Hajde da pokušamo da isključimo "kasnije"

​Dan tek što je počeo, a već je šest uveče.

Nedjelja je počela u ponedeljak, a već je petak...

... i mjesec je prošao,

... i godina će se uskoro završiti,

... i 40, 50 ili 60 godina našeg života je prošlo.

I shvatamo da smo izgubili roditelje i prijatelje.

I shvatamo da je prekasno za povratak. Hajde da pokušamo maksimalno da iskoristimo preostalo vrijeme. Ne treba da se stidimo da tražimo aktivnosti koje volimo. Hajde da dodamo boje našem sivilu. Hajde da se nasmiješimo onim malim stvarima u životu koje su balzam za naša srca.

I konačno, nastavimo da uživamo u vremenu koje nam je ostalo. Hajde da pokušamo da isključimo "kasnije".

Uradiću to kasnije ...

Reći ću kasnije ...

Razmisliću o tome kasnije ...

Sve ostavljamo za kasnije, kao da je "kasnije" naše.

Jer mi ne shvatamo da:

kasnije - kafa se ohladi ...

kasnije - prioriteti se mijenjaju ...

kasnije - godina se završava ...

kasnije - zdravlje se pogoršava ...

kasnije - djeca odrastaju ...

kasnije - roditelji staraju ...

kasnije - obećanja se zaboravljaju ...

kasnije - dan postaje noć ...

kasnije - život se završava ...

I potom često biva prekasno ...

​Zato ne ostavljajte ništa za kasnije jer, očekujući "kasnije", možemo izgubiti najbolje trenutke, izgubiti prijatelja, izgubiti pravu ljubav i osobu koju volimo.

I kasnije se ne mogu vratiti, uprkos našem žaljenju zbog toga ...

Najbolja isustva,

Najbolji prijatelji,

Najbolja porodica ...

Danas je pravi dan

Taj trenutak je "sada"!

Više nijesmo u godinama kada možemo da priuštimo sebi da odložimo, ono što treba da se uradi odmah. Stoga, ako sada imate vremena da pročitate ovu poruku, onda je prihvatite. Ili ćete je možda odložiti za "kasnije"?
I nikada je više nećete prihvatiti.

Ovaj tekst je napisao - Boucar Diouf

Prevod teksta: https://www.facebook.com/econet.ru/posts/2262689430475619

Prevela: Beba Muratović - bebamur.com​​​​​
​