Ljubav je živi organizam. Raste, menja se i pleše. Ugoji se i mršavi. Ona je bolestna i oporavlja se. Pohađa Ekcel ili Front-end kurseve. Zaspala. Sortira sa omotima od slatkiša. Piće. Seks. Prokletstvo. Nije ono što je bilo na samom početku, a niko ne zna u kom obliku će se pojaviti na samom kraju. Da biste ga sačuvali, morate biti ili mega aktivni ili mega mudrac.
Napravi pauzu...
U treninzima Sathia Dasa, preporuke o distanciranju su veoma popularne. On tvrdi da ako zajednički život nije radost, sukobi su se zaoštrili do igle i poverenje je nestalo, potrebno je da napravite pauzu od najmanje šest meseci. Razmisli, odmeri i dođi sebi, jer „veliko se vidi na daljinu“.
Uradila sam nešto slično sa mojim mužem.
U prvoj godini zajedničkog života, kada nismo mogli da se izborimo ni sa prošlošću koja se usađuje u sadašnjost, ni sa pritužbama, odlučili smo da se razdvojimo.
Nastavili smo da živimo u istoj ulici, samo što je on na samom početku, a ja na samom kraju. On je na osmom spratu u poznatom stanu sa crvenim sofama i kolekcijom miniona, a ja na dvadeset četvrtom, u tuđem. U njemu nije bilo balkona, pa je trebalo sedeti na prozorskoj dasci i brojati žice, vrane, avione.
U razmaku do četvrtog meseca, počeli smo da boravimo jedno kod drugog preko noći.
Petog, njegov brijač, kolonjska voda i miljenik Bob su se ukorijenili u mojoj kući.
Šestog smo spakovali kofere, čaše za viski, pačvork prekrivače i kolekciju kaiševa.
Pregovarali smo. Pozvali smo kamion.
Par sa kojim su moji roditelji prijatelji se razvodio i ženio pet puta. Oboje temperamentni, čisto italijanski, brzo su se umorili jedno od drugog i prkosno spakovali kofere. Šest meseci kasnije, molili su za oproštaj na kolenima i pobegli u matičnu službu. I tako su doživjeli duboku starost, zahvaljujući pauzama i udaljenosti.
Zaista, često, da bi se videlo prisustvo ljubavi, obraslo tvrdnjama, poput borove mahovine, jedini izlaz je da se raziđemo. Za više od polovine parova ovo je kraj, jer se na udaljenosti od čak dve trolejbuske stanice ispostavlja da je od osećanja ostala samo šaka pepela. Za treći deo "distanciranog" razdvajanja je od koristi.
Imala sam neku vrstu lakmus testa koji određuje prisustvo privlačnosti.
Ako smo se momak i ja svađali i nismo komunicirali dve nedelje, a ja nisam imala bolove, nisam vikala i nisam „skakala u stomak“, onda nema veze između nas.
Prijateljica je potvrdila moju teoriju.
U treninzima Sathia Dasa, preporuke o distanciranju su veoma popularne. On tvrdi da ako zajednički život nije radost, sukobi su se zaoštrili do igle i poverenje je nestalo, potrebno je da napravite pauzu od najmanje šest meseci. Razmisli, odmeri i dođi sebi, jer „veliko se vidi na daljinu“.
Uradila sam nešto slično sa mojim mužem.
U prvoj godini zajedničkog života, kada nismo mogli da se izborimo ni sa prošlošću koja se usađuje u sadašnjost, ni sa pritužbama, odlučili smo da se razdvojimo.
Nastavili smo da živimo u istoj ulici, samo što je on na samom početku, a ja na samom kraju. On je na osmom spratu u poznatom stanu sa crvenim sofama i kolekcijom miniona, a ja na dvadeset četvrtom, u tuđem. U njemu nije bilo balkona, pa je trebalo sedeti na prozorskoj dasci i brojati žice, vrane, avione.
U razmaku do četvrtog meseca, počeli smo da boravimo jedno kod drugog preko noći.
Petog, njegov brijač, kolonjska voda i miljenik Bob su se ukorijenili u mojoj kući.
Šestog smo spakovali kofere, čaše za viski, pačvork prekrivače i kolekciju kaiševa.
Pregovarali smo. Pozvali smo kamion.
Par sa kojim su moji roditelji prijatelji se razvodio i ženio pet puta. Oboje temperamentni, čisto italijanski, brzo su se umorili jedno od drugog i prkosno spakovali kofere. Šest meseci kasnije, molili su za oproštaj na kolenima i pobegli u matičnu službu. I tako su doživjeli duboku starost, zahvaljujući pauzama i udaljenosti.
Zaista, često, da bi se videlo prisustvo ljubavi, obraslo tvrdnjama, poput borove mahovine, jedini izlaz je da se raziđemo. Za više od polovine parova ovo je kraj, jer se na udaljenosti od čak dve trolejbuske stanice ispostavlja da je od osećanja ostala samo šaka pepela. Za treći deo "distanciranog" razdvajanja je od koristi.
Imala sam neku vrstu lakmus testa koji određuje prisustvo privlačnosti.
Ako smo se momak i ja svađali i nismo komunicirali dve nedelje, a ja nisam imala bolove, nisam vikala i nisam „skakala u stomak“, onda nema veze između nas.
Prijateljica je potvrdila moju teoriju.
Priznala je da i dalje bolno podnosi muževljeva službena putovanja. Trećeg dana počinje da njuši njegove majice, a petog ga prati u Boston ili Liverpul.
Dakle, ljubav je neka vrsta magične supstance. Do kraja nepoznatog i neistraženog. Niko ne zna njen kod, šifru i serijski broj u periodnom sistemu. Zato jedan od načina da je upoznate je da ne gledate previše.
Jedno od načina spasenja nije ni pod kojim okolnostima zaključavanje bračnog kaveza.
Autor Irina Govoruha
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/179358-odin-iz-sposobov-vstretit-lyubov-osobo-ne-iskat
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Dakle, ljubav je neka vrsta magične supstance. Do kraja nepoznatog i neistraženog. Niko ne zna njen kod, šifru i serijski broj u periodnom sistemu. Zato jedan od načina da je upoznate je da ne gledate previše.
Jedno od načina spasenja nije ni pod kojim okolnostima zaključavanje bračnog kaveza.
Autor Irina Govoruha
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/179358-odin-iz-sposobov-vstretit-lyubov-osobo-ne-iskat
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
