Ima mnogo razloga za radost u životu

​Blaženi Avgustin je govorio: ljudi se čudno ponašaju. 

​I raduju se čudno: ne raduju se mnogo onome što im je velikodušno dato, kao onome što su izgubili - i ponovo našli. Svojoj sopstvenoj nađenoj stvari raduju se jako.

Dijete ili neko drugi blizak se iznenada razboli; ili izgubi. 

Svi su uznemireni, svi plaču, traže nestalog ili ljekara zovu za bolesnog čovjeka. 
​
​​A kada se nađe ili ozdravi - kakva radost! Raduju se normalnom pulsu oporavljenog i njegovim slabim, nezgrapnim koracima ... Prije je normalno hodao, a  niko se nije posebno radovao zbog toga. A sada plaču od sreće!

Treba se uvijek radovati, - tako je  pisao Blaženi Avgustin prije mnogo vjekova.

​Radovati se tome što imamo. Tome, što nam je velikodušno dato. Radovati se životu i zdravlju svojih najbližih svakodnevno. I tome što ih imamo. I još mnogo čega kod nas postoji da bismo se radovali!

Ali čudni su ljudi raduju se izlječenju, a ne zdravlju. I ponovo nađenom, koga su mislili da je izgubljen - a ne onom što imaju i što bez ramišljanja koriste.

Toliko mnogo ima razloga za radost u životu! Ali tako su ljudi uređeni. Prvo moraju da izgube, a zatim ponovo nađu - onda je to tek sreća. 

Iako u stvari, sreća je jednostavno imati ono što imamo. I grlite svoje, zdrave i žive, dok su pored...


Anna Kirjanova 
​

Prevod teksta: https://vk.com/public58603823?w=wall-58603823_941

Prevela: Beba Muratović - bebamur.com
​