Bijes je strast, negativna emocija koja se za stoike mora svesti na minimum. Senekin esej pod naslovom "De ira" je najvredniji izvor stoičkih saveta o tome kako se njime upravlja.
Prema Seneki, bijes ili želja da se uzvrati pretrpljena patnja, je kratkotrajno ludilo. Ljut čovjek nema samokontrolu, zaboravlja porodične odnose, oglušuje se o razum i savete, bijesan je na gluposti i ne razlikuje šta je istina od lažnog, baš kao „oni krš koji se razbija nad onim što je pretrpano“.
Ako se ljutite, uglavnom ćete povrediti sebe. A šteta je ogromna: "nijedna nesreća nije skuplje koštala čovečanstvo". Iz tog razloga, najbolja strategija je da odbacimo i odmah se odupremo njenim prvim znacima, jer, kada se jednom prepustimo ovoj strasti, razum više neće računati: bes će dominirati i biće teško da je ugušimo.
Iako nije moguće kontrolisati našu početnu reakciju, budući da smo u mogućnosti da budemo dovoljno prisutni sami sebi, možemo ipak odlučiti da li da dozvolimo da nas ponese bes ili ne. Što je, dakle, oblik presude. Znači da smo situaciju protumačili tako da smo odlučili da je u redu da se ljutimo.
Seneka pita:
Kakva je onda potreba za bijesom?
Bijes je sklon nepromišljenosti. Razum je, s druge strane, pouzdaniji, jer je pažljiv i oprezan.
Razum želi da donese tu odluku koja je ispravna, ljutnja želi da odluka koja je već doneta izgleda ispravno.
Ljutnja nije od pomoći:
Od gneva ne postaje jači ako ne onaj koji bez gneva ne bi bio jak. Dakle, ona ne dolazi da pomogne vrlini, već da je zameni.
Možemo pronaći dovoljan podsticaj da delujemo bez pribegavanja besu, ali zahvaljujući samo vrednostima kao što su ljubav, saosećanje, pravda i hrabrost. Umesto da nas vodi bes, koji je opasan i nepredvidiv, možemo biti motivisani unutrašnjim vrednostima i dobrovoljno izabrati da uradimo pravu stvar.
Ako se ljutite, uglavnom ćete povrediti sebe. A šteta je ogromna: "nijedna nesreća nije skuplje koštala čovečanstvo". Iz tog razloga, najbolja strategija je da odbacimo i odmah se odupremo njenim prvim znacima, jer, kada se jednom prepustimo ovoj strasti, razum više neće računati: bes će dominirati i biće teško da je ugušimo.
Iako nije moguće kontrolisati našu početnu reakciju, budući da smo u mogućnosti da budemo dovoljno prisutni sami sebi, možemo ipak odlučiti da li da dozvolimo da nas ponese bes ili ne. Što je, dakle, oblik presude. Znači da smo situaciju protumačili tako da smo odlučili da je u redu da se ljutimo.
Seneka pita:
Kakva je onda potreba za bijesom?
Bijes je sklon nepromišljenosti. Razum je, s druge strane, pouzdaniji, jer je pažljiv i oprezan.
Razum želi da donese tu odluku koja je ispravna, ljutnja želi da odluka koja je već doneta izgleda ispravno.
Ljutnja nije od pomoći:
Od gneva ne postaje jači ako ne onaj koji bez gneva ne bi bio jak. Dakle, ona ne dolazi da pomogne vrlini, već da je zameni.
Možemo pronaći dovoljan podsticaj da delujemo bez pribegavanja besu, ali zahvaljujući samo vrednostima kao što su ljubav, saosećanje, pravda i hrabrost. Umesto da nas vodi bes, koji je opasan i nepredvidiv, možemo biti motivisani unutrašnjim vrednostima i dobrovoljno izabrati da uradimo pravu stvar.
Ko luta njivama jer ne zna put, bolje ga je uputiti na put kojim je išao nego da ga otera.
Seneka pravi ovo lijepo poređenje: ne treba da odbacujemo ljude koji su zalutali i grešili u svojim postupcima, već da im pokažemo pravi put. Umesto da reagujemo na bes, trebalo bi da izaberemo racionalniji i saosećajniji način ponašanja i da pokušamo da budemo od pomoći.
Umjesto da se impulsivno ljutite, duboko udahnite i namerno odlučite da ostanete mirni. Smirenost, u stvari, ne samo da će lišiti nesreću njene snage, već će vam dati moć da postupate na pravedan i hrabar način.
Kako Marko Aurelije kaže:
Uopšteno govoreći, ne bi trebalo da dajemo okolnostima moć da izazovu bes u nama. To je kao da se ljutiš na nešto mnogo veće od nas, kao da lično shvataš nešto što ne zna ništa o nama. Stvari se ne dešavaju protiv nas, one se jednostavno dešavaju.
Ljutnja zbog određene situacije nema uticaja na samu situaciju. To ga ne menja i ne poboljšava. Često nas ono što nas ljuti zapravo ne boli, a naš bes će trajati duže od štete koju nam je naneo.
Glupi smo kada dopuštamo da naš duševni mir remete sitnice. Iz tog razloga, Marko Aurelije preporučuje razmišljanje o nestalnosti sveta oko nas. Ono što nas sada ljuti, sutra ćemo već zaboraviti.
Kada ste ljuti, kaže Seneka, potrudite se da transformišete signale besa u njihovu suprotnost: naterajte sebe da opustite lice, duboko udahnite, snizite glas i usporite korak. Vaše raspoloženje će se uskoro prilagoditi vašem opuštenom izgledu.
Možete i da pokušate da opišete situaciju koja vas ljuti na najbesstrasniji i najobjektivniji mogući način, objašnjava Epiktet. Ovo će vam kupiti vreme i pomoći vam da vidite situaciju kao odvojeniju.
I dodaje da uvek treba imati na umu da nas ne šteti situacija, već interpretacija koju dajemo. „Dakle, kada vas neko iznervira, znajte da je vaše mišljenje ono što vas je iznerviralo.
Prevod teksta: https://aprilamente.info/scegli-il-coraggio-e-la-calma-in-sostituzione-della-rabbia
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Seneka pravi ovo lijepo poređenje: ne treba da odbacujemo ljude koji su zalutali i grešili u svojim postupcima, već da im pokažemo pravi put. Umesto da reagujemo na bes, trebalo bi da izaberemo racionalniji i saosećajniji način ponašanja i da pokušamo da budemo od pomoći.
Umjesto da se impulsivno ljutite, duboko udahnite i namerno odlučite da ostanete mirni. Smirenost, u stvari, ne samo da će lišiti nesreću njene snage, već će vam dati moć da postupate na pravedan i hrabar način.
Kako Marko Aurelije kaže:
Uopšteno govoreći, ne bi trebalo da dajemo okolnostima moć da izazovu bes u nama. To je kao da se ljutiš na nešto mnogo veće od nas, kao da lično shvataš nešto što ne zna ništa o nama. Stvari se ne dešavaju protiv nas, one se jednostavno dešavaju.
Ljutnja zbog određene situacije nema uticaja na samu situaciju. To ga ne menja i ne poboljšava. Često nas ono što nas ljuti zapravo ne boli, a naš bes će trajati duže od štete koju nam je naneo.
Glupi smo kada dopuštamo da naš duševni mir remete sitnice. Iz tog razloga, Marko Aurelije preporučuje razmišljanje o nestalnosti sveta oko nas. Ono što nas sada ljuti, sutra ćemo već zaboraviti.
Kada ste ljuti, kaže Seneka, potrudite se da transformišete signale besa u njihovu suprotnost: naterajte sebe da opustite lice, duboko udahnite, snizite glas i usporite korak. Vaše raspoloženje će se uskoro prilagoditi vašem opuštenom izgledu.
Možete i da pokušate da opišete situaciju koja vas ljuti na najbesstrasniji i najobjektivniji mogući način, objašnjava Epiktet. Ovo će vam kupiti vreme i pomoći vam da vidite situaciju kao odvojeniju.
I dodaje da uvek treba imati na umu da nas ne šteti situacija, već interpretacija koju dajemo. „Dakle, kada vas neko iznervira, znajte da je vaše mišljenje ono što vas je iznerviralo.
Prevod teksta: https://aprilamente.info/scegli-il-coraggio-e-la-calma-in-sostituzione-della-rabbia
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
