Imam malo groblje ljudi koji su mi bili dragi

​Groblje u meni. Niko ne zna za njega. Na njemu ne raste korov, ovde je uvek čisto i lepo ...

Neki ljudi nas izdaju, povrede. Ali nastavljamo da živimo...

Imam malo groblje ljudi koji su mi bili dragi. Umrli su „pretvarajući se“, ali za mene – zauvek. Na njemu je sahranjen školski drug koji me je izdao, i moja prva ljubav... Ponekad prošetam sokacima, zastanem kraj grobova, položim cveće ili jednostavno prođem.

Groblje u meni. Niko ne zna za njega. Na njemu ne raste korov, ovde je uvek čisto i lepo. Ovde leže ljudi koji su mi bili dragi. Ponekad ih sretnem na ulici, popričam i nastavim dalje. Ne boli me. Oni su mrtvi. Oni ne znaju za to, ali ja znam. Zakopao sam ih da ne bi bilo bolno i uvredljivo, da se ne okrećem na ulici i ne govorim gadosti. Ne govori loše o mrtvima.

Što je osoba bliža, to je teže sahraniti. Ne želi da ide u grob, da napusti moju glavu i telo, drži se života, pa moram da je ponovo stavljam u kovčeg svaki dan. Imaćeš najbolje cveće i kovčeg, ali ipak moraš da ležiš u njemu, izvini. Pa ću biti miran, pa neće boleti.

Plakaću, doći ću na grob, nikad te neću zaboraviti, ali, izvini, umrla si. Nastavljam da živim...

Velika kučka knjiga (Evgenija Šackaja)

Prevod teksta: 
http://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2022/05/u-menya-est-malenkoe-kladbishhe-lyudej-kotorye-byli-mne-dorogi/

Prevod i obrada Jelena Muratović -  bebamur.com