Jedan od neuralgičnih koncepata u stoicizmu (posebno kod Epikteta) je da ljudska bića imaju čudnu sklonost da se brinu i da usmeravaju svoju energiju upravo na stvari koje nisu u stanju da kontrolišu.
Prema stoicima, trebalo bi umjesto toga da obratimo pažnju na one termine jednačine na koje možemo da uslovljavamo ili utičemo: uverimo se da zaista želimo da krenemo na putovanje koje treba da počnemo i da imamo valjane razloge za to; provesti neko vreme birajući najbolju posadu za naš brod; izvršite sve potrebne pripreme.
Jedna od prvih lekcija stoicizma je stoga da usmerimo našu pažnju i usmerimo svoje napore tamo gde imamo najveću mogućnost kontrole, a zatim pustimo univerzum da ide svojim tokom. Na taj način ćemo moći da uštedimo energiju, a izbegnemo mnogo briga.
Da bismo bolje ilustrovali ovaj koncept, možemo pribeći analogiji Cicerona, koja je postala jedna od najpoznatijih metafora stoicizma.
Zamislite streličara koji je krenuo da pogodi metu.
Kako latinski autor objašnjava, postoje neke stvari koje on može da kontroliše: ustanovio je koliko dugo i koliko naporno treba da trenira, izabrao je luk i strelu prema udaljenosti i vrsti mete, nišanio je najbolje što je mogao. Mogao je i odlučio tačan trenutak da ispali strelicu.
Drugim riječima, ako je bio lukav strelac, činio je sve što je bilo u njegovoj moći do trenutka kada je strela ispaljena.
Jedna od prvih lekcija stoicizma je stoga da usmerimo našu pažnju i usmerimo svoje napore tamo gde imamo najveću mogućnost kontrole, a zatim pustimo univerzum da ide svojim tokom. Na taj način ćemo moći da uštedimo energiju, a izbegnemo mnogo briga.
Da bismo bolje ilustrovali ovaj koncept, možemo pribeći analogiji Cicerona, koja je postala jedna od najpoznatijih metafora stoicizma.
Zamislite streličara koji je krenuo da pogodi metu.
Kako latinski autor objašnjava, postoje neke stvari koje on može da kontroliše: ustanovio je koliko dugo i koliko naporno treba da trenira, izabrao je luk i strelu prema udaljenosti i vrsti mete, nišanio je najbolje što je mogao. Mogao je i odlučio tačan trenutak da ispali strelicu.
Drugim riječima, ako je bio lukav strelac, činio je sve što je bilo u njegovoj moći do trenutka kada je strela ispaljena.
Sada se postavlja pitanje da li će strela pogoditi metu?
Ovo, naravno, nije do njega.
Uostalom, iznenadni nalet vetra mogao bi da promeni putanju strele, koja bi u tom trenutku mogla potpuno da promaši cilj. Ili bi nešto drugo moglo neočekivano da stane između strelca i mete, na primer kočija koja prolazi. Ili, opet, sama meta bi se mogla pomeriti da ne bude pogođena, posebno ako je u pitanju neprijateljski vojnik.
Zbog toga Ciceron zaključuje da bi „činjenica pogađanja mete bila, da tako kažem, nešto što treba izabrati, ali ne i poželjeti“, zagonetna izjava samo po izgledu i čije bi značenje sada trebalo da bude dovoljno jasno: stoički strelac je namerno odlučio da pokuša da pogodi metu i učinio je sve što je u njegovoj moći da to postigne. Ipak, spreman je da mirno prihvati svaki negativan ishod, jer rezultat nije u potpunosti u njegovoj moći. Druge varijable zapravo mogu doprineti njegovom određivanju, baš kao što se dešava sa skoro svim ostalim što odlučimo da uradimo.
Ovo je metafora stoičkog strelca.
Stoici su to koristili da pokažu da iako su vaše namere i akcije možda pod vašom kontrolom, konačni ishod zavisi od sudbine ili spoljašnjih varijabli izvan vaše kontrole.
Ovo važi i za vas. Dao si sve od sebe do trenutka kada je strela napustila tvoj luk. I to je sve što si mogao da uradiš. Ishod, bez obzira da li je strela pogodila metu, nije na vama. I, kao što ste sigurno već čuli, fundamentalno načelo stoičke filozofije je da su neke stvari do nas, a druge ne: trebalo bi da se fokusiramo na ono što je do nas.
Kao što je Epiktet rekao:
"Na najbolji način iskoristite ono što je u vašoj moći, a ostalo uzmite kako bude. Neke stvari zavise od nas, a druge ne".
Prevod teksta:https://aprilamente.info/concentrati-su-cio-che-puoi-controllare-la-metafora-dellarciere-stoico/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Ovo, naravno, nije do njega.
Uostalom, iznenadni nalet vetra mogao bi da promeni putanju strele, koja bi u tom trenutku mogla potpuno da promaši cilj. Ili bi nešto drugo moglo neočekivano da stane između strelca i mete, na primer kočija koja prolazi. Ili, opet, sama meta bi se mogla pomeriti da ne bude pogođena, posebno ako je u pitanju neprijateljski vojnik.
Zbog toga Ciceron zaključuje da bi „činjenica pogađanja mete bila, da tako kažem, nešto što treba izabrati, ali ne i poželjeti“, zagonetna izjava samo po izgledu i čije bi značenje sada trebalo da bude dovoljno jasno: stoički strelac je namerno odlučio da pokuša da pogodi metu i učinio je sve što je u njegovoj moći da to postigne. Ipak, spreman je da mirno prihvati svaki negativan ishod, jer rezultat nije u potpunosti u njegovoj moći. Druge varijable zapravo mogu doprineti njegovom određivanju, baš kao što se dešava sa skoro svim ostalim što odlučimo da uradimo.
Ovo je metafora stoičkog strelca.
Stoici su to koristili da pokažu da iako su vaše namere i akcije možda pod vašom kontrolom, konačni ishod zavisi od sudbine ili spoljašnjih varijabli izvan vaše kontrole.
Ovo važi i za vas. Dao si sve od sebe do trenutka kada je strela napustila tvoj luk. I to je sve što si mogao da uradiš. Ishod, bez obzira da li je strela pogodila metu, nije na vama. I, kao što ste sigurno već čuli, fundamentalno načelo stoičke filozofije je da su neke stvari do nas, a druge ne: trebalo bi da se fokusiramo na ono što je do nas.
Kao što je Epiktet rekao:
"Na najbolji način iskoristite ono što je u vašoj moći, a ostalo uzmite kako bude. Neke stvari zavise od nas, a druge ne".
Prevod teksta:https://aprilamente.info/concentrati-su-cio-che-puoi-controllare-la-metafora-dellarciere-stoico/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
