Psiholog Edith Eger preživjela je užas koncentracionih logora. O onome što se tamo dogodilo i šta joj je pomoglo da preživi, piše u svojim knjigama. Kći Edith jednom je pronašla fotografije iz koncentracionih logora. Nije znala ništa o tome, roditelji nisu hteli da govore o strahotama fašizma i o tome šta neki ljudi mogu učiniti drugima.
Kada je ćerka upitala: šta je to?! - pokazujući na iscrpljene ljude, Edit je pobjegla i zaključala se u kupatilu. Nije rekla svojoj ćerki da je i sama bila u koncentracionom logoru. Nije mogla.
Neizrecivo se stidela onoga što joj je učinjeno. Teško je opisati ovaj osećaj, ali on postoji. Dakle, žrtve maltretiranja ili nasilja ponekad skrivaju ove događaje. Stide se da pričaju o onome što su preživjeli. Kako pristojna, inteligentna, uspešna osoba može dozvoliti tako nešto? Ako vam ovo učine, zaslužili ste!
Veoma je čudno. Ali upravo onaj koji je mučen, maltretiran, ima osjećaj da je on kriv. Da se dogodilo nešto sramotno. Nešto što mu je oduzelo dostojanstvo. I čovjek dodaje svojoj patnji osjećaj krivice zato što se nalazi u unutrašnjem zatvoru. Vrlo je simbolično što se Edit zaključala u kupatilu.
Tada je Edit smogla snage da poseti mesto svoje patnje. Iako joj je bilo jako teško. A onda je svijetu ispričala svoju priču. I postala je poznati psiholog koji pomaže u lečenju od trauma.
Neprijateljima i mučiteljima je ovo potrebno. Dozvolili ste sebi da vas ovako tretiraju, pa ste sami krivi. Kako vam se ovo dogodilo? Gdje ste pokazali slabost? Zbog čega ste kažnjeni?
Ne, pogrešno je. Moramo izaći iz kupatila i izaći iz zatvora. I otvoreno razgovarajte o tome šta se dogodilo ili se dešava, ako od toga zavisi vaš budući život. I tako pomažete drugima.
A kada je riječ o osveti - Edith Eger prikazuje slike svojih praunuka. I kaže da je ovo najbolja osveta Hitleru. Da, najbolji odgovor je stvaranje i postignuće. I hrabrost da izađemo iz zatvora u koji su nas smestili ...
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Neizrecivo se stidela onoga što joj je učinjeno. Teško je opisati ovaj osećaj, ali on postoji. Dakle, žrtve maltretiranja ili nasilja ponekad skrivaju ove događaje. Stide se da pričaju o onome što su preživjeli. Kako pristojna, inteligentna, uspešna osoba može dozvoliti tako nešto? Ako vam ovo učine, zaslužili ste!
Veoma je čudno. Ali upravo onaj koji je mučen, maltretiran, ima osjećaj da je on kriv. Da se dogodilo nešto sramotno. Nešto što mu je oduzelo dostojanstvo. I čovjek dodaje svojoj patnji osjećaj krivice zato što se nalazi u unutrašnjem zatvoru. Vrlo je simbolično što se Edit zaključala u kupatilu.
Tada je Edit smogla snage da poseti mesto svoje patnje. Iako joj je bilo jako teško. A onda je svijetu ispričala svoju priču. I postala je poznati psiholog koji pomaže u lečenju od trauma.
Neprijateljima i mučiteljima je ovo potrebno. Dozvolili ste sebi da vas ovako tretiraju, pa ste sami krivi. Kako vam se ovo dogodilo? Gdje ste pokazali slabost? Zbog čega ste kažnjeni?
Ne, pogrešno je. Moramo izaći iz kupatila i izaći iz zatvora. I otvoreno razgovarajte o tome šta se dogodilo ili se dešava, ako od toga zavisi vaš budući život. I tako pomažete drugima.
A kada je riječ o osveti - Edith Eger prikazuje slike svojih praunuka. I kaže da je ovo najbolja osveta Hitleru. Da, najbolji odgovor je stvaranje i postignuće. I hrabrost da izađemo iz zatvora u koji su nas smestili ...
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
