Ispričaću vam kako se ostvarila želja moje majke. Majka je odlučila da ode u Mornarički centar. Upravo je stigla u Kronštat da radi u vojnoj bolnici. Uradila je jedinstvene operacije na očima, pa je poslata u Kronštat na posao.
I najpre je došla sama u tuđ grad. U praznom sumornom starom stanu, nije bilo apsolutno ništa od nameštaja. A kontejner sa njenim nameštajem još nije stigao. Mama je spavala na podu, jela na prozorskoj dasci. I bilo je neprijatno, neprijatno naravno. Kupovina nameštaja tada nije bila laka. I ne možeš da se izvučeš sa lekarskom platom.
Pa, moja majka je otišla u Mornarički centar. Tada nije postojao hram, već mornarski klub "Iablochko". Ovde je moja majka hodala u štiklama, u bundi, veoma lepa. I razmišljala o svakodnevnim stvarima: o nameštaju. Bilo bi lepo, pomislila je, bar bi postojao sto. Pogodnije je živeti sa stolom. I orman bi bio dobar. Možete staviti stvari u ormar. Mama nije imala vremena da razmišlja o krevetu.
Tuda je prolazila grupa mornara, išla prema njoj i vukla ogroman stari sto. Malo oštećen vremenom. Ali pravi sto od mahagonija na lavljim šapama vukli su ga mornari. Mama je pitala mornare: "Gdje nosite tako divan stari sto"? Mornari su vojnički jasno odgovorili: kažu, nosimo sto na smetlište! Vezdin je naredio da se ovo smeće iznese iz podruma. Mama je ponudila da donese sto u njen stan. Evo je, vrlo blizu! Nema potrebe za deponijom! Mornari su se radovali. I vešto unijeli u stan. A onda su doneli orman. Potpuno isti, starinski, na lavljim šapama i sa rezbarijama.
A onda je Vezdin došao da upozna lepu gospođu. Mama mu nije otvorila vrata. Ali vezist je ostavio poklon – otkinuo je zvezde sa svojih naramenica i ostavio ih ispod vrata. Ništa drugo nije imao.
Tako je moja majka proslavila Božić sa stolom i ormanom. Bio je to divan poklon odozgo! I sa zvezdama.
Zatim je dala zvijezde Vezdinu,ubrzo je došao na termin sa povređenim okom. Rekao je da se slučajno povredio. I njegovo oko je uspešno izlečeno. A moja majka se nasmejala i rekla da nije imala vremena da razmišlja o krevetu. To je šteta! Ali sto i orman su divni pokloni. Jer svi smo mi ljudi i svi ponekad možemo nešto da uradimo.I ovo ne treba zaboraviti.
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Pa, moja majka je otišla u Mornarički centar. Tada nije postojao hram, već mornarski klub "Iablochko". Ovde je moja majka hodala u štiklama, u bundi, veoma lepa. I razmišljala o svakodnevnim stvarima: o nameštaju. Bilo bi lepo, pomislila je, bar bi postojao sto. Pogodnije je živeti sa stolom. I orman bi bio dobar. Možete staviti stvari u ormar. Mama nije imala vremena da razmišlja o krevetu.
Tuda je prolazila grupa mornara, išla prema njoj i vukla ogroman stari sto. Malo oštećen vremenom. Ali pravi sto od mahagonija na lavljim šapama vukli su ga mornari. Mama je pitala mornare: "Gdje nosite tako divan stari sto"? Mornari su vojnički jasno odgovorili: kažu, nosimo sto na smetlište! Vezdin je naredio da se ovo smeće iznese iz podruma. Mama je ponudila da donese sto u njen stan. Evo je, vrlo blizu! Nema potrebe za deponijom! Mornari su se radovali. I vešto unijeli u stan. A onda su doneli orman. Potpuno isti, starinski, na lavljim šapama i sa rezbarijama.
A onda je Vezdin došao da upozna lepu gospođu. Mama mu nije otvorila vrata. Ali vezist je ostavio poklon – otkinuo je zvezde sa svojih naramenica i ostavio ih ispod vrata. Ništa drugo nije imao.
Tako je moja majka proslavila Božić sa stolom i ormanom. Bio je to divan poklon odozgo! I sa zvezdama.
Zatim je dala zvijezde Vezdinu,ubrzo je došao na termin sa povređenim okom. Rekao je da se slučajno povredio. I njegovo oko je uspešno izlečeno. A moja majka se nasmejala i rekla da nije imala vremena da razmišlja o krevetu. To je šteta! Ali sto i orman su divni pokloni. Jer svi smo mi ljudi i svi ponekad možemo nešto da uradimo.I ovo ne treba zaboraviti.
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
