„Ne želeti“ je izgledalo manje bolno nego želeti i ne dobiti.
Priča o jednoj ženi ... Ima mnogo takvih žena i priča...
Želela je ruke. Mama je bila zauzeta. Htela je da je drži za ruke - i plakala je. Mama je bila zauzeta. Nastavila je da želi i da plače. Mama je bila zauzeta. Prestala je da želi. I prestala je da plače. Dobra devojka.
Htela je da se igra – ali nije mogla – „mama spava, umorna je“. Prestala je da želi. Zgodna devojka.
Htela je igračku - nije bilo novca. Prestala je da želi. Pametna devojka.
Htela je psa. Nije bilo moguće. Prestala je da želi. Poslušna devojka.
Želela je lep grudnjak i lepu haljinu – kao Svetka iz 6A razreda. Nije bilo moguće. Prestala je da želi i nastavila je da nosi džemper svog rođaka. Praktična devojka.
Htela je da se uda - da bi otišla odatle gde ne možeš i nema mogućnosti, tamo gde ima mesta za mogućnosti i želje. Ali nije išlo. Prestala je da želi. Napredna devojka.
Želela je da dočeka Novu godinu sa svojim voljenim. Da ima praznik kakav nije imala u roditeljskoj porodici. Ali voljeni je sve vreme bio zauzet. Prestala je da želi. Razumna žena.
Želela je decu. Ali nije bilo nikoga. Prestala je da želi. Napredna žena.
Htela je da napusti zemlju. Ali morala je da se brinem o svojoj ostareloj majci. Prestala je da želi. Brižna ćerka.
Htela je da ode na odmor. Ali trebalo je raditi. Prestala je da želi. Lojalni zaposlenik.
Jednog jutra nije htela ništa. Ležala je u bolnici i gledala u zid. Jela je beskvasnu kašu u bolničkoj kafeteriji i ništa nije želela. Išla je na neke procedure koje su joj bile propisane i ništa nije želela. Već je dobro znala da je besmisleno želeti.
Želela je ruke. Mama je bila zauzeta. Htela je da je drži za ruke - i plakala je. Mama je bila zauzeta. Nastavila je da želi i da plače. Mama je bila zauzeta. Prestala je da želi. I prestala je da plače. Dobra devojka.
Htela je da se igra – ali nije mogla – „mama spava, umorna je“. Prestala je da želi. Zgodna devojka.
Htela je igračku - nije bilo novca. Prestala je da želi. Pametna devojka.
Htela je psa. Nije bilo moguće. Prestala je da želi. Poslušna devojka.
Želela je lep grudnjak i lepu haljinu – kao Svetka iz 6A razreda. Nije bilo moguće. Prestala je da želi i nastavila je da nosi džemper svog rođaka. Praktična devojka.
Htela je da se uda - da bi otišla odatle gde ne možeš i nema mogućnosti, tamo gde ima mesta za mogućnosti i želje. Ali nije išlo. Prestala je da želi. Napredna devojka.
Želela je da dočeka Novu godinu sa svojim voljenim. Da ima praznik kakav nije imala u roditeljskoj porodici. Ali voljeni je sve vreme bio zauzet. Prestala je da želi. Razumna žena.
Želela je decu. Ali nije bilo nikoga. Prestala je da želi. Napredna žena.
Htela je da napusti zemlju. Ali morala je da se brinem o svojoj ostareloj majci. Prestala je da želi. Brižna ćerka.
Htela je da ode na odmor. Ali trebalo je raditi. Prestala je da želi. Lojalni zaposlenik.
Jednog jutra nije htela ništa. Ležala je u bolnici i gledala u zid. Jela je beskvasnu kašu u bolničkoj kafeteriji i ništa nije želela. Išla je na neke procedure koje su joj bile propisane i ništa nije želela. Već je dobro znala da je besmisleno želeti.
Prestala je da želi i pre bolnice. Odjednom joj je sve postalo prijatno. Ne postoji ništa što je htela - dobro, sada ne želi ništa. Prijatelj je rekao da je to prosvetljenje. Da su svi problemi od očekivanja, a sama njena očekivanja su prošla, ovo je poniznost, ovo je dobro. Nije znala da li je dobro ili ne. Više nije marila.
U bolnici su neki lekari pitali da li želi nešto. „Dobro sam, imam sve“, slegnula je ramenima i okrenula se prema zidu. Dugo je bila depresivna, ali joj je to odgovaralo, jer je odavno zaboravila šta znači želeti.
Otpuštena je iz bolnice. Morala je da ide na posao. Ali nije htela – nije znala zašto. Nije htela novac, nije htela ništa.
„Nemoj da se kiseliš“, rekli su joj prijatelji. "Idi opusti se." „Živ si i zdrava, a u Africi deca gladuju. Nije ju bilo briga.
Nije osetila ukus života. Nije se osećala živom. Izgubila je život.
Skoro je prestala da jede. Smršala je. Oslabljena. Prestao da izlazi iz kuće. Povremeno naručene namirnice. I to uglavnom zbog naručivanja hrane za mačke. Mačku odavno nije volela, ali nije mogla da je se otarasi. Odgovorna žena.
U bolnici su neki lekari pitali da li želi nešto. „Dobro sam, imam sve“, slegnula je ramenima i okrenula se prema zidu. Dugo je bila depresivna, ali joj je to odgovaralo, jer je odavno zaboravila šta znači želeti.
Otpuštena je iz bolnice. Morala je da ide na posao. Ali nije htela – nije znala zašto. Nije htela novac, nije htela ništa.
„Nemoj da se kiseliš“, rekli su joj prijatelji. "Idi opusti se." „Živ si i zdrava, a u Africi deca gladuju. Nije ju bilo briga.
Nije osetila ukus života. Nije se osećala živom. Izgubila je život.
Skoro je prestala da jede. Smršala je. Oslabljena. Prestao da izlazi iz kuće. Povremeno naručene namirnice. I to uglavnom zbog naručivanja hrane za mačke. Mačku odavno nije volela, ali nije mogla da je se otarasi. Odgovorna žena.
Jednog dana isporuka nije stigla. Morala je da ide u prodavnicu po hranu za mačke.
"ŽELIM AUTO!!!" čula je da je dete izleglo u histeriju.
Njene oči pune suza. Nije razumela zašto. Briznula je u plač. Odmah na kasi - plaćaju hranu.
Otrčala je kući. Jecala je tri dana bez prestanka. Obuzeo ju je očaj, pa divlji bes. Nije razumela zašto.
„I ja želim auto“, i odjednom je prestala da plače. I nasmešila se dok je razmišljala o malom autu koji je želela kada je imala 4 godine. I ponovo je počela da plače.
Odjednom je počela da se seća šta je želela poslednjih četrdeset godina. Htela al nije dobila. I od očaja prestala da želi. Činilo se da „ne želeti“ nije bolelo koliko želeti i ne dobiti.
"Hoću auto!" Izvukla je prašnjavu haljinu iz ormana. Imala je lepu frizuru. Osmehnula se ogledalu, na kome se ogledalo lice natečeno od suza - sa crvenim nosom i očima jedva vidljivim iza podočnjaka.
Izašla je napolje i nasmešila se suncu. Otišla je po auto igračku. Život joj se vratio. Počela je ponovo da želi.
Prevod teksta:
http://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2022/06/ona-hotela-na-ruki-mama-byla-zanyata/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
"ŽELIM AUTO!!!" čula je da je dete izleglo u histeriju.
Njene oči pune suza. Nije razumela zašto. Briznula je u plač. Odmah na kasi - plaćaju hranu.
Otrčala je kući. Jecala je tri dana bez prestanka. Obuzeo ju je očaj, pa divlji bes. Nije razumela zašto.
„I ja želim auto“, i odjednom je prestala da plače. I nasmešila se dok je razmišljala o malom autu koji je želela kada je imala 4 godine. I ponovo je počela da plače.
Odjednom je počela da se seća šta je želela poslednjih četrdeset godina. Htela al nije dobila. I od očaja prestala da želi. Činilo se da „ne želeti“ nije bolelo koliko želeti i ne dobiti.
"Hoću auto!" Izvukla je prašnjavu haljinu iz ormana. Imala je lepu frizuru. Osmehnula se ogledalu, na kome se ogledalo lice natečeno od suza - sa crvenim nosom i očima jedva vidljivim iza podočnjaka.
Izašla je napolje i nasmešila se suncu. Otišla je po auto igračku. Život joj se vratio. Počela je ponovo da želi.
Prevod teksta:
http://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2022/06/ona-hotela-na-ruki-mama-byla-zanyata/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
