Gvožđe se kuje dok je vruće

​Agata Kristi je imala skoro četrdeset, kada ju je dvadesetčetvorogodišnji Maks Meloven, zaprosio. 

​Zaljubio se u nju mnogo. Iako je tada četrdeset godina bilo gotovo starost. I razlika u godinama ogromna. Agata se razumno konsultovala sa svojom sestrom. A sestra joj je još razumnije odgovorila da treba da sačeka. Agata je mnogo starija. Veoma. Ona je već prilično stara dama. 

Zbog toga, ne bi trebalo da žuri, već da provjeri svoja osjećanja i osjećanja mladog čoveka. Tri godine da sačeka i donese odluku. Tada će sve biti jasno: da li je to ljubav ili zanos. 

Tada je Agata donijela odluku. Odgovorila je sestri jasno i jednostavno: "Vidiš, za tri godine ću ostariti još više. Život prolazi i vrijeme brzo teče. Udaću se za Maksa dok on još predlaže. I uopšte - nije mnogo ispred..." 


To je bila razumna i dobra odluka. Ponekad treba čekati, naravno, i provjeriti sve. Ali život prolazi. I šanse nestaju. I voz odlazi sa perona - ne možeš ga više uhvatiti, dok procjenjuješ, očekuješ, mjeriš sedam puta ... 

A Agata se udala i srećno živjela sa mužem do duboke starosti. I tako, da je čekala, ostarila bi. Mladić bi se mogao umoriti od čekanja - to se takođe dešava. Potom je počeo rat, koji su Agata i Maks čudom preživjeli i ostali živi. 

​Tako, odluka ponekad ne trpi odlaganje. Treba kovati gvožđe dok je vruće, ako je u pitanju naš život, osjećanja, nove mogućnosti i šanse. Ne postoji druga šansa. I tri godine je veoma dug period za prilično kratak ljudski život ...

Anna Kirjanova

Izvor: https://vk.com/id224283523?w=wall224283523_16124

​Prevela: Beba Muratović - bebamur.com
​