Loše stvari se dešavaju i dobrim ljudima. Sudbina je proizvoljna, svijet slep i sebičan, ponekad, vrlo oštar. Plemeniti ljudi, međutim, nikada ne odustaju od svog porekla uprkos razočaranjima, jer oni koji misle srcem ne poznaju ni prezir ni hladne razloge.
Svi poznajemo takve ljude. Kad god vidimo čin plemenitosti, nesebičnog altruizma ili heroizma, osjećamo se inspirisanim ili čak ponovo u skladu sa svijetom.
Šta je bolje? Osjećati se dobro ili činiti dobro?
Pitanje može biti malo čudno: šta može biti bolje? Investirajte u svoju dobrobit ili dajte prednost dobrobiti drugih? Mnogi od vas mogu reći da je odgovor na ovo pitanje veoma jednostavan, jer jednostavna činjenica da činite dobro ima pozitivne reperkusije na balans i lično zadovoljstvo. Međutim, stručnjacima ovaj zaključak nije jasan. U stvari, stručnjaci za ljudsko ponašanje proučavaju ovo pitanje godinama.
Šta je bolje? Osjećati se dobro ili činiti dobro?
Pitanje može biti malo čudno: šta može biti bolje? Investirajte u svoju dobrobit ili dajte prednost dobrobiti drugih? Mnogi od vas mogu reći da je odgovor na ovo pitanje veoma jednostavan, jer jednostavna činjenica da činite dobro ima pozitivne reperkusije na balans i lično zadovoljstvo. Međutim, stručnjacima ovaj zaključak nije jasan. U stvari, stručnjaci za ljudsko ponašanje proučavaju ovo pitanje godinama.
Šta kaže nauka
Istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji (UCLA) sproveli su veoma interesantnu studiju dolazeći do zaključka da postoje dve vrste vitalne svrhe kod ljudi i da svaka ima biološke implikacije.
Sledeći podaci su:
Prvo, postoje ljudi koji teže hedonističkom blagostanju. Odnosno, vrsta sreće koja nastaje isključivo u samozadovoljstvu, u vitalnoj potrazi za svojim blagostanjem.
S druge strane, definisano je i „eudaimonsko“ blagostanje. To je mnogo dublja i viša svrha, u kojoj osoba pokušava da raste i sazri kao takva da bi dala najbolje od sebe drugima.
Zaključci
Studija je otkrila da ljudi sa jasnim eudaimonskim raspoloženjem (tj. koji rezervišu visoku poziciju na svojoj skali prioriteta za druge) uživaju jači imuni sistem. Pokazalo se da manje razvijaju upale i imaju više antitela, što je sinonim za jači imuni sistem.
Štaviše, na psihološkom nivou, karakteriše ih profil čvrstih uverenja. Nije važno koliko im je teških udaraca život naneo, koliko su razočaranja ili gubitaka pretrpeli. Oni nastavljaju da misle srcem, nastavljaju da daju prednost drugima i da se uzdaju u plemenitost ljudskog bića.
Hedonični pojedinci, s druge strane, imaju manje antitela, slabiji imuni sistem i nestalniji i promenljiviji karakter.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/brave-persone-pensano-cuore/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji (UCLA) sproveli su veoma interesantnu studiju dolazeći do zaključka da postoje dve vrste vitalne svrhe kod ljudi i da svaka ima biološke implikacije.
Sledeći podaci su:
Prvo, postoje ljudi koji teže hedonističkom blagostanju. Odnosno, vrsta sreće koja nastaje isključivo u samozadovoljstvu, u vitalnoj potrazi za svojim blagostanjem.
S druge strane, definisano je i „eudaimonsko“ blagostanje. To je mnogo dublja i viša svrha, u kojoj osoba pokušava da raste i sazri kao takva da bi dala najbolje od sebe drugima.
Zaključci
Studija je otkrila da ljudi sa jasnim eudaimonskim raspoloženjem (tj. koji rezervišu visoku poziciju na svojoj skali prioriteta za druge) uživaju jači imuni sistem. Pokazalo se da manje razvijaju upale i imaju više antitela, što je sinonim za jači imuni sistem.
Štaviše, na psihološkom nivou, karakteriše ih profil čvrstih uverenja. Nije važno koliko im je teških udaraca život naneo, koliko su razočaranja ili gubitaka pretrpeli. Oni nastavljaju da misle srcem, nastavljaju da daju prednost drugima i da se uzdaju u plemenitost ljudskog bića.
Hedonični pojedinci, s druge strane, imaju manje antitela, slabiji imuni sistem i nestalniji i promenljiviji karakter.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/brave-persone-pensano-cuore/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
