Dr Džo Dispenza je bio jedan od prvih koji je istraživao uticaj svesti na stvarnost sa naučne tačke gledišta. Njegova teorija o odnosu materije i svesti donela mu je svetsku slavu nakon objavljivanja dokumentarca Znamo šta radi signal.
Ključno otkriće koje je napravio Džo Dispenza je da mozak ne pravi razliku između fizičkih i mentalnih iskustava. Grubo govoreći, ćelije "sive materije" apsolutno ne razlikuju stvarnu, tj. materijalnog, od imaginarnog, tj. od misli!
Malo ljudi zna da je istraživanje doktora u oblasti svesti i neurofiziologije počelo tragičnim iskustvom. Nakon što je Džoa Dispenzu udario automobil, lekari su mu ponudili da mu poprave oštećene pršljenove implantom, što bi kasnije moglo da dovede do doživotnih bolova. Samo na taj način, prema rečima lekara, mogao bi ponovo da hoda. Ali Dispenza je odlučio da napusti znanje tradicionalne medicine i povrati svoje zdravlje snagom misli. Posle samo 9 meseci terapije, Dispenza je ponovo mogao da hoda. To je bio podsticaj za proučavanje mogućnosti svesti.
Malo ljudi zna da je istraživanje doktora u oblasti svesti i neurofiziologije počelo tragičnim iskustvom. Nakon što je Džoa Dispenzu udario automobil, lekari su mu ponudili da mu poprave oštećene pršljenove implantom, što bi kasnije moglo da dovede do doživotnih bolova. Samo na taj način, prema rečima lekara, mogao bi ponovo da hoda. Ali Dispenza je odlučio da napusti znanje tradicionalne medicine i povrati svoje zdravlje snagom misli. Posle samo 9 meseci terapije, Dispenza je ponovo mogao da hoda. To je bio podsticaj za proučavanje mogućnosti svesti.
Prvi korak na ovom putu bila je komunikacija sa ljudima koji su doživeli iskustvo „spontane remisije“. Ovo je spontano i nemoguće sa stanovišta lekara, izlečenje osobe od teške bolesti bez upotrebe tradicionalnog lečenja. U toku istraživanja, Dispenza je otkrio da su svi ljudi koji su prošli kroz takvo iskustvo bili uvereni da je misao primarna u odnosu na materiju i da može da izleči svaku bolest.
Neuronske mreže
Teorija dr Dispenza kaže da svaki put kada imamo neko iskustvo „aktiviramo“ ogroman broj neurona u našem mozgu, koji zauzvrat utiču na naše fizičko stanje. Upravo fenomenalna moć svesti, zahvaljujući sposobnosti koncentracije, stvara takozvane sinaptičke veze – veze između neurona. Iskustva koja se ponavljaju (situacije, misli, osećanja) stvaraju stabilne neuronske veze koje se nazivaju neuronske mreže. Svaka mreža je, u stvari, određena memorija, na osnovu koje naše telo reaguje na slične objekte i situacije u budućnosti.
Prema Dispenzi, čitava naša prošlost je „zapisana” u neuronskim mrežama mozga, koje oblikuju način na koji opažamo i osećamo svet uopšte, a posebno njegove specifične objekte. Tako nam se samo čini da su naše reakcije spontane. U stvari, većina njih je programirana stabilnim neuronskim vezama. Svaki objekat (stimulus) aktivira jednu ili drugu neuronsku mrežu, što zauzvrat izaziva skup određenih hemijskih reakcija u telu.
Ove hemijske reakcije nas teraju da se ponašamo ili osećamo na određeni način - da trčimo ili da se smrznemo na mestu, da budemo srećni ili tužni, uzbuđeni ili letargični, itd. Sve naše emocionalne reakcije nisu ništa drugo do rezultat hemijskih procesa zbog postojećih neuronskih mreža, a zasnovane su na prošlim iskustvima. Drugim rečima, u 99% slučajeva realnost ne doživljavamo onakvom kakva jeste, već je tumačimo na osnovu gotovih slika iz prošlosti.
Osnovno pravilo neurofiziologije je sledeće: nervi koji se koriste zajedno se povezuju. To znači da se neuronske mreže formiraju kao rezultat ponavljanja i konsolidacije iskustva. Ako se iskustvo ne reprodukuje dugo vremena, onda se neuronske mreže raspadaju. Tako se navika formira kao rezultat redovnog „pritiskanja” dugmeta iste neuronske mreže. Tako se formiraju automatske reakcije i uslovni refleksi - još niste imali vremena da razmislite i shvatite šta se dešava, ali vaše telo već reaguje na određeni način.
Neuronske mreže
Teorija dr Dispenza kaže da svaki put kada imamo neko iskustvo „aktiviramo“ ogroman broj neurona u našem mozgu, koji zauzvrat utiču na naše fizičko stanje. Upravo fenomenalna moć svesti, zahvaljujući sposobnosti koncentracije, stvara takozvane sinaptičke veze – veze između neurona. Iskustva koja se ponavljaju (situacije, misli, osećanja) stvaraju stabilne neuronske veze koje se nazivaju neuronske mreže. Svaka mreža je, u stvari, određena memorija, na osnovu koje naše telo reaguje na slične objekte i situacije u budućnosti.
Prema Dispenzi, čitava naša prošlost je „zapisana” u neuronskim mrežama mozga, koje oblikuju način na koji opažamo i osećamo svet uopšte, a posebno njegove specifične objekte. Tako nam se samo čini da su naše reakcije spontane. U stvari, većina njih je programirana stabilnim neuronskim vezama. Svaki objekat (stimulus) aktivira jednu ili drugu neuronsku mrežu, što zauzvrat izaziva skup određenih hemijskih reakcija u telu.
Ove hemijske reakcije nas teraju da se ponašamo ili osećamo na određeni način - da trčimo ili da se smrznemo na mestu, da budemo srećni ili tužni, uzbuđeni ili letargični, itd. Sve naše emocionalne reakcije nisu ništa drugo do rezultat hemijskih procesa zbog postojećih neuronskih mreža, a zasnovane su na prošlim iskustvima. Drugim rečima, u 99% slučajeva realnost ne doživljavamo onakvom kakva jeste, već je tumačimo na osnovu gotovih slika iz prošlosti.
Osnovno pravilo neurofiziologije je sledeće: nervi koji se koriste zajedno se povezuju. To znači da se neuronske mreže formiraju kao rezultat ponavljanja i konsolidacije iskustva. Ako se iskustvo ne reprodukuje dugo vremena, onda se neuronske mreže raspadaju. Tako se navika formira kao rezultat redovnog „pritiskanja” dugmeta iste neuronske mreže. Tako se formiraju automatske reakcije i uslovni refleksi - još niste imali vremena da razmislite i shvatite šta se dešava, ali vaše telo već reaguje na određeni način.
Moć pažnje
Razmislite samo o tome: naš karakter, naše navike, naša ličnost su samo skup stabilnih neuronskih mreža koje možemo oslabiti ili ojačati u bilo kom trenutku zahvaljujući našoj svesnoj percepciji stvarnosti! Fokusirajući se svesno i selektivno na ono što želimo da postignemo, stvaramo nove neuronske mreže.
Ranije su naučnici verovali da je mozak statičan, ali istraživanja neurofiziologa pokazuju da apsolutno svako najmanje iskustvo proizvodi hiljade i milione neuronskih promena u njemu, koje se odražavaju na telo u celini. U svojoj knjizi Evolucija našeg mozga, Nauka o promeni našeg uma, Džo Dispenza postavlja logično pitanje: ako koristimo svoje razmišljanje da izazovemo određena negativna stanja u telu, da li će ovo abnormalno stanje na kraju postati norma?
Dispenza je sproveo poseban eksperiment kako bi potvrdio mogućnosti naše svesti.
Ljudi iz jedne grupe pritiskali su opružni mehanizam istim prstom svaki dan sat vremena. Ljudi iz druge grupe su samo trebali da zamisle da vrše pritisak. Kao rezultat toga, prsti ljudi iz prve grupe postali su jači za 30%, a iz druge - za 22%. Takav uticaj čisto mentalne prakse na fizičke parametre rezultat je rada neuronskih mreža. Tako je Džo Dispenza dokazao da za mozak i neurone nema razlike između stvarnog i mentalnog iskustva. Dakle, ako obratimo pažnju na negativne misli, naš mozak ih doživljava kao stvarnost i izaziva odgovarajuće promene u telu. Na primer, bolest, strah, depresija, nalet agresije itd.
Razmislite samo o tome: naš karakter, naše navike, naša ličnost su samo skup stabilnih neuronskih mreža koje možemo oslabiti ili ojačati u bilo kom trenutku zahvaljujući našoj svesnoj percepciji stvarnosti! Fokusirajući se svesno i selektivno na ono što želimo da postignemo, stvaramo nove neuronske mreže.
Ranije su naučnici verovali da je mozak statičan, ali istraživanja neurofiziologa pokazuju da apsolutno svako najmanje iskustvo proizvodi hiljade i milione neuronskih promena u njemu, koje se odražavaju na telo u celini. U svojoj knjizi Evolucija našeg mozga, Nauka o promeni našeg uma, Džo Dispenza postavlja logično pitanje: ako koristimo svoje razmišljanje da izazovemo određena negativna stanja u telu, da li će ovo abnormalno stanje na kraju postati norma?
Dispenza je sproveo poseban eksperiment kako bi potvrdio mogućnosti naše svesti.
Ljudi iz jedne grupe pritiskali su opružni mehanizam istim prstom svaki dan sat vremena. Ljudi iz druge grupe su samo trebali da zamisle da vrše pritisak. Kao rezultat toga, prsti ljudi iz prve grupe postali su jači za 30%, a iz druge - za 22%. Takav uticaj čisto mentalne prakse na fizičke parametre rezultat je rada neuronskih mreža. Tako je Džo Dispenza dokazao da za mozak i neurone nema razlike između stvarnog i mentalnog iskustva. Dakle, ako obratimo pažnju na negativne misli, naš mozak ih doživljava kao stvarnost i izaziva odgovarajuće promene u telu. Na primer, bolest, strah, depresija, nalet agresije itd.
Odakle je plen?
Još jedan zaključak iz Dispenzinog istraživanja tiče se naših emocija. Stabilne neuronske mreže formiraju nesvesne obrasce emocionalnog ponašanja, tj. sklon nekom obliku emocionalnog odgovora. Zauzvrat, to dovodi do ponovljenih iskustava u životu. Gazimo na iste grabulje samo zato što nismo svesni razloga njihovog pojavljivanja! A razlog je jednostavan – svaka emocija se „oseća” usled oslobađanja određenog skupa hemikalija u telu, a naše telo jednostavno postaje na neki način „zavisno” od ovih hemijskih kombinacija. Prepoznajući ovu zavisnost upravo kao fiziološku zavisnost od hemikalija, možemo je se osloboditi.
Potreban je samo svestan pristup
Danas sam gledao predavanje Džoa Dispenze „Prekini naviku da budeš svoj” i pomislio: „Takvim naučnicima treba dati zlatne spomenike...” Biohemičar, neurofiziolog, neuropsiholog, kiropraktičar, otac troje dece (od kojih dvoje, u inicijativi Dispenze, rođeni su pod vodom, iako se pre 23 godine u SAD ovaj metod smatrao potpunim ludilom). Sa takvim iskričavim humorom čita predavanja, tako jednostavnim i razumljivim jezikom govori o neurofiziologiji - pravi entuzijasta nauke, obrazuje obične ljude, velikodušno deli svoje dvadesetogodišnje naučno iskustvo.
U svojim objašnjenjima on aktivno koristi najnovija dostignuća kvantne fizike i govori o vremenu koje je već došlo, kada ljudima sada nije dovoljno samo da uče o nečemu, već su sada u obavezi da svoje znanje primene u praksi:
„Zašto čekati neki poseban trenutak ili početak nove godine da biste počeli da radikalno menjate svoje razmišljanje i život na bolje? Samo počni to da radiš odmah: prestani da se baviš ponavljajućim svakodnevnim negativnim ponašanjima kojih želiš da se rešiš, kao što je da ujutru sebi kažeš: „Danas ću živeti dan bez osuđivanja bilo koga“ ili „Danas neću kukati i žaliti se o svemu” ili „Danas se neću nervirati”…
Pokušajte da radite stvari drugačijim redosledom, na primer, ako ste prvo oprali lice, a zatim oprali zube, uradite suprotno. Ili uzmi i oprosti nekome. Samo. Razbijte uobičajene strukture! I osetićete neobične i veoma prijatne senzacije, svideće vam se, a da ne pominjemo one globalne procese u telu i umu koje ćete početi sa ovim! Počnite da steknete naviku da razmišljate o sebi i da razgovarate sa sobom kao sa najboljim prijateljem.
Još jedan zaključak iz Dispenzinog istraživanja tiče se naših emocija. Stabilne neuronske mreže formiraju nesvesne obrasce emocionalnog ponašanja, tj. sklon nekom obliku emocionalnog odgovora. Zauzvrat, to dovodi do ponovljenih iskustava u životu. Gazimo na iste grabulje samo zato što nismo svesni razloga njihovog pojavljivanja! A razlog je jednostavan – svaka emocija se „oseća” usled oslobađanja određenog skupa hemikalija u telu, a naše telo jednostavno postaje na neki način „zavisno” od ovih hemijskih kombinacija. Prepoznajući ovu zavisnost upravo kao fiziološku zavisnost od hemikalija, možemo je se osloboditi.
Potreban je samo svestan pristup
Danas sam gledao predavanje Džoa Dispenze „Prekini naviku da budeš svoj” i pomislio: „Takvim naučnicima treba dati zlatne spomenike...” Biohemičar, neurofiziolog, neuropsiholog, kiropraktičar, otac troje dece (od kojih dvoje, u inicijativi Dispenze, rođeni su pod vodom, iako se pre 23 godine u SAD ovaj metod smatrao potpunim ludilom). Sa takvim iskričavim humorom čita predavanja, tako jednostavnim i razumljivim jezikom govori o neurofiziologiji - pravi entuzijasta nauke, obrazuje obične ljude, velikodušno deli svoje dvadesetogodišnje naučno iskustvo.
U svojim objašnjenjima on aktivno koristi najnovija dostignuća kvantne fizike i govori o vremenu koje je već došlo, kada ljudima sada nije dovoljno samo da uče o nečemu, već su sada u obavezi da svoje znanje primene u praksi:
„Zašto čekati neki poseban trenutak ili početak nove godine da biste počeli da radikalno menjate svoje razmišljanje i život na bolje? Samo počni to da radiš odmah: prestani da se baviš ponavljajućim svakodnevnim negativnim ponašanjima kojih želiš da se rešiš, kao što je da ujutru sebi kažeš: „Danas ću živeti dan bez osuđivanja bilo koga“ ili „Danas neću kukati i žaliti se o svemu” ili „Danas se neću nervirati”…
Pokušajte da radite stvari drugačijim redosledom, na primer, ako ste prvo oprali lice, a zatim oprali zube, uradite suprotno. Ili uzmi i oprosti nekome. Samo. Razbijte uobičajene strukture! I osetićete neobične i veoma prijatne senzacije, svideće vam se, a da ne pominjemo one globalne procese u telu i umu koje ćete početi sa ovim! Počnite da steknete naviku da razmišljate o sebi i da razgovarate sa sobom kao sa najboljim prijateljem.
Promena u razmišljanju dovodi do dubokih promena u fizičkom telu. Ako je čovek uzeo i pomislio, nepristrasno gledajući sebe sa strane:
Ako ne možete da se odmaknete od računara i proverite stranicu na društvenoj mreži svakih 5 minuta, ili ako razumete, na primer, da razdražljivost ometa vašu vezu, ali ne možete da prestanete da se nervirate, znajte da ste zavisni ne samo na mentalnom nivou, ali i na biohemijskom nivou (vašem telu je potrebna injekcija hormona odgovornih za ovo stanje).
Naučno je dokazano da delovanje hemijskih elemenata traje od 30 sekundi do 2 minuta, a ako nastavite da doživljavate ovo ili ono stanje duže, znajte da ga ostatak vremena veštački održavate u sebi, provocirajući misli. Ciklično uzbuđenje neuronske mreže i ponovljeno oslobađanje neželjenih hormona koji izazivaju negativne emocije, tj. vi sami održavate ovo stanje u sebi!
Uglavnom, vi dobrovoljno birate kako se osećate. Najbolji savet za ovakve situacije je da naučite da prebacujete pažnju na nešto drugo: prirodu, sport, gledanje komedije, bilo šta što može da vas odvuče i promeni. Oštro preusmeravanje pažnje će oslabiti i „ugasiti“ delovanje hormona koji reaguju na negativno stanje. Ova sposobnost se naziva neuroplastičnost.
I što bolje razvijete ovaj kvalitet u sebi, lakše ćete kontrolisati svoje reakcije, koje će, u lancu, dovesti do ogromnog broja promena u vašoj percepciji spoljašnjeg sveta i vašeg unutrašnjeg stanja. Ovaj proces se zove evolucija.
- "Ko sam ja?
- Zašto se osećam loše?
- Zašto živim kako ne želim?
- Šta treba da promenim u sebi?
- Šta me tačno sprečava?
- Čega želim da se otarasim? itd. i osetio snažnu želju da ne reaguje kao pre, ili da ne uradi nešto kao pre – to znači da je prošao kroz proces „realizacije“.
Ako ne možete da se odmaknete od računara i proverite stranicu na društvenoj mreži svakih 5 minuta, ili ako razumete, na primer, da razdražljivost ometa vašu vezu, ali ne možete da prestanete da se nervirate, znajte da ste zavisni ne samo na mentalnom nivou, ali i na biohemijskom nivou (vašem telu je potrebna injekcija hormona odgovornih za ovo stanje).
Naučno je dokazano da delovanje hemijskih elemenata traje od 30 sekundi do 2 minuta, a ako nastavite da doživljavate ovo ili ono stanje duže, znajte da ga ostatak vremena veštački održavate u sebi, provocirajući misli. Ciklično uzbuđenje neuronske mreže i ponovljeno oslobađanje neželjenih hormona koji izazivaju negativne emocije, tj. vi sami održavate ovo stanje u sebi!
Uglavnom, vi dobrovoljno birate kako se osećate. Najbolji savet za ovakve situacije je da naučite da prebacujete pažnju na nešto drugo: prirodu, sport, gledanje komedije, bilo šta što može da vas odvuče i promeni. Oštro preusmeravanje pažnje će oslabiti i „ugasiti“ delovanje hormona koji reaguju na negativno stanje. Ova sposobnost se naziva neuroplastičnost.
I što bolje razvijete ovaj kvalitet u sebi, lakše ćete kontrolisati svoje reakcije, koje će, u lancu, dovesti do ogromnog broja promena u vašoj percepciji spoljašnjeg sveta i vašeg unutrašnjeg stanja. Ovaj proces se zove evolucija.
Jer nove misli dovode do novih izbora, novi izbori dovode do novih ponašanja, nova ponašanja vode do novih iskustava, nova iskustva dovode do novih emocija, koje, zajedno sa novim informacijama iz spoljašnjeg sveta, počinju da menjaju vaše gene epigenetski (tj. sekundarno). A onda te nove emocije, zauzvrat, počinju da pokreću nove misli, i tako razvijate samopoštovanje, samopouzdanje i tako dalje. Tako možemo da unapredimo sebe, a samim tim i svoje živote.
Depresija je takođe odličan primer zavisnosti. Svako stanje zavisnosti ukazuje na biohemijsku neravnotežu u telu, kao i na neravnotežu u vezi uma i tela.
Najveća greška koju ljudi prave je to što svoje emocije i ponašanje povezuju sa svojom ličnošću: mi samo kažemo „nervozan sam“, „slabe sam volje“, „bolestan sam“, „nesrećan sam“ itd. Veruju da ispoljavanje određenih emocija identifikuje njihovu ličnost, pa stalno podsvesno nastoje da ponove obrazac odgovora ili stanje (na primer, fizička bolest ili depresija), kao da svaki put potvrđuju sebi ko su. Čak i ako oni sami u isto vreme mnogo pate! Ogromna zabluda. Svako nepoželjno stanje može se ukloniti po želji, a mogućnosti svake osobe ograničene su samo njegovom maštom.
Depresija je takođe odličan primer zavisnosti. Svako stanje zavisnosti ukazuje na biohemijsku neravnotežu u telu, kao i na neravnotežu u vezi uma i tela.
Najveća greška koju ljudi prave je to što svoje emocije i ponašanje povezuju sa svojom ličnošću: mi samo kažemo „nervozan sam“, „slabe sam volje“, „bolestan sam“, „nesrećan sam“ itd. Veruju da ispoljavanje određenih emocija identifikuje njihovu ličnost, pa stalno podsvesno nastoje da ponove obrazac odgovora ili stanje (na primer, fizička bolest ili depresija), kao da svaki put potvrđuju sebi ko su. Čak i ako oni sami u isto vreme mnogo pate! Ogromna zabluda. Svako nepoželjno stanje može se ukloniti po želji, a mogućnosti svake osobe ograničene su samo njegovom maštom.
A kada želite promene u svom životu, budite jasni šta tačno želite, ali nemojte u svom umu razvijati „tvrd plan“ KAKO će se to tačno desiti, kako biste mogli da „odaberete“ najbolju opciju za sebe, koja može ispasti potpuno neočekivano.
Dovoljno je da se iznutra opusti i pokuša da se od srca raduje onome što se još nije dogodilo, ali će se sigurno dogoditi. Znaš li zašto? Jer na kvantnom nivou stvarnosti, ovo se već dogodilo, pod uslovom da ste jasno zamislili i radovali se od srca. Sa kvantnog nivoa počinje nastanak materijalizacije događaja.
Zato počnite prvo da glumite tamo. Ljudi su navikli da se raduju samo onome što „možete dodirnuti“, što je već ostvareno. Ali nismo navikli da verujemo sebi i svojim sposobnostima, iako to činimo svakodnevno i, uglavnom, na negativnom talasu. Dovoljno je setiti se koliko se često naši strahovi ostvaruju, iako te događaje formiramo i mi, samo bez kontrole... Ali kada razvijete sposobnost kontrole razmišljanja i emocija, počeće da se dešavaju prava čuda.
Dovoljno je da se iznutra opusti i pokuša da se od srca raduje onome što se još nije dogodilo, ali će se sigurno dogoditi. Znaš li zašto? Jer na kvantnom nivou stvarnosti, ovo se već dogodilo, pod uslovom da ste jasno zamislili i radovali se od srca. Sa kvantnog nivoa počinje nastanak materijalizacije događaja.
Zato počnite prvo da glumite tamo. Ljudi su navikli da se raduju samo onome što „možete dodirnuti“, što je već ostvareno. Ali nismo navikli da verujemo sebi i svojim sposobnostima, iako to činimo svakodnevno i, uglavnom, na negativnom talasu. Dovoljno je setiti se koliko se često naši strahovi ostvaruju, iako te događaje formiramo i mi, samo bez kontrole... Ali kada razvijete sposobnost kontrole razmišljanja i emocija, počeće da se dešavaju prava čuda.
Verujte mi, mogu dati hiljade lepih i inspirativnih primera. Znate, kada se neko nasmeje i kaže da će se nešto desiti, pa ga pitaju: „Kako znaš?“, a on mirno odgovara: „Samo znam...“. Ovo je živopisan primer kontrolisanog sprovođenja događaja... Siguran sam da je apsolutno svako bar jednom iskusio ovo posebno stanje.
Ovako Džo Dispenza govori o složenim stvarima na tako jednostavan način. Njegove knjige toplo preporučujem svima.
„Naša najvažnija navika treba da bude navika da budemo svoji."
~Joe Dispenza
A Dispenza takođe savetuje: nikada ne prestati da učiš. Informacije se najbolje apsorbuju kada je osoba iznenađena. Pokušajte da naučite nešto novo svaki dan – to razvija i trenira vaš mozak, stvarajući nove neuronske veze, koje će zauzvrat promeniti i razviti vašu sposobnost svesnog razmišljanja, što će vam pomoći da modelirate sopstvenu srećnu i ispunjenu stvarnost.
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/111534-dzho-dispenza-materializatsiya-sobytiy-v-vashey-zhizni-nachinaetsya-na-kvantovom-urovne
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Ovako Džo Dispenza govori o složenim stvarima na tako jednostavan način. Njegove knjige toplo preporučujem svima.
„Naša najvažnija navika treba da bude navika da budemo svoji."
~Joe Dispenza
A Dispenza takođe savetuje: nikada ne prestati da učiš. Informacije se najbolje apsorbuju kada je osoba iznenađena. Pokušajte da naučite nešto novo svaki dan – to razvija i trenira vaš mozak, stvarajući nove neuronske veze, koje će zauzvrat promeniti i razviti vašu sposobnost svesnog razmišljanja, što će vam pomoći da modelirate sopstvenu srećnu i ispunjenu stvarnost.
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/111534-dzho-dispenza-materializatsiya-sobytiy-v-vashey-zhizni-nachinaetsya-na-kvantovom-urovne
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
