljen krvlju... Ali je zadržao metak: roman je čuvao pisca, a pisac je čuvao roman. A onda je našao Odoevcevu i oženio se. Nije ga bilo briga koliko ima godina. I dao je Irini auto, a ona se veoma energično vozila po Parizu.
A onda je objavila svoje memoare, bezazlene i humane. I obogatila se. A onda se vratila u Rusiju i proživela svoj dug život tamo, na obali Neve, kako je sanjala. A ni tu nije kraj filma. Onda će uslediti nastavak, to je nagovestila Odoevceva. Oni koji su zahvalni životu uvijek dobijaju nastavak. "Na obalama Neve", "Na obalama Sene" - tako se zovu njene knjige.
"Na obalama Lete", nije završila ovu knjigu, nije imala vremena. Ali nagoveštaj je jasan, zar ne? I sledi nastavak – u drugi svijet, na druge obale. Jer dobrim stvarima nikad kraja.
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
