Najveća opasnost vezana za dečije bolesti leži u opasnim i neuspešnim naporima da se one spreče masovnim vaknicisanjem.
Dok pišem ove redove, svestan sam da će vam, verovatno, biti teško da prihvatite moj stav. Vakcinisanje se tako promišljeno i agresivno reklamira da mnogi roditelji veruju kako je reč o “čudu” koje je zauzdalo mnoge bolesti od kojih su ljudi nekada strahovali.
Dok pišem ove redove, svestan sam da će vam, verovatno, biti teško da prihvatite moj stav. Vakcinisanje se tako promišljeno i agresivno reklamira da mnogi roditelji veruju kako je reč o “čudu” koje je zauzdalo mnoge bolesti od kojih su ljudi nekada strahovali.
Zbog toga je, za njih, suprotstavljanje vakcinama ravno ludilu. Kada pedijatar napadne ono što je postalo osnova pedijatrijske prakse, isto je kao da katolički sveštenik negira nepogrešivost pape.
Iako sam toga svestan, mogu se samo nadati da ćete vi i dalje biti spremni da pročitate ono što vam želim reći. Mnogo toga u što su vas uverili u vezi sa vakcinisanjem nije tačno. Ne samo da oko toga imam zle slutnje, da sledim svoja najdublja uverenja, savetovao bih vam da ne pristanete ni na koje vakcinisanje svog deteta. Ali to neću učiniti, jer su roditelji u polovini američkih država izgubili pravo na izbor. Lekari, a ne političari, izborili su se za zakone koji prisiljavaju roditelje da svoju decu vakcinišu ako žele da ih upišu u školu.
Ali čak i u tim državama možda uspete nagovoriti pedijatra da iz Di Te Per vakcina isključi komponentu pertusisa (veliki kašalj). Ova komponenta, koja je, čini se, najopasnija, izaziva toliko nesuglasica da mnogi lekari postaju nervozni dok je ubrizgavaju, bojeći se roditeljskih tužbi zbog nesavesnog postupka. I treba da budu nervozni, jer je u nedavnom slučaju u Čikagu dete oštećeno vakcinom pertusisa dobilo odštetu od 5,5 miliona dolara. Ako je vaš doktor u takvom stanju, iskoristite njegov strah jer je u pitanju zdravlje vašeg deteta.
Iako sam i sam davao tu vakcinu u ranim godinama svoje prakse, postao sam nepokolebljiv protivnik masovnog vakcinisanja zbog neizmerno velikih opasnosti koje od njega prete. Tema je toliko široka i složena da zaslužuje zasebnu knjigu. Ali ovde se moram zadovoljiti nabrajanjem svih primedbi koje imam na fanatično oduševljenje kojim pedijatri naslepo ubrizgavaju strane belančevine u tela vaše dece, ne znajući kakve posledice mogu izazvati.
Evo zbog čega sam zabrinut:
1. Nema uverljivih naučnih dokaza da je bilo koja dečija bolest iskorenjena zahvaljujući masovnom vakcinisanju. Istovremeno je tačno da su mnoge nekada česte dečije bolesti nestale ili se njihov broj smanjio otkako su uvedene vakcine. Niko tačno ne zna zašto, a razlog bi mogao biti poboljšanje životnih uslova. Ako
je do nestanka tih bolesti u SAD-u došlo zahvaljujući vakcinisanju, moramo se pitati zašto su nestale istovremeno i u Evropi, gde se masovna vakcinisanja nisu sprovodila.
2. Vlada mišljenje da je Salkova vakcina zasluzna za zaustavljanje epidemije polija (dečije paralize), koja je harala među američkom decom 40-ih i 50-ih godina 20. veka. Ako je tako, zašto je epidemija prestala i u Evropi, gde se vakcinisanje protiv te bolesti nije tako široko primenjivalo? Mnogo je važnije pitanje, zašto se Sabinova vakcina sa živim virusom još uvek daje deci kad Dr Jonas Salk, koji je izumeo prvu vakcinu, ističe da Sabinova vakcina danas izaziva većinu slučajeva dečije paralize. Uporna primena tih vakcina na deci nerazumno je medicinsko ponašanje koje samo potvrđuje moju tvrdnju kako su lekari dosledni u ponavljanju svojih grešaka.
Kad se govori o vakcini protiv polija, opet smo svedoci nesklonosti medicine da napusti vakcinisanje kao u slučaju velikih boginja, koje je ostalo jedini izvor smrti vezan uz velike boginje tri decenija nakon što je bolest nestala. Razmislite o tome! 30 godina deca su umirala od vakcina protiv velikih boginja, iako im opasnost od te bolesti više nije pretila!
3. Za svako vakcinisanje vezan je značajan rizik i brojne kontraindikacije koje mogu vakcinu pretvoriti u opasnost za zdravlje vašeg deteta. Ali lekari ih i dalje rutinski ubrizgavaju, obično ne upozorivši roditelje na opasnosti i bez prethodne provere da li je vakcinisanje kontraindikovano za dete koje se vakciniše. Nijedno dete ne bi trebalo vakcinisati bez prethodne provere, ali čitave vojske male dece dobijaju ubod u ruku, a da se niko ništa ne pita!
4. Dok je poznat niz kratkotrajnih štetnih posledica većine vakcine (ali retko ih ko iznosi), niko ne zna kakve su dugotrajne posledice ubrizgavanja stranih belančevina u telo vašeg deteta. Još više zastrašuje činjenica što se niko ni ne trudi da to pitanje istraži.
5. Sve više se sumnja da su vakcinisanja protiv srazmerno bezopasnih dečijih bolesti možda odgovorna za dramatičan porast autoimunih bolesti otkako su uvedena masovna vakcinisanja. Radi se o zastrašujućim bolestima poput raka, leukemije, reumatskog artritisa, multipleks skleroze, Lu Gerigove bolesti, lupus erythematosus i Gulam-Barovog sindroma. Autoimuna bolest se jednostavno može objasniti kao bolest u kojoj telesni obrambeni mehanizmi nisu sposobni razlikovati stranog napadača od normalnih tkiva. Zbog toga telo počinje samo sebe da uništava. Da li smo zamenili zauške i boginje za rak i leukemiju?
Objasnio sam vam ove činjenice koje me zabrinjavaju zato što vam ih vaš pedijatar verovatno neće spomenuti. Na Forumu američke akademije pedijatara (AAP) 1982. godine predložena je rezolucija koja bi pomogla da roditelji budu obavešteni o rizicima i koristima od vakcinisanja. Rezolucija je zahtevala “da AAP osigura jasnu i jednostavnim jezikom pisanu vest koja bi razumnim roditeljima rekla sve o koristima i riziku rutinskih vakcinisanja, riziku od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinisanjem i štetnim reakcijama na vakcinu”. Očigledno je da prisutni lekari nisu bili uvereni kako “razumni roditelji” imaju pravo na tu vrstu obaveštenja jer je rezolucija odbačena!
Gorke nesuglasice oko vakcinisanja koje sada vladaju u medicinskim krugovima nisu promakle medijima. Sve više roditelja odbija da vakciniše svoju decu i za to snose zakonske posledice.
Roditelji čija su deca nakon vakcinisanja dobila trajna oštećenja više ne prihvataju takvu sudbinu nego se parniče i sa proizvođačima lekova i sa lekarima koji su dali deci vakcinu. Neki proizvođači su prestali da proizvode vakcine, a kod onih koji ih još proizvode spisak kontraindikacija za njihovu upotrebu postaje iz godine u godinu sve duži. U međuvremenu rutinske vakcinacije uvek dovode pacijente ponovo u ordinaciju, one su alfa i omega ove medicinske grane, pa će ih pedijatri braniti do smrti.
Pitanje koje bi roditelji trebali postaviti glasi: čije smrti?
Samo vi, kao roditelji, možete odlučiti da li odbiti vakcine ili rizikovati da ih dete primi. Dopustite mi da vam preporučim pre nego što se vaše dete vakciniše. Prikupite sve činjenice o mogućem riziku i pozitivnim stranama vakcinisanja i zahtevajte od pedijatra da brani svoje mišljenje.
U daljem tekstu pozabaviću se detaljnije pojedinačnim vakcinama.
Ako odlučite da ne vakcinišete svoje dete, a zakon vaše države kaže da morate, pišite mi i možda ću vam moći sugerisati kako da ostvarite svoje pravo na izbor.
(Odlomak iz knjige: dr Robert Mendelsona "Kako odgojiti zdravo dete i sačuvati ga od lekara")
Iako sam toga svestan, mogu se samo nadati da ćete vi i dalje biti spremni da pročitate ono što vam želim reći. Mnogo toga u što su vas uverili u vezi sa vakcinisanjem nije tačno. Ne samo da oko toga imam zle slutnje, da sledim svoja najdublja uverenja, savetovao bih vam da ne pristanete ni na koje vakcinisanje svog deteta. Ali to neću učiniti, jer su roditelji u polovini američkih država izgubili pravo na izbor. Lekari, a ne političari, izborili su se za zakone koji prisiljavaju roditelje da svoju decu vakcinišu ako žele da ih upišu u školu.
Ali čak i u tim državama možda uspete nagovoriti pedijatra da iz Di Te Per vakcina isključi komponentu pertusisa (veliki kašalj). Ova komponenta, koja je, čini se, najopasnija, izaziva toliko nesuglasica da mnogi lekari postaju nervozni dok je ubrizgavaju, bojeći se roditeljskih tužbi zbog nesavesnog postupka. I treba da budu nervozni, jer je u nedavnom slučaju u Čikagu dete oštećeno vakcinom pertusisa dobilo odštetu od 5,5 miliona dolara. Ako je vaš doktor u takvom stanju, iskoristite njegov strah jer je u pitanju zdravlje vašeg deteta.
Iako sam i sam davao tu vakcinu u ranim godinama svoje prakse, postao sam nepokolebljiv protivnik masovnog vakcinisanja zbog neizmerno velikih opasnosti koje od njega prete. Tema je toliko široka i složena da zaslužuje zasebnu knjigu. Ali ovde se moram zadovoljiti nabrajanjem svih primedbi koje imam na fanatično oduševljenje kojim pedijatri naslepo ubrizgavaju strane belančevine u tela vaše dece, ne znajući kakve posledice mogu izazvati.
Evo zbog čega sam zabrinut:
1. Nema uverljivih naučnih dokaza da je bilo koja dečija bolest iskorenjena zahvaljujući masovnom vakcinisanju. Istovremeno je tačno da su mnoge nekada česte dečije bolesti nestale ili se njihov broj smanjio otkako su uvedene vakcine. Niko tačno ne zna zašto, a razlog bi mogao biti poboljšanje životnih uslova. Ako
je do nestanka tih bolesti u SAD-u došlo zahvaljujući vakcinisanju, moramo se pitati zašto su nestale istovremeno i u Evropi, gde se masovna vakcinisanja nisu sprovodila.
2. Vlada mišljenje da je Salkova vakcina zasluzna za zaustavljanje epidemije polija (dečije paralize), koja je harala među američkom decom 40-ih i 50-ih godina 20. veka. Ako je tako, zašto je epidemija prestala i u Evropi, gde se vakcinisanje protiv te bolesti nije tako široko primenjivalo? Mnogo je važnije pitanje, zašto se Sabinova vakcina sa živim virusom još uvek daje deci kad Dr Jonas Salk, koji je izumeo prvu vakcinu, ističe da Sabinova vakcina danas izaziva većinu slučajeva dečije paralize. Uporna primena tih vakcina na deci nerazumno je medicinsko ponašanje koje samo potvrđuje moju tvrdnju kako su lekari dosledni u ponavljanju svojih grešaka.
Kad se govori o vakcini protiv polija, opet smo svedoci nesklonosti medicine da napusti vakcinisanje kao u slučaju velikih boginja, koje je ostalo jedini izvor smrti vezan uz velike boginje tri decenija nakon što je bolest nestala. Razmislite o tome! 30 godina deca su umirala od vakcina protiv velikih boginja, iako im opasnost od te bolesti više nije pretila!
3. Za svako vakcinisanje vezan je značajan rizik i brojne kontraindikacije koje mogu vakcinu pretvoriti u opasnost za zdravlje vašeg deteta. Ali lekari ih i dalje rutinski ubrizgavaju, obično ne upozorivši roditelje na opasnosti i bez prethodne provere da li je vakcinisanje kontraindikovano za dete koje se vakciniše. Nijedno dete ne bi trebalo vakcinisati bez prethodne provere, ali čitave vojske male dece dobijaju ubod u ruku, a da se niko ništa ne pita!
4. Dok je poznat niz kratkotrajnih štetnih posledica većine vakcine (ali retko ih ko iznosi), niko ne zna kakve su dugotrajne posledice ubrizgavanja stranih belančevina u telo vašeg deteta. Još više zastrašuje činjenica što se niko ni ne trudi da to pitanje istraži.
5. Sve više se sumnja da su vakcinisanja protiv srazmerno bezopasnih dečijih bolesti možda odgovorna za dramatičan porast autoimunih bolesti otkako su uvedena masovna vakcinisanja. Radi se o zastrašujućim bolestima poput raka, leukemije, reumatskog artritisa, multipleks skleroze, Lu Gerigove bolesti, lupus erythematosus i Gulam-Barovog sindroma. Autoimuna bolest se jednostavno može objasniti kao bolest u kojoj telesni obrambeni mehanizmi nisu sposobni razlikovati stranog napadača od normalnih tkiva. Zbog toga telo počinje samo sebe da uništava. Da li smo zamenili zauške i boginje za rak i leukemiju?
Objasnio sam vam ove činjenice koje me zabrinjavaju zato što vam ih vaš pedijatar verovatno neće spomenuti. Na Forumu američke akademije pedijatara (AAP) 1982. godine predložena je rezolucija koja bi pomogla da roditelji budu obavešteni o rizicima i koristima od vakcinisanja. Rezolucija je zahtevala “da AAP osigura jasnu i jednostavnim jezikom pisanu vest koja bi razumnim roditeljima rekla sve o koristima i riziku rutinskih vakcinisanja, riziku od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinisanjem i štetnim reakcijama na vakcinu”. Očigledno je da prisutni lekari nisu bili uvereni kako “razumni roditelji” imaju pravo na tu vrstu obaveštenja jer je rezolucija odbačena!
Gorke nesuglasice oko vakcinisanja koje sada vladaju u medicinskim krugovima nisu promakle medijima. Sve više roditelja odbija da vakciniše svoju decu i za to snose zakonske posledice.
Roditelji čija su deca nakon vakcinisanja dobila trajna oštećenja više ne prihvataju takvu sudbinu nego se parniče i sa proizvođačima lekova i sa lekarima koji su dali deci vakcinu. Neki proizvođači su prestali da proizvode vakcine, a kod onih koji ih još proizvode spisak kontraindikacija za njihovu upotrebu postaje iz godine u godinu sve duži. U međuvremenu rutinske vakcinacije uvek dovode pacijente ponovo u ordinaciju, one su alfa i omega ove medicinske grane, pa će ih pedijatri braniti do smrti.
Pitanje koje bi roditelji trebali postaviti glasi: čije smrti?
Samo vi, kao roditelji, možete odlučiti da li odbiti vakcine ili rizikovati da ih dete primi. Dopustite mi da vam preporučim pre nego što se vaše dete vakciniše. Prikupite sve činjenice o mogućem riziku i pozitivnim stranama vakcinisanja i zahtevajte od pedijatra da brani svoje mišljenje.
U daljem tekstu pozabaviću se detaljnije pojedinačnim vakcinama.
Ako odlučite da ne vakcinišete svoje dete, a zakon vaše države kaže da morate, pišite mi i možda ću vam moći sugerisati kako da ostvarite svoje pravo na izbor.
(Odlomak iz knjige: dr Robert Mendelsona "Kako odgojiti zdravo dete i sačuvati ga od lekara")
Rusko ministarstvo zdravlja zvanično priznaje, na primjer, da mjesec dana posle primljene bilo koje vakcine dijete može umrijeti od posledica vakcinacije! A vakcina BCG izaziva tuberkulozu!..
Ovo je spisak ozbiljnih bolesti nakon vakcinacije, koje su registrovane i ispitane
Izvor: http://www.bestpravo.ru/federalnoje/bz-zakony/n0g.htm
Izvor: http://www.bestpravo.ru/federalnoje/bz-zakony/n0g.htm
Prevedena tabela
Tabela ruskog ministarstva zdravlja
