Američki genetičar Brus Lipton tvrdi da se uz pomoć prave vere, isključivo snagom misli, čovek zaista može osloboditi bilo koje bolesti. I u tome nema misticizma: Liptonove studije su pokazale da usmereni mentalni uticaj može promeniti... genetski kod organizma.
Tokom godina, Brus Lipton se specijalizovao u oblasti genetskog inženjeringa, uspešno odbranio doktorsku disertaciju i postao autor niza studija koje su mu donele slavu u akademskim krugovima. Po sopstvenim rečima, Lipton je sve ovo vreme, kao i mnogi genetičari i biohemičari, verovao da je osoba neka vrsta biorobota, čiji je život podložan programu zapisanom u njegovim genima. Sa ove tačke gledišta, geni određuju skoro sve: karakteristike izgleda, sposobnosti i temperamenta, predispoziciju za određene bolesti i, na kraju, očekivani životni vek. Niko ne može da promeni svoj lični genetski kod, što znači da se, uglavnom, možemo pomiriti samo sa onim što je prirodom predodređeno.
Prekretnica u životu i pogledima dr Liptona bili su njegovi eksperimenti kasnih 1980-ih u proučavanju ponašanja ćelijske membrane. Pre toga se u nauci verovalo da su geni smešteni u jezgru ćelije ti koji određuju šta treba da prođe kroz ovu membranu, a šta ne. Međutim, Liptonovi eksperimenti su jasno pokazali da različiti spoljašnji uticaji na ćeliju mogu uticati na ponašanje gena i čak dovesti do promene njihove strukture.
Ostalo je samo da se shvati da li se takve promene mogu izvršiti uz pomoć mentalnih procesa, ili, jednostavnije, snagom misli.
„U stvari, nisam smislio ništa novo“, kaže dr Lipton.
– Lekari su vekovima bili svesni placebo efekta – kada se pacijentu ponudi neutralna supstanca, tvrdeći da je to čudotvorni lek. Kao rezultat, supstanca zapravo ima lekovito dejstvo. Ali, što je čudno, još uvek nije postojalo istinsko naučno objašnjenje za ovaj fenomen. Moje otkriće je omogućilo da se da takvo objašnjenje: uz pomoć vere u isceliteljsku moć leka, osoba menja procese koji se odvijaju u njegovom telu, uključujući i na molekularnom nivou. On može da "isključi" neke gene, natera druge da se "uključe", pa čak i da promeni svoj genetski kod. Posle ovoga razmišljao sam o raznim slučajevima čudesnog isceljenja. Lekari su ih uvek odbacivali. Ali u stvari, čak i da smo imali samo jedan takav slučaj, trebalo je da natera lekare da razmišljaju o njegovoj prirodi.
Naravno, akademska nauka je neprijateljski prihvatila ove stavove Brusa Liptona. Međutim, nastavio je svoje istraživanje, tokom kojeg je dosledno dokazivao da je bez ikakvih lekova sasvim moguće uticati na genetski sistem tela.
Uključujući, uzgred, i uz pomoć posebno odabrane dijete. Dakle, za jedan od svojih eksperimenata, Lipton je uzgajao rasu žutih miševa sa urođenim genetskim defektima koji osuđuju njihovo potomstvo na prekomernu težinu i kratak život. Zatim je uz pomoć posebne dijete osigurao da ovi miševi počnu da daju potomstvo koje se potpuno razlikuje od svojih roditelja? Normalne boje, mršavi i žive koliko i ostali njihovi rođaci.
Sve ovo, vidite, miriše na lisenkovizam, pa stoga nije bilo teško predvideti negativan stav akademskih naučnika prema Liptonovim idejama. Ipak, nastavio je eksperimente i dokazao da se sličan efekat na gene može postići uz pomoć, recimo, uticaja jakog vidovnjaka ili kroz određene fizičke vežbe. Novi naučni pravac koji proučava uticaj spoljašnjih uticaja na genetski kod naziva se "epigenetika".
Pa ipak, Lipton smatra da je moć misli, ono što se dešava ne oko nas, već u nama, glavni uticaj koji može da promeni stanje našeg zdravlja.
Prekretnica u životu i pogledima dr Liptona bili su njegovi eksperimenti kasnih 1980-ih u proučavanju ponašanja ćelijske membrane. Pre toga se u nauci verovalo da su geni smešteni u jezgru ćelije ti koji određuju šta treba da prođe kroz ovu membranu, a šta ne. Međutim, Liptonovi eksperimenti su jasno pokazali da različiti spoljašnji uticaji na ćeliju mogu uticati na ponašanje gena i čak dovesti do promene njihove strukture.
Ostalo je samo da se shvati da li se takve promene mogu izvršiti uz pomoć mentalnih procesa, ili, jednostavnije, snagom misli.
„U stvari, nisam smislio ništa novo“, kaže dr Lipton.
– Lekari su vekovima bili svesni placebo efekta – kada se pacijentu ponudi neutralna supstanca, tvrdeći da je to čudotvorni lek. Kao rezultat, supstanca zapravo ima lekovito dejstvo. Ali, što je čudno, još uvek nije postojalo istinsko naučno objašnjenje za ovaj fenomen. Moje otkriće je omogućilo da se da takvo objašnjenje: uz pomoć vere u isceliteljsku moć leka, osoba menja procese koji se odvijaju u njegovom telu, uključujući i na molekularnom nivou. On može da "isključi" neke gene, natera druge da se "uključe", pa čak i da promeni svoj genetski kod. Posle ovoga razmišljao sam o raznim slučajevima čudesnog isceljenja. Lekari su ih uvek odbacivali. Ali u stvari, čak i da smo imali samo jedan takav slučaj, trebalo je da natera lekare da razmišljaju o njegovoj prirodi.
Naravno, akademska nauka je neprijateljski prihvatila ove stavove Brusa Liptona. Međutim, nastavio je svoje istraživanje, tokom kojeg je dosledno dokazivao da je bez ikakvih lekova sasvim moguće uticati na genetski sistem tela.
Uključujući, uzgred, i uz pomoć posebno odabrane dijete. Dakle, za jedan od svojih eksperimenata, Lipton je uzgajao rasu žutih miševa sa urođenim genetskim defektima koji osuđuju njihovo potomstvo na prekomernu težinu i kratak život. Zatim je uz pomoć posebne dijete osigurao da ovi miševi počnu da daju potomstvo koje se potpuno razlikuje od svojih roditelja? Normalne boje, mršavi i žive koliko i ostali njihovi rođaci.
Sve ovo, vidite, miriše na lisenkovizam, pa stoga nije bilo teško predvideti negativan stav akademskih naučnika prema Liptonovim idejama. Ipak, nastavio je eksperimente i dokazao da se sličan efekat na gene može postići uz pomoć, recimo, uticaja jakog vidovnjaka ili kroz određene fizičke vežbe. Novi naučni pravac koji proučava uticaj spoljašnjih uticaja na genetski kod naziva se "epigenetika".
Pa ipak, Lipton smatra da je moć misli, ono što se dešava ne oko nas, već u nama, glavni uticaj koji može da promeni stanje našeg zdravlja.
Ovo takođe nije ništa novo, zar ne? Lipton kaže. – Odavno je poznato da dvoje ljudi može imati istu genetsku predispoziciju za rak, ali jedan ima bolest, a drugi ne. Zašto? Da, jer su živeli drugačije: jedan je češće doživljavao stres od drugog; imali su različito samopoštovanje i samosvest, što je dovelo do drugačijeg toka misli. Danas mogu reći da smo u stanju da kontrolišemo svoju biološku prirodu; možemo uticati na naše gene uz pomoć misli, vere i težnji. Velika razlika između čoveka i drugih stvorenja na Zemlji leži upravo u tome što on može da promeni svoje telo, da se izleči od smrtonosnih bolesti, pa čak i da se oslobodi naslednih bolesti, dajući telu mentalne smernice za to. Ne moramo da budemo žrtve našeg genetskog koda i životnih okolnosti. Verujte da se možete izlečiti i da ćete se izlečiti od svake bolesti. Verujte da možete izgubiti 50 kilograma - i izgubićete težinu!
Na prvi pogled, sve je krajnje jednostavno. Ali samo na prvi pogled…
Da je sve tako jednostavno, onda bi većina ljudi lako rešila sve zdravstvene probleme izgovaranjem jednostavnih mantri poput „Mogu da se izlečim od ove bolesti“, „Verujem da je moje telo u stanju da se izleči“...
Ali ništa od ovoga se ne dešava, i, kako Lipton objašnjava, ne može se desiti ako mentalni stavovi prodiru samo u oblast svesti koja određuje samo 5% naše mentalne aktivnosti, a da ne utiče na preostalih 95%? podsvesti. Jednostavno rečeno, samo nekoliko onih koji veruju u mogućnost samoizlečenja uz pomoć svog mozga zaista veruju u to – i stoga uspevaju. Većina podsvesno negira ovu mogućnost. Još preciznije: sama njihova podsvest, koja, zapravo, automatski kontroliše sve procese u našem telu, odbacuje takvu mogućnost. Pritom se (opet na nivou automatizma) obično rukovodi principom da je verovatnoća da će nam se nešto pozitivno desiti mnogo manja od daljeg toka događaja po najgorem scenariju.
Prema Liptonu, upravo na taj način naša podsvest počinje da se prilagođava u ranom detinjstvu, od rođenja do šest godina, kada najnevažniji događaji, namerno ili slučajno izgovorene reči odraslih, kazne, traume formiraju „iskustvo podsvesti“. ” i, kao rezultat, ličnost osobe. Štaviše, sama priroda naše psihe je tako uređena da se sve loše što nam se dešava mnogo lakše odlaže u podsvest nego sećanje na prijatne i radosne događaje. Kao rezultat toga, „iskustvo podsvesti“ kod ogromne većine ljudi sastoji se od 70% „negativnog“ i samo 30%? od pozitivnih. Dakle, da bi se zaista došlo do samoizlečenja, potrebno je, u najmanju ruku, promeniti ovaj odnos na potpuno suprotan. To je jedini način da se probije barijera.
Prema Liptonu, posao mnogih vidovnjaka je upravo da sruše ovu barijeru. Ali on sugeriše da se sličan efekat može postići uz pomoć hipnoze i drugih metoda. Međutim, većina ovih metoda još uvek čeka da bude otkrivena. Ili samo široko priznanje.
Posle svetonazorske revolucije koja se za Liptona dogodila pre oko četvrt veka, naučnik je nastavio svoja istraživanja u oblasti genetike, ali je istovremeno postao jedan od aktivnih organizatora raznih međunarodnih foruma sa ciljem izgradnje mostova između tradicionalnih i alternativne medicine. Na kongresima i seminarima koje organizuje, poznati psiholozi, lekari, biofizičari i biohemičari sede pored svih vrsta narodnih iscelitelja, vidovnjaka, pa čak i onih koji sebe nazivaju mađioničarima ili vračarima. U isto vreme, ovi drugi obično demonstriraju svoje sposobnosti publici, a naučnici organizuju sesiju brainstorminga kako bi pokušali da ih naučno objasne. A u isto vreme razmišljaju o budućim eksperimentima koji bi pomogli da se identifikuje i objasni mehanizam skrivenih rezervi našeg tela.
Upravo u ovoj simbiozi ezoterizma i savremenih metoda lečenja sa glavnim oslanjanjem na sposobnosti psihe samog pacijenta, ili, ako želite, magije i nauke, Brus Lipton vidi glavni put za dalji razvoj medicine. Da li je u pravu ili ne, vreme će pokazati.
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/67358-genetik-bryus-lipton-sila-mysli-menyaet-geneticheskiy-kod-cheloveka
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Na prvi pogled, sve je krajnje jednostavno. Ali samo na prvi pogled…
Da je sve tako jednostavno, onda bi većina ljudi lako rešila sve zdravstvene probleme izgovaranjem jednostavnih mantri poput „Mogu da se izlečim od ove bolesti“, „Verujem da je moje telo u stanju da se izleči“...
Ali ništa od ovoga se ne dešava, i, kako Lipton objašnjava, ne može se desiti ako mentalni stavovi prodiru samo u oblast svesti koja određuje samo 5% naše mentalne aktivnosti, a da ne utiče na preostalih 95%? podsvesti. Jednostavno rečeno, samo nekoliko onih koji veruju u mogućnost samoizlečenja uz pomoć svog mozga zaista veruju u to – i stoga uspevaju. Većina podsvesno negira ovu mogućnost. Još preciznije: sama njihova podsvest, koja, zapravo, automatski kontroliše sve procese u našem telu, odbacuje takvu mogućnost. Pritom se (opet na nivou automatizma) obično rukovodi principom da je verovatnoća da će nam se nešto pozitivno desiti mnogo manja od daljeg toka događaja po najgorem scenariju.
Prema Liptonu, upravo na taj način naša podsvest počinje da se prilagođava u ranom detinjstvu, od rođenja do šest godina, kada najnevažniji događaji, namerno ili slučajno izgovorene reči odraslih, kazne, traume formiraju „iskustvo podsvesti“. ” i, kao rezultat, ličnost osobe. Štaviše, sama priroda naše psihe je tako uređena da se sve loše što nam se dešava mnogo lakše odlaže u podsvest nego sećanje na prijatne i radosne događaje. Kao rezultat toga, „iskustvo podsvesti“ kod ogromne većine ljudi sastoji se od 70% „negativnog“ i samo 30%? od pozitivnih. Dakle, da bi se zaista došlo do samoizlečenja, potrebno je, u najmanju ruku, promeniti ovaj odnos na potpuno suprotan. To je jedini način da se probije barijera.
Prema Liptonu, posao mnogih vidovnjaka je upravo da sruše ovu barijeru. Ali on sugeriše da se sličan efekat može postići uz pomoć hipnoze i drugih metoda. Međutim, većina ovih metoda još uvek čeka da bude otkrivena. Ili samo široko priznanje.
Posle svetonazorske revolucije koja se za Liptona dogodila pre oko četvrt veka, naučnik je nastavio svoja istraživanja u oblasti genetike, ali je istovremeno postao jedan od aktivnih organizatora raznih međunarodnih foruma sa ciljem izgradnje mostova između tradicionalnih i alternativne medicine. Na kongresima i seminarima koje organizuje, poznati psiholozi, lekari, biofizičari i biohemičari sede pored svih vrsta narodnih iscelitelja, vidovnjaka, pa čak i onih koji sebe nazivaju mađioničarima ili vračarima. U isto vreme, ovi drugi obično demonstriraju svoje sposobnosti publici, a naučnici organizuju sesiju brainstorminga kako bi pokušali da ih naučno objasne. A u isto vreme razmišljaju o budućim eksperimentima koji bi pomogli da se identifikuje i objasni mehanizam skrivenih rezervi našeg tela.
Upravo u ovoj simbiozi ezoterizma i savremenih metoda lečenja sa glavnim oslanjanjem na sposobnosti psihe samog pacijenta, ili, ako želite, magije i nauke, Brus Lipton vidi glavni put za dalji razvoj medicine. Da li je u pravu ili ne, vreme će pokazati.
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/67358-genetik-bryus-lipton-sila-mysli-menyaet-geneticheskiy-kod-cheloveka
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
