F.M. Dostojevski - Ljubav je učiteljica

Braćo, ljubav je učiteljica, ali je treba znati steći, jer se ona teško stiče, skupo se plaća, dugim radom i polagano, jer voleti treba ne slučajno i za trenutak, nego zasvagda. Slučajno može svako zavoleti, i zločinac će zavoleti.

Mladić, brat moj, ptice je za oproštenje molio: to izgleda skoro besmisleno, ali je istina, jer je sve kao okean, sve teče i dodiruje se: na jednom mestu dodirneš, na drugom kraju sveta odjekuje. Neka je bezumlje ptice za oproštenje moliti, ali i pticama bi bilo lakše, i detetu, i svakoj životinji oko tebe, kad bi ti samo bio bolji no što si sad - makar za mrvicu. 

Sve je kao okean, kažem vam. Tada bi se i pticama počeo moliti, vasionskom ljubavlju mučen, kao u nekom ushićenju - molio bi ih da ti i one tvoje grehe oproste. Ceni ushićenje, ma kako ono ljudima izgledalo besmisleno.

Prijatelji moji, molite radost od boga. Budite radosni kao deca, kao ptičice nebeske.

Braćo, ne bojte se grehova ljudskih, volite čoveka i u grehu njegovom, jer kad ko voli čoveka grešnog, to je već slika Božanske ljubavi i vrhunac je ljubavi na zemlji. Volite sve stvorenje Božje i celokupno i svaku mrvicu. Svaki listić, svaku zraku Božju volite. Volite životinje, volite bilje, volite svaku stvar. Budeš li voleo svaku stvar – i tajnu ćeš Božju razumeti u stvarima.


A shvatiš li je jedared, ti ćeš je posle neumorno početi poznavati sve dalje i više,svakodnevno. I zavolećeš, najzad, sav svet vascelom i vasionom ljubavlju.

​Životinje volite: njima je Bog dao klicu misli i tihu radost. Nemojte im je narušavati i remetiti, ne mučite ih, ne oduzimajte im radost, ne protivite se misli Božjoj. Čoveče, ne uznosi se, ne misli da si bolji od životinje: one su bezgrešne, a ti, sa svojim veličanstvom, ti samo gnojiš zemlju svojom pojavom, na njoj trag svoj gnojni ostavljaš posle sebe, - i to, avaj, skoro svaki, svaki između nas!

Decu volite naročito, jer ona su bezgrešna kao anđeli i žive da bi nas razdragala i usrećila; ona žive zarad čišćenja srdaca naših, kao neki putokaz za nas. Teško onome ko učini nažao detetu.

Pred ponekom mišlju ostaneš u nedoumici, naročito gledajući greh ljudski, pa se zapitaš: "Da li treba silom pobeđivati, ili smirenom ljubavlju?"

Svagda odlučuj ovako: "Pobediću smirenom ljubavlju." Odlučiš li se tako jedared za svagda, ceo svet ćeš moći pokoriti. Smirena ljubav je velika sila, od svih najjača, nema joj ravne na svetu! Svakog dana i časa, svakog trenutka motri na samoga sebe i pazi na sebe, da ti lik bude plemenit.

Eto, prošao si pored malog deteta, prošao si ljut, sa ružnom rečju, sa ozlojeđenom dušom; i nisi možda ni primetio dete, ali je ono tebe videlo, i lik tvoj, ružan i zao, možda je ostao u njegovom slabačkom i nezaštićenom srdašcu. Ti to ne znaš, međutim, možda si već time bacio rđavo seme u njegovu dušu, a to seme će možda i porasti, a sve stoga što se nisi uzdržao pred detetom, jer u sebi nisi odgajio pažljivu i delatnu ljubav.
 
Mnogo je na zemlji nama nepoznato, ali nam je namesto toga darovano tajno skriveno osećanje žive veze naše sa drugim svetom, sa svetom gornjim i višim; klice naših misli i osećanja nisu ovde, nego u drugim svetovima. I eto zašto kažu filozofi da se suština stvari ne može spoznati na zemlji.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski  - Braća Karamazovi