Emocionalne rane prenose se porodičnim vezama, na gotovo neumoljiv način. One su poput senke skrivene u riječima, u obrazovnom modelu, u tišini, u pogledu i u prazninama.
Svi su u životu bacili kamen u jezero ili rijeku. Kada kamen padne i potone u vodu, stvara se smetnja. Čestice vode menjaju svoj početni položaj i kruže, na površini se pojavljuju talasi.Svako ima svoju priču, svako zna težinu svojih rana, svojih praznina, svojih zaobljenih uglova ...
Ako je udarac bio vrlo jak, na površini će biti više talasa. Oni su poput odjeka utišanog vapaja, poput same metafore emocionalne rane, one koja pogodi člana porodice, a zatim se većim ili manjim intenzitetom proširi i na druge generacije.
Oscar Vilde je jednom rekao da je malo dimenzija toliko misterioznih kao porodica. U izolaciji svojih domova, niko sa sigurnošću ne zna šta se događa unutar ta četiri zida u kojima jedna ili dve generacije ljudi dele zajednički prostor i kod.
Rane nekih članova pogađaju druge poput nevidljivih talasa, poput žica koje pokreću lutke i poput talasa punih bijesa koji nagrizaju stijene na plaži.
Intimna arhitektura emocionalnih rana
Kada govorimo o porijeklu ovih emocionalnih rana koje se prenose sa veze na vezu, uobičajeno je razmišljati o činjenicama kao što su fizičko nasilje ili gubitak voljene osobe. Ne isključujemo ni ratne sukobe i njihov uticaj na svu djecu izbjeglice.
Ako je udarac bio vrlo jak, na površini će biti više talasa. Oni su poput odjeka utišanog vapaja, poput same metafore emocionalne rane, one koja pogodi člana porodice, a zatim se većim ili manjim intenzitetom proširi i na druge generacije.
Oscar Vilde je jednom rekao da je malo dimenzija toliko misterioznih kao porodica. U izolaciji svojih domova, niko sa sigurnošću ne zna šta se događa unutar ta četiri zida u kojima jedna ili dve generacije ljudi dele zajednički prostor i kod.
Rane nekih članova pogađaju druge poput nevidljivih talasa, poput žica koje pokreću lutke i poput talasa punih bijesa koji nagrizaju stijene na plaži.
Intimna arhitektura emocionalnih rana
Kada govorimo o porijeklu ovih emocionalnih rana koje se prenose sa veze na vezu, uobičajeno je razmišljati o činjenicama kao što su fizičko nasilje ili gubitak voljene osobe. Ne isključujemo ni ratne sukobe i njihov uticaj na svu djecu izbjeglice.
Međutim, mimo ovih dimenzija koje svi znamo postoje i emocionalne "razderotine" uzrokovane drugom dinamikom.
"Emocionalne rane su cijena koju svi moramo platiti da bismo bili nezavisni."
~Haruki Murakami
- Odrastanje uz vezanosti ili u kontekstu zasnovanom na emocionalnom obuzdavanju nesumnjivo generiše mnoge emocionalne rane, pa čak i emocionalne poremećaje.
- Isto važi i ako ste deo porodice u kojoj je bijes uvijek prisutan. To su konteksti u kojima vrište emocionalna toksičnost, prezir i kontinuirana devalvacija.
- Sledeći aspekt koji može imati snažne posledice u porodici je bilo koja hronična ili nelečena depresija jednog ili oba roditelja. Ranjivost, komunikacijski kodovi i dinamika roditelja i deteta ostavljaju neizbrisive tragove.
"Emocionalne rane su cijena koju svi moramo platiti da bismo bili nezavisni."
~Haruki Murakami
Trauma i epigenetika
Conrad Hal Waddington, razvojni biolog, genetičar i embriolog, skovao je vrlo zanimljiv i uticajan termin. Govorimo o epigenetici, nauci koja se bavi proučavanjem skupa hemijskih procesa koji modifikuju DNK bez promene njenog niza, gdje trauma igra važnu ulogu.
Poznato je da kada je dijete okruženo konfuzijom, emocionalnim haosom i ranjivošću, ono ima pretjerani nivo stresa. Njegovi cerebralni, endokrini i imunološki mehanizmi će reagovati kako bi pronašli neophodnu ravnotežu, ali ukoliko to ne učine, postaće zasićeni dok se ne razviju nemilosrdni neželjeni efekti: povećani kortizol u krvi, tahikardija, migrena, dermatitis, pa čak i astma.
Poznato je, na primjer, da se izraz genoma, ili fenotip, menja prema iskustvima sa okolinom (ishrana, navike, stres, depresija, strahovi ...).
Na ovaj način, sve epigenetske promjene uticaće i na nove generacije, do te mjere da određena trauma koju osoba doživi može uticati na do 4 sledeće generacije.
Emocionalne rane i kako se nositi sa njima
Svi znamo da je bol dio života, da je patnja sredstvo učenja i da je neophodno oprostiti da bi se išlo naprijed. U stvari, sve ove ideje imaju važne nijanse koje treba istražiti i reinterpretirati.
Pogledajmo neke aspekte detaljno.
Nije neophodno patiti da bismo učili, zapravo, autentično učenje nam nudi istinsku sreću. Sreća je ta koja postavlja temelje pravilne emocionalne ravnoteže i dovodi nas u kontakt sa onim što je zaista važno. Za šta se vrijedi boriti.
Ne dozvolite da vas rane pretvore u ljude koji niste
S druge strane, opraštanje je opcija, ali nikada obaveza. Najvažnije pomirenje je ono sa nama samima. Emocionalna rana nas pretvara u nešto što ne volimo, u ljude koji pate, koji sebe doživljavaju kao krhke, ne baš sposobne, pune bijesa i nezadovoljstva, zatvorenike odgovorne za njihovu patnju. Stoga učimo da se lečimo, da se pomirimo sa svojim ranjenim bićem da bismo ga ojačali, brinuli o njemu, slušali.
Na kraju, neophodno je imati odgovarajuće strategije i protokole za blagovremeno identifikovanje emocionalnih rana djece. U školama treba podsticati pravovremeno prepoznavanje hermetizma ili opoziciono-provokativnih ponašanja koja često kriju problematičnu i disfunkcionalnu porodičnu dinamiku.
Ne zaboravimo da, iako niko od nas ne može da bira roditelje ili porodicu, svi imamo pravo da budemo srećni, da vodimo dostojanstven život i sa odgovarajućom psihološkom i emocionalnom ravnotežom. Borimo se za ovo.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/ferite-emotive-legami-familiari/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Conrad Hal Waddington, razvojni biolog, genetičar i embriolog, skovao je vrlo zanimljiv i uticajan termin. Govorimo o epigenetici, nauci koja se bavi proučavanjem skupa hemijskih procesa koji modifikuju DNK bez promene njenog niza, gdje trauma igra važnu ulogu.
Poznato je da kada je dijete okruženo konfuzijom, emocionalnim haosom i ranjivošću, ono ima pretjerani nivo stresa. Njegovi cerebralni, endokrini i imunološki mehanizmi će reagovati kako bi pronašli neophodnu ravnotežu, ali ukoliko to ne učine, postaće zasićeni dok se ne razviju nemilosrdni neželjeni efekti: povećani kortizol u krvi, tahikardija, migrena, dermatitis, pa čak i astma.
Poznato je, na primjer, da se izraz genoma, ili fenotip, menja prema iskustvima sa okolinom (ishrana, navike, stres, depresija, strahovi ...).
Na ovaj način, sve epigenetske promjene uticaće i na nove generacije, do te mjere da određena trauma koju osoba doživi može uticati na do 4 sledeće generacije.
Emocionalne rane i kako se nositi sa njima
Svi znamo da je bol dio života, da je patnja sredstvo učenja i da je neophodno oprostiti da bi se išlo naprijed. U stvari, sve ove ideje imaju važne nijanse koje treba istražiti i reinterpretirati.
Pogledajmo neke aspekte detaljno.
Nije neophodno patiti da bismo učili, zapravo, autentično učenje nam nudi istinsku sreću. Sreća je ta koja postavlja temelje pravilne emocionalne ravnoteže i dovodi nas u kontakt sa onim što je zaista važno. Za šta se vrijedi boriti.
Ne dozvolite da vas rane pretvore u ljude koji niste
S druge strane, opraštanje je opcija, ali nikada obaveza. Najvažnije pomirenje je ono sa nama samima. Emocionalna rana nas pretvara u nešto što ne volimo, u ljude koji pate, koji sebe doživljavaju kao krhke, ne baš sposobne, pune bijesa i nezadovoljstva, zatvorenike odgovorne za njihovu patnju. Stoga učimo da se lečimo, da se pomirimo sa svojim ranjenim bićem da bismo ga ojačali, brinuli o njemu, slušali.
Na kraju, neophodno je imati odgovarajuće strategije i protokole za blagovremeno identifikovanje emocionalnih rana djece. U školama treba podsticati pravovremeno prepoznavanje hermetizma ili opoziciono-provokativnih ponašanja koja često kriju problematičnu i disfunkcionalnu porodičnu dinamiku.
Ne zaboravimo da, iako niko od nas ne može da bira roditelje ili porodicu, svi imamo pravo da budemo srećni, da vodimo dostojanstven život i sa odgovarajućom psihološkom i emocionalnom ravnotežom. Borimo se za ovo.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/ferite-emotive-legami-familiari/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
