Bio jednom čovek poznat svima jer je bio vredan radnik i odan dužnosti. Živeo je na selu i bio je vlasnik veoma plodne zemlje, ali i pored toga, čoveku je nedostajao bunar, a najbliži izvor vode nalazio se prilično daleko od njegove zemlje, što ga je uveliko usporavalo u svakodnevnom radu.
Međutim, pošto je bio vredan radnik, čovek je pešačio četiri milje svake večeri i vraćao se sa vodom samo kasno uveče. Čovek je tako mogao da upravlja svojom zemljom, ali očigledno je to bila zaista naporna situacija. Zato je odlučio da počne da kopa bunar na svom imanju. Posle celog meseca rada, čovek je sam uspeo da završi bunar tako što je došao do dragocene vode. Zaintrigirani komšija ga je pitao za podatke o toj novogradnji, a radnik je ubeđeno odgovorio: „Iskopao sam bunar i na dnu našao čoveka“.
Ovaj odgovor je zapanjio komšiju koji je otrčao da kaže svima koje poznaje. Ukratko, svi stanovnici sela i okolnih krajeva su saznali za ovaj čudan odgovor. Zaista, kralj je imao vesti o tome i zato je, zaintrigiran, pozvao vrednog radnika za više informacija. Na kraljevom dvoru, ovaj je rekao: „Gospodaru, bez bunara sam većinu svojih dana proveo hodajući tamo-amo da donesem vodu u svoje zemlje. Danas kada imam svoj bunar, ponovo imam slobodne ruke da obrađujem svoju zemlju, ponovo sam čovek kakav sam bio.
U drugom selu živeo je pohlepan čovek i njegova porodica. Njegove zemlje su uvek davale obilnu žetvu, ali on nikada nije mogao biti srećan zbog toga. Tako je jednog dana počeo sa posebnom pažnjom da seje razne vrste pšenice uvezene iz dalekih zemalja. Oni koji su mu prodali seme takođe su ga uverili da je to veoma posebno žito i da ima mnogo useva. Pohlepni su tako počeli da maštaju o budućem izobilju i dobitku koje će ono doneti. Mogao je kupiti novu zemlju dok je i dalje povećavao svoj prihod.
Ovaj odgovor je zapanjio komšiju koji je otrčao da kaže svima koje poznaje. Ukratko, svi stanovnici sela i okolnih krajeva su saznali za ovaj čudan odgovor. Zaista, kralj je imao vesti o tome i zato je, zaintrigiran, pozvao vrednog radnika za više informacija. Na kraljevom dvoru, ovaj je rekao: „Gospodaru, bez bunara sam većinu svojih dana proveo hodajući tamo-amo da donesem vodu u svoje zemlje. Danas kada imam svoj bunar, ponovo imam slobodne ruke da obrađujem svoju zemlju, ponovo sam čovek kakav sam bio.
U drugom selu živeo je pohlepan čovek i njegova porodica. Njegove zemlje su uvek davale obilnu žetvu, ali on nikada nije mogao biti srećan zbog toga. Tako je jednog dana počeo sa posebnom pažnjom da seje razne vrste pšenice uvezene iz dalekih zemalja. Oni koji su mu prodali seme takođe su ga uverili da je to veoma posebno žito i da ima mnogo useva. Pohlepni su tako počeli da maštaju o budućem izobilju i dobitku koje će ono doneti. Mogao je kupiti novu zemlju dok je i dalje povećavao svoj prihod.
Vremenom su, međutim, čovekova očekivanja počela da slabe: izdanci su teško nicali i polako rasli. Obuzet nestrpljenjem i očajem, pohlepni čovek je odlučio da orezuje male biljke jer je mislio da će im to pomoći da rastu. Sledećeg dana, međutim, kada se čovek probudio, video je da su se svi izdanci srušili. Sećajući se reči onih koji su prodali seme, palo mu je na pamet da je i njemu dato upozorenje: „To je posebno seme, treba vremena“.
Šta biste mogli naučiti iz ove dvije priče?
Ovo su svakako dve veoma specifične i takođe prilično zanimljive priče. Svako od nas je u tome mogao da vidi drugačiju lekciju, takođe zasnovanu na sopstvenom iskustvu i životu. Prva priča bi želela da vas nauči da prečesto gubite vreme na projekte vezane za vaš cilj: farmer je želeo da obrađuje svoju zemlju, a sve vreme je trošio na transport vode.
Slično, i ti bi možda trebalo da zastaneš i razmisliš gde gubiš vreme i zatvoriš taj projekat, baš kao što je čoveku trebalo čitav mesec da kopa bunar. Kada rešite aspekt svog života koji krade najviše vremena, imaćete više slobode da sprovodite projekte do kojih vam je zaista stalo.
Druga priča je, s druge strane, mnogo brža i direktnija: ona želi da vas nauči da često da biste dobili nešto divno morate imati mnogo strpljenja, za lepe stvari je potrebno vreme. Dakle, kada se upustite u neki projekat, pokušajte da zapamtite da nećete moći odmah da vidite rezultate, moraćete da sačekate nekoliko nedelja, nekoliko meseci ili čak nekoliko godina, morate dati vremena na vreme. Ne pokušavajte da ubrzate sve ili ćete pokvariti krajnji rezultat.
Prevod teksta: https://aprilamente.info/due-storie-per-aiutarti-a-vivere-meglio/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Šta biste mogli naučiti iz ove dvije priče?
Ovo su svakako dve veoma specifične i takođe prilično zanimljive priče. Svako od nas je u tome mogao da vidi drugačiju lekciju, takođe zasnovanu na sopstvenom iskustvu i životu. Prva priča bi želela da vas nauči da prečesto gubite vreme na projekte vezane za vaš cilj: farmer je želeo da obrađuje svoju zemlju, a sve vreme je trošio na transport vode.
Slično, i ti bi možda trebalo da zastaneš i razmisliš gde gubiš vreme i zatvoriš taj projekat, baš kao što je čoveku trebalo čitav mesec da kopa bunar. Kada rešite aspekt svog života koji krade najviše vremena, imaćete više slobode da sprovodite projekte do kojih vam je zaista stalo.
Druga priča je, s druge strane, mnogo brža i direktnija: ona želi da vas nauči da često da biste dobili nešto divno morate imati mnogo strpljenja, za lepe stvari je potrebno vreme. Dakle, kada se upustite u neki projekat, pokušajte da zapamtite da nećete moći odmah da vidite rezultate, moraćete da sačekate nekoliko nedelja, nekoliko meseci ili čak nekoliko godina, morate dati vremena na vreme. Ne pokušavajte da ubrzate sve ili ćete pokvariti krajnji rezultat.
Prevod teksta: https://aprilamente.info/due-storie-per-aiutarti-a-vivere-meglio/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com