Ne pokušavajte da „popunite praznine“ svojim govorom ili razblažite tišinu. Neka ti tišina bude saveznik. Ne plaši se nje. Ako vidite da je situacija beznadežna, ne gubite vreme. Konačno, ako ste već pobedili, nema potrebe da kažete bilo šta drugo.
Radio sam kao sudski advokat 14 godina, a profesionalne tehnike koje sam koristio na sudu bile su veoma korisne u mom ličnom životu. Dakle, dobro sam naučio lekciju da je ćutanje zlato.
Evo kada treba da držite jezik za zubima:
1. Ako pobedite.
Jednom sam napravio ovu grešku na sudu. I bilo je okrutno. Morao sam da se žalim na peticiju, i iako još nisam imao vremena da se izjasnim na sudu, pobeda je već bila u mojim rukama. Drugi advokati su se dosta svađali, dokazujući svoje gledište, a sudija je pokušavao da ih smiri. A onda sam čuo nečiji glupi savet da ne ćutim i kažem bar nešto, da inače ne bih izgledao glupo. Morao sam da pokažem da razumem i učestvujem u onome što se dešava. Slušao sam, otvorio usta i počeo da govorim. A onda se sve okrenulo protiv mene. Bilo je okrutno. Ovo je bila moja prva godina kao advokat.
Šta mogu da kažem? Prva godina je stvorena za teške časove. Jedan od advokata koji je stajao pored mene u blizini sudijske klupe šapnuo je da je trebalo da ćutim. I bio je u pravu. Stoga, ako vam sve ide u prilog, bolje je ćutati.
2. Ako ste izgubili.
Govorimo o situaciji kada ste izgubili, a ne kada ste počeli da gubite tlo pod nogama. Pod ovim mislim da ako gubite, ali imate ubedljiv argument koji može sve da promeni, obavezno razgovarajte o tome. Imao sam takvu situaciju. Gubio sam slučaj, ali sudija još nije pogodio čekić. Intuicija me je podstakla da postupim, slušao sam je, izneo svoje gledište i ... dobio slučaj!
Ako ste izgubili i začuo se zvuk ozloglašenog čekića, umuknite. To je stvar stila, ali uvek sam osećao da ako poražena strana nastavi da priča posle presude, to čini da izgleda još gore. Da budem iskren, sposobnost da se izgubi sa smirenim dostojanstvom izgleda neodoljivo.
Bilo je trenutaka kada sam terao protivnika da mi kaže čvrsto „ne“ da bih mogao da nastavim dalje i da ne gubim vreme. Ako vaši napori neće doneti nikakav rezultat, zašto uopšte pokušavati? Vaše vreme se može bolje potrošiti. Ako vam je rečeno „ne“, bar dostojanstveno otiđite.
Evo kada treba da držite jezik za zubima:
1. Ako pobedite.
Jednom sam napravio ovu grešku na sudu. I bilo je okrutno. Morao sam da se žalim na peticiju, i iako još nisam imao vremena da se izjasnim na sudu, pobeda je već bila u mojim rukama. Drugi advokati su se dosta svađali, dokazujući svoje gledište, a sudija je pokušavao da ih smiri. A onda sam čuo nečiji glupi savet da ne ćutim i kažem bar nešto, da inače ne bih izgledao glupo. Morao sam da pokažem da razumem i učestvujem u onome što se dešava. Slušao sam, otvorio usta i počeo da govorim. A onda se sve okrenulo protiv mene. Bilo je okrutno. Ovo je bila moja prva godina kao advokat.
Šta mogu da kažem? Prva godina je stvorena za teške časove. Jedan od advokata koji je stajao pored mene u blizini sudijske klupe šapnuo je da je trebalo da ćutim. I bio je u pravu. Stoga, ako vam sve ide u prilog, bolje je ćutati.
2. Ako ste izgubili.
Govorimo o situaciji kada ste izgubili, a ne kada ste počeli da gubite tlo pod nogama. Pod ovim mislim da ako gubite, ali imate ubedljiv argument koji može sve da promeni, obavezno razgovarajte o tome. Imao sam takvu situaciju. Gubio sam slučaj, ali sudija još nije pogodio čekić. Intuicija me je podstakla da postupim, slušao sam je, izneo svoje gledište i ... dobio slučaj!
Ako ste izgubili i začuo se zvuk ozloglašenog čekića, umuknite. To je stvar stila, ali uvek sam osećao da ako poražena strana nastavi da priča posle presude, to čini da izgleda još gore. Da budem iskren, sposobnost da se izgubi sa smirenim dostojanstvom izgleda neodoljivo.
Bilo je trenutaka kada sam terao protivnika da mi kaže čvrsto „ne“ da bih mogao da nastavim dalje i da ne gubim vreme. Ako vaši napori neće doneti nikakav rezultat, zašto uopšte pokušavati? Vaše vreme se može bolje potrošiti. Ako vam je rečeno „ne“, bar dostojanstveno otiđite.
3. Kad ne znaš.
Očigledno, ako vas direktno pitaju o nečemu, morate odgovoriti. Ako ne možete da odgovorite, priznajte da ne znate odgovor. Nema potrebe da izmišljate bilo šta, govorite besmislene stvari, plašite se da izgledate glupo jer nešto ne znate. Nema ništa loše u tome da ne znate odgovor ako ste to iskreno priznali. Ne stidite se svog nedostatka znanja.
Ne bih ti savetovao da govoriš samo da bi nešto rekao. Ne radi to. Zvuči dosadno i zamorno.
Da li uopšte treba da otvorim usta?
Naravno da. Samo ne pokušavajte da svojim govorom „popunite praznine“ ili razbijete tišinu. Neka ti tišina bude saveznik. Ne plaši se nje. Prihvati to. A ako vidite da je situacija beznadežna, ne gubite vreme. Konačno, ako ste već pobedili, nema potrebe da kažete bilo šta drugo.
Autor: Andrea Coleman
Prevod teksta:
https://www.cluber.com.ua/lifestyle/samorazvitie-lifestyle/2021/11/kogda-luchshe-derzhat-yazyk-za-zubami-zhiznennye-sovety-advokata/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Očigledno, ako vas direktno pitaju o nečemu, morate odgovoriti. Ako ne možete da odgovorite, priznajte da ne znate odgovor. Nema potrebe da izmišljate bilo šta, govorite besmislene stvari, plašite se da izgledate glupo jer nešto ne znate. Nema ništa loše u tome da ne znate odgovor ako ste to iskreno priznali. Ne stidite se svog nedostatka znanja.
Ne bih ti savetovao da govoriš samo da bi nešto rekao. Ne radi to. Zvuči dosadno i zamorno.
Da li uopšte treba da otvorim usta?
Naravno da. Samo ne pokušavajte da svojim govorom „popunite praznine“ ili razbijete tišinu. Neka ti tišina bude saveznik. Ne plaši se nje. Prihvati to. A ako vidite da je situacija beznadežna, ne gubite vreme. Konačno, ako ste već pobedili, nema potrebe da kažete bilo šta drugo.
Autor: Andrea Coleman
Prevod teksta:
https://www.cluber.com.ua/lifestyle/samorazvitie-lifestyle/2021/11/kogda-luchshe-derzhat-yazyk-za-zubami-zhiznennye-sovety-advokata/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
