Da li ste ikada imali vizije koje su očigledno odvojene od svakodnevne stvarnosti? Da li ste ikada zamišljali da apsurdne, nepovezane, neverovatne stvari dolaze iz druge dimenzije, nezavisno od vaše volje? Pa, Jung je video mnogo sličnih stvari i tokom određenog perioda svog života odlučio je da im posveti svu pažnju, sakupivši ih u čuvenoj Crvenoj knjizi, objavljenoj tek posle njegove smrti. Nazvana i „Liber Novus“, prvi put je izložena 2009. godine u Njujorku, posle 23 godine provedene u švajcarskom trezoru po nalogu naslednika. Ali šta je Crvena knjiga? Teško je to definisati, ako bismo hteli da probamo mogli bismo to nazvati samoanalizom, duhovnom vežbom, razradom ličnih fantazija, zbirkom slika iz Jungovog unutrašnjeg života ili ko zna odakle.
Crvena knjiga: poreklo
Napisana u periodu između 1913. i 1930. godine, ukoričena u crvenu kožu, Crvena knjiga sadrži bezbroj crteža i slika koje je napravio sam Jung, rezultat vizija i glasova koji su mučili njegovu glavu. Jung je to nazvao čudesnim predznakom, vitalnim delom od 205 stranica, koje je danas dostupno svakom ko se usudi da uđe u njegov izuzetan svet.
Tajna knjiga sposobna da prodre u drugi univerzum, i danas delimično neshvatljiva, uprkos nebrojenim pokušajima tumačenja. Jer kao što je Jung rekao, misterija je važna i ne može se uvijek objasniti:
Važno je imati tajnu, predosećaj nepoznatih stvari. Čovek mora da oseća da živi u svetu koji je, u nekim aspektima, misteriozan; da se u njemu dešavaju i doživljavaju stvari koje ostaju neobjašnjive. Tek tada je život potpun.
Ideja o Crvenoj knjizi nastala u njemu nakon pravog predosećanja: tokom putovanja vozom vizuelizovao je poplavu koja je preplavila celu Evropu, simbol onoga što je trebalo da bude Prvi svetski rat. Jer i Crvena knjiga je silazak u pakao, u kome orijentacija nije nimalo laka. Da bi to postigao, psihoanalitičar je koristio takozvanu aktivnu maštu, stub svoje psihoterapije.
Napisana u periodu između 1913. i 1930. godine, ukoričena u crvenu kožu, Crvena knjiga sadrži bezbroj crteža i slika koje je napravio sam Jung, rezultat vizija i glasova koji su mučili njegovu glavu. Jung je to nazvao čudesnim predznakom, vitalnim delom od 205 stranica, koje je danas dostupno svakom ko se usudi da uđe u njegov izuzetan svet.
Tajna knjiga sposobna da prodre u drugi univerzum, i danas delimično neshvatljiva, uprkos nebrojenim pokušajima tumačenja. Jer kao što je Jung rekao, misterija je važna i ne može se uvijek objasniti:
Važno je imati tajnu, predosećaj nepoznatih stvari. Čovek mora da oseća da živi u svetu koji je, u nekim aspektima, misteriozan; da se u njemu dešavaju i doživljavaju stvari koje ostaju neobjašnjive. Tek tada je život potpun.
Ideja o Crvenoj knjizi nastala u njemu nakon pravog predosećanja: tokom putovanja vozom vizuelizovao je poplavu koja je preplavila celu Evropu, simbol onoga što je trebalo da bude Prvi svetski rat. Jer i Crvena knjiga je silazak u pakao, u kome orijentacija nije nimalo laka. Da bi to postigao, psihoanalitičar je koristio takozvanu aktivnu maštu, stub svoje psihoterapije.
Zahvaljujući njemu, slike nesvesnog dobijaju opipljivu formu usmeravajući pažnju na emocije i na takozvana nesvesna čudovišta dovedena u stanje svesti, ali ostavljena da se razvijaju bez ograničenja. Jednostavnim rečima, aktivna mašta mu je omogućila da emocije prevede u slike tako što je uhvatio fantazije koje su mu nastanjivale um.
Zašto je Jung napisao Crvenu knjigu
Svrha? Vjerovatno ispunjavajući svoj lični mit manifestujući život u životu. Upoznavanje, identifikacija, za svoju korist i dobrobit pacijenata.
Nije lak cilj i možete ga odmah razumeti ako se udubite u stranice Crvene knjige, tako guste, složene, slojevite i hronološki, strukturno i stilski, namerno dvosmislene, evokativne, literarne, baš kao i priroda psihe. Međutim, postoje delovi opisani na analitičniji način u kojima se prepoznaju glavne ideje jungovske analitičke psihologije, kao i reference na druga dela, Geteovog Fausta ili Danteove Božanstvene komedije, i kulture, kao što su hinduističke i budističke, da ne pominjemo razgovore. o mitskim i religioznim referencama različitog porekla.
Pošto se radi o tako bogatom i zanimljivom tekstu, vremenom je bilo pokušaja raznih naučnika da ga protumače, komentarišu, ponekad opšire. Ima onih koji tvrde da je Jung kroz Crvenu knjigu pokušao da iskupi svoje Ja da ga ponovo prisvoji i dobije božansko oproštenje. A ima i onih koji u ovom poniranju u san, u mit i u religiozni duh prepoznaju proučavanje univerzalnih mehanizama ljudske duše, polazeći od samoanalize.
Kroz upotrebu i razmišljanje o nesvesnim slikama, Jung je u stvari pokušavao da pristupi najmračnijim, najmisterioznijim i iracionalnim delovima ega, da izađe ojačan dok je uvek svestan rizika u toku. Jer putovanje neistraženim teritorijama uvek uključuje opasnosti, ali i mnoga iznenađenja i blaga.
Prevod teksta: https://www.eticamente.net/63489/il-libro-rosso-di-jung-un-viaggio-per-coraggiosi-esploratori-dellinteriorita.html
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Zašto je Jung napisao Crvenu knjigu
Svrha? Vjerovatno ispunjavajući svoj lični mit manifestujući život u životu. Upoznavanje, identifikacija, za svoju korist i dobrobit pacijenata.
Nije lak cilj i možete ga odmah razumeti ako se udubite u stranice Crvene knjige, tako guste, složene, slojevite i hronološki, strukturno i stilski, namerno dvosmislene, evokativne, literarne, baš kao i priroda psihe. Međutim, postoje delovi opisani na analitičniji način u kojima se prepoznaju glavne ideje jungovske analitičke psihologije, kao i reference na druga dela, Geteovog Fausta ili Danteove Božanstvene komedije, i kulture, kao što su hinduističke i budističke, da ne pominjemo razgovore. o mitskim i religioznim referencama različitog porekla.
Pošto se radi o tako bogatom i zanimljivom tekstu, vremenom je bilo pokušaja raznih naučnika da ga protumače, komentarišu, ponekad opšire. Ima onih koji tvrde da je Jung kroz Crvenu knjigu pokušao da iskupi svoje Ja da ga ponovo prisvoji i dobije božansko oproštenje. A ima i onih koji u ovom poniranju u san, u mit i u religiozni duh prepoznaju proučavanje univerzalnih mehanizama ljudske duše, polazeći od samoanalize.
Kroz upotrebu i razmišljanje o nesvesnim slikama, Jung je u stvari pokušavao da pristupi najmračnijim, najmisterioznijim i iracionalnim delovima ega, da izađe ojačan dok je uvek svestan rizika u toku. Jer putovanje neistraženim teritorijama uvek uključuje opasnosti, ali i mnoga iznenađenja i blaga.
Prevod teksta: https://www.eticamente.net/63489/il-libro-rosso-di-jung-un-viaggio-per-coraggiosi-esploratori-dellinteriorita.html
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
