Jedna smešna ali poučna priča o samoprogramiranju

​Laganje je loše. Ali ponekad vam namjerno postavljaju posebna pitanja. Da nanesu bol i patnju. A zatim nastave svojim poslom, ostavljajući vas tužnim i melanholičnim. Ako niste u braku, pitaće vas kada ćete se udati. Godine prolaze. Ako nema djece, pitaće vas kada ćete ih imati. Godine prolaze. Ako nema posla, raspitaće se o poslu. A ako je muž otišao, onda o mužu, kako je on. To rade psihološki sadisti.

Jednu gospođu je na ovaj način pitao bivši drug iz razreda. Onda je gospođa došla kući i plakala. Zato što je na sva pitanja trebalo dati negativan odgovor: nije u braku, nema djece i nema novca. Nema auto niti lijepi kaput. A ni život, ispostavilo se, nema. A ne komunicirati je nezgodno, neprijatno. I jednog dana, došavši do očaja, gospođa je odjednom počela da laže. Očajna takođe.

Recimo, zaposlio sam se u novoj klinici.  Upoznala neoženjenog ljekara. Uskoro se udaje. Kupila je  kaput. Stoji i laže od ogorčenosti. Savršeno je razumela zašto joj prijatelj postavlja pitanja. 

Zatim se stvarno zaposlila na klinici i upoznala kolegu. Udala se i kupila kaput. Samo u trenutku najveće moralne patnje i očaja psiha čini čuda. Postoji mnogo takvih činjenica. I mozak je nekako zauvijek reprogramiran.

Samo gospođa žali što nije lagala o trudnoći - za sad ima problema sa tim. Ali nada se da će ponovo sresti školskog druga i lagati ga. Tako će dobiti bebu. Jer ovo nije sasvim laž. I kao u ratu, dezinformacije neprijatelja dovode do pobjede ...


Anna Valentinova Kiryanova

Prevod i obrada Ana Muratović -  bebamur.com