|
Slavik, noseći ježa u kapi, otrčao je do kauča na kojem je ležao otac sa otvorenim novinama, i gušeći se od sreće, povikao: - Tata, vidi! |
Otac spusti novine i pogleda ježa. Jež je bio prćast i simpatičan. Otac je podsticao sina na ljubav prema životinjma. Osim toga i on sam je volio životinje.
- Lijep jež! - rekao je otac. - Zgodan! Kako si ga nabavio?
- Dao mi ga je dječak u dvorištu, - rekao je Slavik.
- Darovao znači? - precizirao je otac.
- Ne, razmijenili smo se, - rekao je Slavik. - On mi je dao ježa, a ja njemu loz.
- Kakav loz?
- Lutrijski - rekao je Slavik i spustio ježa na pod. - Tata, treba mu dati mlijeko ..
- Sačekaj sa mlijekom! - strogo je rekao otac. - Odakle ti loz?
- Kupio sam ga, - rekao je Slavik.
- Kod koga?
- Kod dekice na ulici ... Prodavao je mnogo takvih lozova. Po trideset para ... Tata, jež je otišao ispod kauča ...
- Stani ti sa svojim ježom! - nervozno je rekao otac i postavio Slavika pored sebe. - Kako si dao dječaku svoj loz? .. Šta ako je loz dobio nešto?
- Dobio je, - rekao je Slavik, ne prestajući da posmatra ježa.
- Kako to misliš - dobio? - tiho je pitao otac, a nos su mu već prekrile kapljice znoja. - Šta je dobio?
- Frižider! - rekao je Slavik i osmjehnuo se.
- Lijep jež! - rekao je otac. - Zgodan! Kako si ga nabavio?
- Dao mi ga je dječak u dvorištu, - rekao je Slavik.
- Darovao znači? - precizirao je otac.
- Ne, razmijenili smo se, - rekao je Slavik. - On mi je dao ježa, a ja njemu loz.
- Kakav loz?
- Lutrijski - rekao je Slavik i spustio ježa na pod. - Tata, treba mu dati mlijeko ..
- Sačekaj sa mlijekom! - strogo je rekao otac. - Odakle ti loz?
- Kupio sam ga, - rekao je Slavik.
- Kod koga?
- Kod dekice na ulici ... Prodavao je mnogo takvih lozova. Po trideset para ... Tata, jež je otišao ispod kauča ...
- Stani ti sa svojim ježom! - nervozno je rekao otac i postavio Slavika pored sebe. - Kako si dao dječaku svoj loz? .. Šta ako je loz dobio nešto?
- Dobio je, - rekao je Slavik, ne prestajući da posmatra ježa.
- Kako to misliš - dobio? - tiho je pitao otac, a nos su mu već prekrile kapljice znoja. - Šta je dobio?
- Frižider! - rekao je Slavik i osmjehnuo se.
- Šta?! - nekako čudno je zadrhtao otac. - Frižider ?! .. Šta to pričaš? .. Otkud znaš?!
- Kako otkud? - uvrijeđeno će Slavik. - Provjerio sam u novinama ... Tamo su se prve tri cifre poklopile ... i ostale ... i serija je baš ta .. Ja već znam da provjerim, tata! Ja sam odrastao! |
|
- Odrastao?! - vrisnuo je otac, tako da se i jež, koji je izašao ispod kauča, od straha savio u klupko. - Odrastao .. a mijenjaš frižider za ježa?!?
- Ali ja sam razmislio - rekao je Slavik uplašeno - Mislio sam da frižider već imamo, a ježa nemamo ...
- Ćuti! - viknuo je otac i skočio sa kauča. - Ko?! Ko je taj dječak?! Gdje je?!
- On živi u susjednoj kući, - rekao je Slavik i zaplakao. - Zove se Senja...
- Idemo! - ponovo je povikao otac i zgrabio ježa golim rukama. - Idemo brzo!!
- Neću da idem - jecajući je rekao Slavik. - Ne želim frižider, želim ježa!
- Idemo budalo, - vrisnuo je otac. - Samo da povratimo loz, pa ću ti kupiti sto ježeva ...
- Ne ... - urlao je Slavik. - Nećeš kupiti ..., Senja i tako nije želio da se mijenja, jedva sam ga nagovorio ...
- Vidi se mislilac! - sarkastično je rekao otac. - Hajde, brzo!...
Senja je imao osam godina. Stajao na sred dvorišta i gledao sa strahom u strašnog oca koji je nosio u jednoj ruci Slavika, a u drugoj - ježa.
- Gdje je? - pitao je otac, nadvivši se nad Senjom. - Gdje je loz? Predstupniku, uzmi svoje trnje i daj loz!
- Nemam loz! - rekao je Senja i zadrhtao.
- Gdje je?! - vrisnuo je otac. - Šta si uradio sa njim? Prodao?
- Od njega sam napravio goluba - prošaputao je Senja i zaplakao.
- Ne plači! - rekao je otac, pokušaj da budeš miran. - Ne plači, dečko ... Znači napravio si od njega goluba. A gdje je taj golub? .. Gdje je? ..
- On je na strehu ... - rekao je Senja.
- Na kakvu strehu?
- Evo tu! - Senja je pokazao na nadstrešnicu drugog sprata.
- Ali ja sam razmislio - rekao je Slavik uplašeno - Mislio sam da frižider već imamo, a ježa nemamo ...
- Ćuti! - viknuo je otac i skočio sa kauča. - Ko?! Ko je taj dječak?! Gdje je?!
- On živi u susjednoj kući, - rekao je Slavik i zaplakao. - Zove se Senja...
- Idemo! - ponovo je povikao otac i zgrabio ježa golim rukama. - Idemo brzo!!
- Neću da idem - jecajući je rekao Slavik. - Ne želim frižider, želim ježa!
- Idemo budalo, - vrisnuo je otac. - Samo da povratimo loz, pa ću ti kupiti sto ježeva ...
- Ne ... - urlao je Slavik. - Nećeš kupiti ..., Senja i tako nije želio da se mijenja, jedva sam ga nagovorio ...
- Vidi se mislilac! - sarkastično je rekao otac. - Hajde, brzo!...
Senja je imao osam godina. Stajao na sred dvorišta i gledao sa strahom u strašnog oca koji je nosio u jednoj ruci Slavika, a u drugoj - ježa.
- Gdje je? - pitao je otac, nadvivši se nad Senjom. - Gdje je loz? Predstupniku, uzmi svoje trnje i daj loz!
- Nemam loz! - rekao je Senja i zadrhtao.
- Gdje je?! - vrisnuo je otac. - Šta si uradio sa njim? Prodao?
- Od njega sam napravio goluba - prošaputao je Senja i zaplakao.
- Ne plači! - rekao je otac, pokušaj da budeš miran. - Ne plači, dečko ... Znači napravio si od njega goluba. A gdje je taj golub? .. Gdje je? ..
- On je na strehu ... - rekao je Senja.
- Na kakvu strehu?
- Evo tu! - Senja je pokazao na nadstrešnicu drugog sprata.
Otac je skinuo kaput i popeo se uz oluk.
Djeca ispod su ga sa uzbuđenjem posmatrali.
Dva puta se otac poklizao, ali je ipak dospio do strehe, i uzeo malog žutog papirnog goluba, koji se već malo skvasio od vode.
Djeca ispod su ga sa uzbuđenjem posmatrali.
Dva puta se otac poklizao, ali je ipak dospio do strehe, i uzeo malog žutog papirnog goluba, koji se već malo skvasio od vode.
Spustivši se na zemlju teško dišući, otac je okrenuo loz i vidio da je pušten prije dvije godine.
- Kada si ga kupio? - upitao je otac Slavika.
- Još u drugom razredu - kazao je Slavik.
- A kada si provjeravao?
- Juče.
- To nije taj tiraž ... - umorno je rekao otac.
- Pa šta? - rekao je Slavik. - Sve su se cifre poklopile ...
Otac je ćuteći otišao u stranu i sjeo na klupu.
Srce mu je lupalo u grudima, pred očima su mu lebdjeli narandžasti krugovi ... Teško je spustio glavu.
- Tata, - tiho je rekao Slavik, prilazeći ocu. - Ne brini! Senja kaže da nam ipak daje ježa ...
- Hvala! - rekao je otac. - Hvala, Senja ...
Ustao je i otišao kući. Iznenada je osjetio veliku tugu. Shvatio je da nikada više ne može vratiti to srećno vrijeme kada se sa lakoćom u srcu frižider mijenjao za ježa.
Autor: Grigorij Gorin
Prevod priče: fit4brain.com
Prevela: Beba Muratović - bebamur.com
- Kada si ga kupio? - upitao je otac Slavika.
- Još u drugom razredu - kazao je Slavik.
- A kada si provjeravao?
- Juče.
- To nije taj tiraž ... - umorno je rekao otac.
- Pa šta? - rekao je Slavik. - Sve su se cifre poklopile ...
Otac je ćuteći otišao u stranu i sjeo na klupu.
Srce mu je lupalo u grudima, pred očima su mu lebdjeli narandžasti krugovi ... Teško je spustio glavu.
- Tata, - tiho je rekao Slavik, prilazeći ocu. - Ne brini! Senja kaže da nam ipak daje ježa ...
- Hvala! - rekao je otac. - Hvala, Senja ...
Ustao je i otišao kući. Iznenada je osjetio veliku tugu. Shvatio je da nikada više ne može vratiti to srećno vrijeme kada se sa lakoćom u srcu frižider mijenjao za ježa.
Autor: Grigorij Gorin
Prevod priče: fit4brain.com
Prevela: Beba Muratović - bebamur.com