Upravo toliko košta sreća: za nju ćete morati dati svu svoju nesreću, celu sopstvenu istoriju, istoriju svog formiranja, razvoja, sazrevanja, rasta i prevazilaženja.
Cena sreće je visoka...
Pošto sam muškarac, a statistički mnogo češće zbog posla moram da komuniciram sa ženama, obratiću se ženama. Ali sve ovo je u potpunosti relevantno i za muškarce.
Tako…
Šta god muškarac uradi, kaže ili pokaže, to neće biti dovoljno za ženu koja nije odrasla kroz sopstvene ideale, ideje i snove iz detinjstva.
Sve dok imate ideje o obliku u kome bi vam sreća trebalo da dođe, nećete primetiti samu sreću, već će vam nedostajati. Proći ćete svaki trenutak, obezvređujejući, kritikujući. Sve vam neće biti dovoljno i uvek će biti malo „pogrešno”.
Iako još uvek imate nade da ćete postići veoma, veoma idealnu sliku, propustićete najbolje.
Neću moći da vam pokažem, neću moći da vam dokažem, ali jednog dana ćete možda otkriti. Ona sama. Kada dođe vreme kada će se svi donji krajevi ispitati za ono najvrednije, kada će se malo po malo otkriti ono vredno, kada će se od ovoga zamesiti sopstveno testo, aromatizovano toplim dlanovima vaše pažnje, i dok vaše „ lepinja” se sama peče do spremnosti.
Pošto sam muškarac, a statistički mnogo češće zbog posla moram da komuniciram sa ženama, obratiću se ženama. Ali sve ovo je u potpunosti relevantno i za muškarce.
Tako…
Šta god muškarac uradi, kaže ili pokaže, to neće biti dovoljno za ženu koja nije odrasla kroz sopstvene ideale, ideje i snove iz detinjstva.
Sve dok imate ideje o obliku u kome bi vam sreća trebalo da dođe, nećete primetiti samu sreću, već će vam nedostajati. Proći ćete svaki trenutak, obezvređujejući, kritikujući. Sve vam neće biti dovoljno i uvek će biti malo „pogrešno”.
Iako još uvek imate nade da ćete postići veoma, veoma idealnu sliku, propustićete najbolje.
Neću moći da vam pokažem, neću moći da vam dokažem, ali jednog dana ćete možda otkriti. Ona sama. Kada dođe vreme kada će se svi donji krajevi ispitati za ono najvrednije, kada će se malo po malo otkriti ono vredno, kada će se od ovoga zamesiti sopstveno testo, aromatizovano toplim dlanovima vaše pažnje, i dok vaše „ lepinja” se sama peče do spremnosti.
Na kraju krajeva, pročitali ste bajku o princezi žabi. Ovaj primer je više za muškarce; priča za sve je slična bajci: sreća je nešto što u prvom trenutku liči na žabu, ali u sledećem trenutku, uz dužnu pažnju i poniznost, može da se otkrije kao princeza.
Za žene postoji još jedna bajka - o Emelji ili o Ivanu Budali... Koliko god se žena razmetala čitajući ovaj post, prepuštajući se onome što vam zapravo dođe kao sreća, ali na šta vam sreća ne liči do kraja, nije nimalo lako predati se. Ne samo zato što ne možete odmah da vidite sreću u ovome - ideje i ideje stoje na putu. Ideje o tome koliko dobro i koliko ispravno, o tome kako i šta volim, i o tome šta mi treba i u kom obliku.
Sreća vam svaki dan kuca na vrata, samo vama nedostaje, skoro svima, izuzev nekolicine najhrabrijih, umornih od sopstvene samoobmane, umornih od drama i svojih patničkih predstava, umornih od toga da budu posebni i jedinstveni po sebi nesreća.
Svi traže sreću, ali pokušavaju da se snađu po ambalaži, po kutiji. Tu se krije jedina, ali neuhvatljiva zamka: kakva će biti ambalaža za ono što tražite nije poznato.
A vi stalno posežete i posežete za specifičnom ambalažom, za prelepom kutijom, za slikama, nadama i idealima, gubeći suštinu, nedostaje vam sadržaj. Upravo u ovom trenutku, Sreća vam kuca na vrata, zgužva se na vašem pragu, spremna da vas zagrli raširenih ruku - baš onakvima kakvi jeste.
Sreća je uvek spremna, ali izgleda da još uvek niste spremni...
Uostalom, ako prihvatite sve što jeste, prihvatite sve u celini, umor, prestanete da se borite i usavršavate sebe, izgubićete dramu u životu, izgubićete melanholiju i tugu, izgubićete SVE teškoće bez izuzetka, izgubiće SVE probleme bez izuzetka.
Lišite se samosažaljenja, sopstvene patnje, sopstvene teške i čak verovatno teške sudbine, koja vas čini posebnim i čini vam se tako vrednim.
Cena sreće je visoka. Ona je tvoja nesreća.
Upravo toliko košta sreća: za nju ćete morati dati svu svoju nesreću, celu sopstvenu istoriju, istoriju svog formiranja, razvoja, sazrevanja, rasta i prevazilaženja. I kao rezultat, gubite baš ovu priliku, bar negde, bar u nečemu, da uočite čak i mrvicu nesreće.
Sreća vam kuca na vrata, ali nikako u onom obliku koji ste očekivali, kako ste zamislili i kako ste planirali. I samo iz tog razloga, samo iz ovog razloga, s vremena na vreme propuštate PRAVU sreću.
Za žene postoji još jedna bajka - o Emelji ili o Ivanu Budali... Koliko god se žena razmetala čitajući ovaj post, prepuštajući se onome što vam zapravo dođe kao sreća, ali na šta vam sreća ne liči do kraja, nije nimalo lako predati se. Ne samo zato što ne možete odmah da vidite sreću u ovome - ideje i ideje stoje na putu. Ideje o tome koliko dobro i koliko ispravno, o tome kako i šta volim, i o tome šta mi treba i u kom obliku.
Sreća vam svaki dan kuca na vrata, samo vama nedostaje, skoro svima, izuzev nekolicine najhrabrijih, umornih od sopstvene samoobmane, umornih od drama i svojih patničkih predstava, umornih od toga da budu posebni i jedinstveni po sebi nesreća.
Svi traže sreću, ali pokušavaju da se snađu po ambalaži, po kutiji. Tu se krije jedina, ali neuhvatljiva zamka: kakva će biti ambalaža za ono što tražite nije poznato.
A vi stalno posežete i posežete za specifičnom ambalažom, za prelepom kutijom, za slikama, nadama i idealima, gubeći suštinu, nedostaje vam sadržaj. Upravo u ovom trenutku, Sreća vam kuca na vrata, zgužva se na vašem pragu, spremna da vas zagrli raširenih ruku - baš onakvima kakvi jeste.
Sreća je uvek spremna, ali izgleda da još uvek niste spremni...
Uostalom, ako prihvatite sve što jeste, prihvatite sve u celini, umor, prestanete da se borite i usavršavate sebe, izgubićete dramu u životu, izgubićete melanholiju i tugu, izgubićete SVE teškoće bez izuzetka, izgubiće SVE probleme bez izuzetka.
Lišite se samosažaljenja, sopstvene patnje, sopstvene teške i čak verovatno teške sudbine, koja vas čini posebnim i čini vam se tako vrednim.
Cena sreće je visoka. Ona je tvoja nesreća.
Upravo toliko košta sreća: za nju ćete morati dati svu svoju nesreću, celu sopstvenu istoriju, istoriju svog formiranja, razvoja, sazrevanja, rasta i prevazilaženja. I kao rezultat, gubite baš ovu priliku, bar negde, bar u nečemu, da uočite čak i mrvicu nesreće.
Sreća vam kuca na vrata, ali nikako u onom obliku koji ste očekivali, kako ste zamislili i kako ste planirali. I samo iz tog razloga, samo iz ovog razloga, s vremena na vreme propuštate PRAVU sreću.
Previše je jednostavno, previše dostupno, suviše blisko, previše transparentno. Nema drame, nema teatra, nema priče i ništa posebno. Ovu sreću ne možete nikome preneti, ona neće naglasiti vaš imidž i neće vas učiniti boljim, ali je možete osetiti, a pošto je osetite, vidite i pomirite se sa njom, moći ćete da ostanete sa njom. Naravno, samo pod uslovom da je to ono što vam je trenutno vredno.
Autor: Anatolij Tokarski
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/158896-poka-ty-ne-nastradalsya-tebya-ne-nasytit
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Autor: Anatolij Tokarski
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/158896-poka-ty-ne-nastradalsya-tebya-ne-nasytit
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
