Kada previše štitimo svoju djecu, lomimo im krila

​Živimo u svetu koji pokazuje samo opasnosti, katastrofe, ratove, mržnju. Svet u kome se uskoro počinje osećati pogrešno, neželjeno, drugačije. Sve više beletristike, filmova, knjiga, konferencija bavi se temom maltretiranja u mladosti. Krenete od srednje škole da biste imali osećaj da živite u trulom svetu. Svet pojava, virtuelni univerzum, gde se čini da može da ispolji veliku moć.

Društveni mediji dali su "stidljivima" priliku da se pokažu svetu bez rizika da ih rizikuju, onima smelim da vide koliko ih ima i da se možda malo manje osećaju kao kraljevi i kraljice. Oni su svakako ponudili drugačiji način pristupa drugima, zaštićeni zaštitom tastature.

Oni su takođe otvorili seoskog dečaka svetu. Svet... ni država, ni grad, ni region, ni nacija... CEO SVET. A ovo može imati ogromne posledice.

S druge strane, živimo u digitalnom dobu, gde je sve udaljeno samo jednim klikom, gde kupujete onlajn, razgovarate ćaskajući i uvek ste povezani. Povezani sa svetom, ali odvojeni od sebe.

I nisu samo društvene mreže i digitalizacija ogromna prilika i veliki problem, došlo je do velikih promena od mog rođenja do rođenja mojih ćerki i vremenski okvir nije dovoljno velik da se generacije naviknu na novu stvarnost, probavi njih i može ih bezbrižno živeti.

Majke žive u stalnoj brizi za zdravlje i opstanak svojih štenaca. Govori se o ekološkoj katastrofi, brzoj hrani, velikom kontinuiranom zračenju, trećem svetskom ratu, imigraciji, maltretiranju putem interneta, nastavnicima koji maltretiraju decu. Ukratko, čini se da je svet postao užasno mesto za život.

Šta je bila posledica? Potpuno zatvaranje porodice u njenom malom jezgru; nedostatak poverenja i nepoverenja prema drugima; prezaštićenost deteta.

A šta podrazumeva preterana zaštita?

To navodi roditelja u stalnoj pripravnosti da veruje da je jedini izvor blagostanja za njegovo dete on sam, da niko ne može da se brine o njemu kao on, da je svako potencijalna opasnost i zato detetu zabranjuje bilo kakvo iskustvo. Ne vodi ga u jaslice iz straha da bi ga vaspitači ne povredili, pažljivo bira svu hranu koja stigne do deteta; zabranjuje poljupce, milovanje i iskazivanje naklonosti prema detetu, jer nisu higijenski; ne daje lekove bilo koje vrste; ne izvodi ga zimi jer je hladno i on se razboli, niti leti jer je prevruće i dobija toplotni udar. Svako iskustvo izgleda opasno. Sve mora da prati precizan obrazac, inače će dete biti bolesno.

Sva ova uzbuna koju doživi roditelj odraziće se na dete koje će iskusiti stanja anksioznosti, sklonost da bude preterano kontrolisano; odbiti fizički kontakt; nepoverenje prema drugome; zatvorenost i selektivnost; osećaće se neadekvatnim i imaće nisko samopoštovanje. On sam tako može postati ono čega se za njega najviše plašimo: osoba od koje se treba kloniti.

Ako detetu hranimo misli o nepoverenju, prekontrolisanju, zatvorenosti, ne možemo očekivati da će postati velikodušan, otvoren, nasmejan, poverljiv, nesebičan dečak ili devojčica.
Preterana zaštita nosi sa sobom dinamiku koja će ostati nefunkcionalna veoma dugo, ako ne i zauvek. Verujući da štitimo svoje dete od lošeg sveta, mi ćemo ga zapravo udariti u samu srž.

Zanemarivanje roditelja svakako izgleda gore od preterane zaštite, ili je barem očiglednije i nemaskirnije. Prezaštićenost, pak, nosi mantiju majčinske/očinske ljubavi, javlja se kao „prirodni odnos između roditelja i deteta“, jer je popločana najboljom intuicijom.

"Ne idi na visoku ivicu trotoara jer ćeš pasti i povrediti se."

Dve informacije će detetu doći iz ove rečenice: 1) svet je opasan 2) (upoređujući se sa ostalima koji će izaći na ivičnjak) Nisam sposoban. Sigurnost o kojoj razmišljamo neće ga dostići: moja majka me voli i čuva me. Prožimaće ga sumnja u sebe i strah od sveta.


Prevod teksta:
https://www.eticamente.net/66907/quando-proteggiamo-troppo-i-nostri-figli-spezziamo-loro-le-ali-per-volare.html

​Prevod i obrada Ana Muratović -  bebamur.com