Efekti brige na mozak mogu se sažeti u jednu reč: toksičnost. Iako ova psihološka realnost nije ništa drugo do prirodna reakcija kada primetimo pretnju, u stvarnosti su mnoge naše brige neosnovane, pa čak i opsesivne. Dovode nas u stanje iscrpljenosti u kojem gubimo energiju, snagu i bilo kakav tračak motivacije.
Sa psihološke tačke gledišta, dobro je poznato da posledice preterane brige mogu biti još opasnije od onoga što nas zapravo brine. Zvuči kao igra reči, ali je zapravo više od toga. Kada skliznemo u ova stanja u kojima se stres pojačava i iskrivljuje čak i najmanji detalj, sve izmiče kontroli, donosimo najgore odluke, a emocionalni stres se pojačava.
Primjer: što više brinemo o lošem kvalitetu sna, to ćemo više patiti od nesanice. Što nam je više stalo da pokažemo da smo efikasni i savršeni na svom radnom mestu, to ćemo više grešaka praviti. Takođe, ako se previše brinemo da nas partner više ne voli, stvorićemo situacije u kojima će se druga osoba osećati više pod pritiskom i neprijatnošću.
Što veći pritisak vršimo na naš um, to će naš mozak gore reagovati. Iscrpićemo sve njegove resurse, imati više problema sa memorijom i osećaćemo se umornije. Lista efekata izazvanih preteranom brigom je ogromna, u svetlu biologije stresa. Hajde da to bolje vidimo.
Efekti brige na mozak su intenzivniji nego što mislimo. Neki neuronaučnici poput dr Džozefa Ledusa sa Univerziteta u Njujorku kažu da je uticaj ove dimenzije tako težak jer prosečna osoba ne zna kako da brine na zdrav način. Imamo čudnu tendenciju da skoro sve dovedemo do krajnosti.
Ipak, naučnik nam ukazuje na još jedan faktor koji nas možda oslobađa dela krivice. Naš mozak je osposobljen da prvo brine, a kasnije razmišlja. Odnosno, naš emocionalni sistem i, konkretno, naša amigdala je prva koja prepozna pretnju i aktivira emociju u nama.
Odmah se oslobađaju neurotransmiteri kao što je dopamin koji izazivaju uzbuđenje i nervozu. Tek tada limbički sistem stimuliše cerebralni korteks da alarmira više mentalne strukture. Svrha? Naterajte ih da preuzmu kontrolu, da koriste logičko rasuđivanje da regulišu taj strah, taj osećaj uzbune.
Doktor LeDouk nas podseća da emocije imaju više snage nego razum u ljudskim bićima. To često izaziva brige i lavirint anksioznosti u koji nas bacaju da preuzmemo kontrolu nad svojim umom. Način na koji briga utiče na mozak je stoga ogroman i efekti su sledeći.
Preterana zabrinutost izaziva psihički bol
Šta podrazumevamo pod psihološkim bolom? Da li se razlikuje od fizičkog bola? Zaista jeste, čak i ako je u stvarnosti jednako ograničavajuće. Psihološki bol je u osnovi patnja, osećaj iscrpljenosti, negativnosti, malodušnosti...
Primjer: što više brinemo o lošem kvalitetu sna, to ćemo više patiti od nesanice. Što nam je više stalo da pokažemo da smo efikasni i savršeni na svom radnom mestu, to ćemo više grešaka praviti. Takođe, ako se previše brinemo da nas partner više ne voli, stvorićemo situacije u kojima će se druga osoba osećati više pod pritiskom i neprijatnošću.
Što veći pritisak vršimo na naš um, to će naš mozak gore reagovati. Iscrpićemo sve njegove resurse, imati više problema sa memorijom i osećaćemo se umornije. Lista efekata izazvanih preteranom brigom je ogromna, u svetlu biologije stresa. Hajde da to bolje vidimo.
Efekti brige na mozak su intenzivniji nego što mislimo. Neki neuronaučnici poput dr Džozefa Ledusa sa Univerziteta u Njujorku kažu da je uticaj ove dimenzije tako težak jer prosečna osoba ne zna kako da brine na zdrav način. Imamo čudnu tendenciju da skoro sve dovedemo do krajnosti.
Ipak, naučnik nam ukazuje na još jedan faktor koji nas možda oslobađa dela krivice. Naš mozak je osposobljen da prvo brine, a kasnije razmišlja. Odnosno, naš emocionalni sistem i, konkretno, naša amigdala je prva koja prepozna pretnju i aktivira emociju u nama.
Odmah se oslobađaju neurotransmiteri kao što je dopamin koji izazivaju uzbuđenje i nervozu. Tek tada limbički sistem stimuliše cerebralni korteks da alarmira više mentalne strukture. Svrha? Naterajte ih da preuzmu kontrolu, da koriste logičko rasuđivanje da regulišu taj strah, taj osećaj uzbune.
Doktor LeDouk nas podseća da emocije imaju više snage nego razum u ljudskim bićima. To često izaziva brige i lavirint anksioznosti u koji nas bacaju da preuzmemo kontrolu nad svojim umom. Način na koji briga utiče na mozak je stoga ogroman i efekti su sledeći.
Preterana zabrinutost izaziva psihički bol
Šta podrazumevamo pod psihološkim bolom? Da li se razlikuje od fizičkog bola? Zaista jeste, čak i ako je u stvarnosti jednako ograničavajuće. Psihološki bol je u osnovi patnja, osećaj iscrpljenosti, negativnosti, malodušnosti...
U anksioznom mozgu kojim dominiraju stalne brige, amigdala je ta koja nas kontroliše. To nas tera da vidimo opasnosti tamo gde ih nema. Sve je pretnja, sumnjamo u sve i sve nam izaziva strah. Njegova hiperstimulacija ima reperkusije na moždanu koru, čija je aktivnost smanjena. Više ne gledamo na stvari mirno i staloženo.
Amigdala aktivira različite bolne oblasti mozga kao što je prednji cingularni korteks. Na taj način se malaksalost pojačava.
Kada su efekti brige na mozak previše intenzivni, kognitivni procesi prestaju da funkcionišu.
Na šta mislimo kada govorimo o kognitivnim procesima? Kada briga uzme svoj danak na mozgu jer provodimo nedelje ili mesece zaglavljeni u određenim mislima, možemo početi da primećujemo neke od sledećih simptoma:
U stvari, rešenje nije u tome da prestanete da brinete. Odgovor je da naučite da brinete bolje. U suprotnom, kao što je navedeno u studiji koju je na Univerzitetu u Kembridžu sproveo doktor Ernest Paulesu, rizikujemo da dobijemo generalizovani anksiozni poremećaj.
Da biste se izborili, morate se setiti saveta eminentnog psihologa Alberta Elisa. Hajde da se na trenutak fokusiramo na njih:
Znajući efekte brige na mozak, moramo naučiti da budemo proaktivniji. Drugim rečima, izbegavajte da padnete u te spirale patnje i koristite zdravije i racionalnije stavove. Ako ne uspemo, ne smemo oklevati da kontaktiramo specijalizovanog stručnjaka.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/gli-effetti-della-preoccupazione-sul-cervello/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Amigdala aktivira različite bolne oblasti mozga kao što je prednji cingularni korteks. Na taj način se malaksalost pojačava.
Kada su efekti brige na mozak previše intenzivni, kognitivni procesi prestaju da funkcionišu.
Na šta mislimo kada govorimo o kognitivnim procesima? Kada briga uzme svoj danak na mozgu jer provodimo nedelje ili mesece zaglavljeni u određenim mislima, možemo početi da primećujemo neke od sledećih simptoma:
- Problemi sa memorijom.
- Problemi sa koncentracijom.
- Poteškoće u donošenju odluka.
- Problemi sa razumevanjem poruka, tekstova itd.
U stvari, rešenje nije u tome da prestanete da brinete. Odgovor je da naučite da brinete bolje. U suprotnom, kao što je navedeno u studiji koju je na Univerzitetu u Kembridžu sproveo doktor Ernest Paulesu, rizikujemo da dobijemo generalizovani anksiozni poremećaj.
Da biste se izborili, morate se setiti saveta eminentnog psihologa Alberta Elisa. Hajde da se na trenutak fokusiramo na njih:
- Analizirajte sopstvene iracionalne misli. Iako može izgledati apsurdno, 80% naših briga je preterano i nema logičnu osnovu.
- Razgovarajte o svojim emocijama, dajte im ime, ispustite se, izrazite se. Moguće je da previše brinete o svom poslu jer se u stvarnosti osećate nezadovoljno, jer niste srećni. Saznajte više o ovim aspektima.
- Ne donosite odluke samo na osnovu svog raspoloženja. Pre nego što se odlučite i postupite, primirite se i provucite svaku misao kroz filter racionalnosti. Emocije su važne, ali kada idu ruku pod ruku sa opreznim i logičnim rasuđivanjem, dobićete sve bolje rezultate.
Znajući efekte brige na mozak, moramo naučiti da budemo proaktivniji. Drugim rečima, izbegavajte da padnete u te spirale patnje i koristite zdravije i racionalnije stavove. Ako ne uspemo, ne smemo oklevati da kontaktiramo specijalizovanog stručnjaka.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/gli-effetti-della-preoccupazione-sul-cervello/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
