Imam malo groblje ljudi koji su mi bili dragi

​Groblje oko mene. Niko ne zna za njega. Na njemu ne raste korov,  uvek čisto i lepo ...

Neki ljudi nas izdaju, povrede. Ali nastavljamo da živimo...

Imam malo groblje ljudi koji su mi bili dragi. Umrli su „pretvarajući se“, ali za mene – zauvek. Na njemu je sahranjen školski drug koji me je izdao, i moja prva ljubav... Ponekad prošetam sokacima, zastanem kraj grobova, položim cveće ili jednostavno prođem.

Groblje u meni. Niko ne zna za njega. Na njemu ne raste korov, ovde je uvek čisto i lepo. Ovde leže ljudi koji su mi bili dragi. Ponekad ih sretnem na ulici, popričam i nastavim dalje. Ne boli me. Oni su mrtvi. Oni ne znaju za to, ali ja znam. Zakopala sam ih da ne bi bilo bolno i uvredljivo, da se ne okrećem na ulici i ne govorim gadosti. Ne govori loše o mrtvima.

Što je osoba bliža, to je teže sahraniti. Ne želi da ide u grob, da napusti moju glavu i telo, drži se života, pa moram da je ponovo stavljam u kovčeg svaki dan. Imaćeš najbolje cveće i kovčeg, ali ipak moraš da ležiš u njemu, izvini. Pa ću biti mirna, pa neznam oće li boleti.

Neću plakati, neću doći ću na grob, nikad te neću zaboraviti, ali, izvini, umrli ste. Nastavljam da živim...

Velika kučka knjiga (Evgenija Šackaja) Božija Ahilova peta

Prevod teksta: 
http://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2022/05/u-menya-est-malenkoe-kladbishhe-lyudej-kotorye-byli-mne-dorogi/

Prevod i obrada Jelena Muratović -  bebamur.com