Duševna patnja je samo bol i ništa drugo. Stoga, svi saveti da se prihvati, razume, pusti ne donose olakšanje. I čovjek ljubazno klima glavom, savladavajući bol. Ili se iznervira i vrišti, to je od bola. Pokušajte da utešite nekoga ko je ranjen u stomak ...
Tako funkcioniše ljudski mozak. Postoji centar bola, kuća stradanja. Postoji grupa neurona odgovornih za bol.
Izdaja i konfuzija prikrali su se i iz sve snage udarali po glavi. A osoba je zbunjena, zapanjena, dezorijentisana, kao pijana. To boli! I u početku ništa ne razume.
Razljubili su se, odbili da nastave vezu, izbačeni sa posla, lišeni nečeg važnog - to je kao udarac u solarni pleksus. Teško je disati, ponekad čak i nemoguće. I čovek ide pognute glave, to boli!
Uvređen, ponižen - to je kao opekotina. Proći će. Ali u početku to jako boli, tako da nije moguće odmah da se čovjek sabere misli i odgovori. Ima bolni šok.
A ako je u pitanu gubitak, ako je voljena osoba umrla ili nas zauvek napustila, to je kao da je ruka otkinuta. Takav je bol. Najjači i najduži. I nema šta da se teši, riječi mogu samo pogoršati patnju. I nije uvijek moguće zagrliti – ponekad je previše bolno grliti se sa nekim; kako zagrliti nešto sa odsečenom rukom?...
To je ono što je duševna patnja. To je bol. Stoga, čovek ponekad pije; da ne boli toliko...
Bol će proći. I uspomena će ostati. Neko će postati jači. A jedini spas kada boli je biti sa onima koji shvataju da to mnogo boli. I ne savetuju da se olako opusti i svima oprosti. Ovo nije poenta. Samo boli. I morate sačekati dok se ne izliječi ...
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Izdaja i konfuzija prikrali su se i iz sve snage udarali po glavi. A osoba je zbunjena, zapanjena, dezorijentisana, kao pijana. To boli! I u početku ništa ne razume.
Razljubili su se, odbili da nastave vezu, izbačeni sa posla, lišeni nečeg važnog - to je kao udarac u solarni pleksus. Teško je disati, ponekad čak i nemoguće. I čovek ide pognute glave, to boli!
Uvređen, ponižen - to je kao opekotina. Proći će. Ali u početku to jako boli, tako da nije moguće odmah da se čovjek sabere misli i odgovori. Ima bolni šok.
A ako je u pitanu gubitak, ako je voljena osoba umrla ili nas zauvek napustila, to je kao da je ruka otkinuta. Takav je bol. Najjači i najduži. I nema šta da se teši, riječi mogu samo pogoršati patnju. I nije uvijek moguće zagrliti – ponekad je previše bolno grliti se sa nekim; kako zagrliti nešto sa odsečenom rukom?...
To je ono što je duševna patnja. To je bol. Stoga, čovek ponekad pije; da ne boli toliko...
Bol će proći. I uspomena će ostati. Neko će postati jači. A jedini spas kada boli je biti sa onima koji shvataju da to mnogo boli. I ne savetuju da se olako opusti i svima oprosti. Ovo nije poenta. Samo boli. I morate sačekati dok se ne izliječi ...
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
