Prolaze dani, nedelje, mjeseci...upoznajem nove ljude, neki mi obeležavaju put. Ljudi koji mi pomažu da bolje razumem sebe i ono što me okružuje. Ali ne mogu da zaboravim taj osmijeh. Sudbina, okolnosti, karma, nešto što je bilo između nas dvoje. Na kraju smo se oprostili. Taj oproštaj mi je slomio dušu i srce. Pošto sam je izgubio, shvatio sam da je stvorena za mene.
Bili smo različiti i naše brige su bile različite, ali postojala je vrlo čvrsta veza. Veza koju je teško objasniti riječima, jednostavno neizreciva. Zašto se javljaju slične veze? Zašto je ne mogu izbaciti iz uma? Otkako sam je izgubio, ona je uz mene u svakom trenutku, u svakoj pjesmi, u svakoj šetnji, u svakom sjećanju.
Slučajna sreća (serendipity)
Lord Horace Walpole (1717-1797), grof od Okforda, nazvao je ovaj događaj "srećnim pronalaskom". A. Agostini je 2005. smatrao da je to "naletanje na nešto važno dok se traži nešto drugo". Za J. A. Coppo (2012), "serendipity" je umjetnost pronalaženja nečega što ne tražite. Šta se nama i dogodilo.
Vratimo se nekoliko godina unazad. Bio je to početak marta. Prijatelj je trebalo da povede grupu turista u obilazak grada. Neočekivan događaj i tražio je da ga zamjenim. Radilo se o prikazivanju najkarakterističnijih mjesta u gradu.
Kada sam stigao do mjesta sastanka, svi su već bili tamo, željni da vide najlepše kutke grada, čak i ako je vremena bilo malo.
Na kraju, mnogi su i dalje bili znatiželjni, želeli su da saznaju više. Pokušao sam tačno da odgovorim na sva pitanja; sa onima koji su želeli da saznaju više razmenili smo telefonski broj. Možda nekom drugom prilikom ...
Duhovi i sjećanja
Pojavilo se nekoliko ljudi iz grupe. Neke misteriozne anegdote koje sam ispričao o gradu su im bile zanimljive. Ali sa jednom osobom posebno, razgovori su postajali sve duži i duži. Nekako smo ojsetili potrebu da se bolje upoznamo.
Veza je postala toliko intenzivna da smo više puta odlučili da se vidimo. Svako sa svojom pričom, bili smo toliko povezani da smo vjerovali da su nerazdvojni. Nikad nismo izašli iz zagrljaja, ali oči su nam blistale i čak ni sunčeva svetlost nije mogla da ih zakloni.
Naši duhovi, naši strahovi, naša neodlučnost postepeno su prigušivali tu vatru. Sila koju su u stvarnosti skrivali samo ego i ponos, jer je plamen strasti bio življi nego ikad.
Ali pokušao sam da se nasmejem u nevolji. Gabriel Garcia Marquez rekao je: "nikad ne prestajte da se smejete, čak i kada ste tužni, jer nikada ne znate ko bi mogao da se zaljubi u vaš osmijeh".
Slučajna sreća (serendipity)
Lord Horace Walpole (1717-1797), grof od Okforda, nazvao je ovaj događaj "srećnim pronalaskom". A. Agostini je 2005. smatrao da je to "naletanje na nešto važno dok se traži nešto drugo". Za J. A. Coppo (2012), "serendipity" je umjetnost pronalaženja nečega što ne tražite. Šta se nama i dogodilo.
Vratimo se nekoliko godina unazad. Bio je to početak marta. Prijatelj je trebalo da povede grupu turista u obilazak grada. Neočekivan događaj i tražio je da ga zamjenim. Radilo se o prikazivanju najkarakterističnijih mjesta u gradu.
Kada sam stigao do mjesta sastanka, svi su već bili tamo, željni da vide najlepše kutke grada, čak i ako je vremena bilo malo.
Na kraju, mnogi su i dalje bili znatiželjni, želeli su da saznaju više. Pokušao sam tačno da odgovorim na sva pitanja; sa onima koji su želeli da saznaju više razmenili smo telefonski broj. Možda nekom drugom prilikom ...
Duhovi i sjećanja
Pojavilo se nekoliko ljudi iz grupe. Neke misteriozne anegdote koje sam ispričao o gradu su im bile zanimljive. Ali sa jednom osobom posebno, razgovori su postajali sve duži i duži. Nekako smo ojsetili potrebu da se bolje upoznamo.
Veza je postala toliko intenzivna da smo više puta odlučili da se vidimo. Svako sa svojom pričom, bili smo toliko povezani da smo vjerovali da su nerazdvojni. Nikad nismo izašli iz zagrljaja, ali oči su nam blistale i čak ni sunčeva svetlost nije mogla da ih zakloni.
Naši duhovi, naši strahovi, naša neodlučnost postepeno su prigušivali tu vatru. Sila koju su u stvarnosti skrivali samo ego i ponos, jer je plamen strasti bio življi nego ikad.
Ali pokušao sam da se nasmejem u nevolji. Gabriel Garcia Marquez rekao je: "nikad ne prestajte da se smejete, čak i kada ste tužni, jer nikada ne znate ko bi mogao da se zaljubi u vaš osmijeh".
Stvoreni smo jedno za drugo, ali sam je izgubio
Video sam je i shvatio da smo stvoreni jedno za drugo. Izgubio sam je i shvatio sam da je stvorena za mene i ja za nju. Biti jedno za drugo prevazilazi posedovanje, opsesije ili vezanosti.
Bili smo u sferi unije koja se može razumeti samo iskustvom. Veza koja je, uprkos bijesu, napetostima i razlikama, ostala neraskidiva. Da li je to možda bila poznata crvena nit?
"Ljubav je tako kratka, a zaborav tako dug."
~Pablo Neruda
Video sam je i shvatio da smo stvoreni jedno za drugo. Izgubio sam je i shvatio sam da je stvorena za mene i ja za nju. Biti jedno za drugo prevazilazi posedovanje, opsesije ili vezanosti.
Bili smo u sferi unije koja se može razumeti samo iskustvom. Veza koja je, uprkos bijesu, napetostima i razlikama, ostala neraskidiva. Da li je to možda bila poznata crvena nit?
"Ljubav je tako kratka, a zaborav tako dug."
~Pablo Neruda
Za crvenu nit se kaže da je nevidljiva nit koja se drži uprkos rastojanju i vremenu. Nit koja stvara vezu između dvoje ljudi kojima je suđeno da se upoznaju i koja će, šta god da se dogodi, ostati tamo, nepromenjena.
Često se pitam da li je ono što smo osjećali prava ljubav? Da li će ta crvena nit prije ili kasnije ujediniti naše živote? Otkako sam je izgubio, crvena nit se samo olabavila i, u određenom trenutku, činilo se da je zauvijek pukla.
Kada sam je izgubio
Zapravo,ne želim da je krivim,ali mislim da je mnogo puta pogrešila. I ja sam pogriješio. Naše greške su, međutim, uništile ono što je moglo biti san. I pored toga, ne mogu da je izbacim iz glave. Te njene greške koje su mi probole dušu, oprostio sam.
Njena igra nikada nije bila čista, između laži i propusta. A moja se zasnivala na strahu. Očekivala me je , a ja nisam došao. Tražio sam od nje znake saučesništva koji nisu stigli.
Zašto se sve zakomplikovalo? Sve što smo želeli bilo je da se držimo za ruke i budemo zajedno.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/lho-persa-e-ho-capito-che-era-fatta-per-me/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Često se pitam da li je ono što smo osjećali prava ljubav? Da li će ta crvena nit prije ili kasnije ujediniti naše živote? Otkako sam je izgubio, crvena nit se samo olabavila i, u određenom trenutku, činilo se da je zauvijek pukla.
Kada sam je izgubio
Zapravo,ne želim da je krivim,ali mislim da je mnogo puta pogrešila. I ja sam pogriješio. Naše greške su, međutim, uništile ono što je moglo biti san. I pored toga, ne mogu da je izbacim iz glave. Te njene greške koje su mi probole dušu, oprostio sam.
Njena igra nikada nije bila čista, između laži i propusta. A moja se zasnivala na strahu. Očekivala me je , a ja nisam došao. Tražio sam od nje znake saučesništva koji nisu stigli.
Zašto se sve zakomplikovalo? Sve što smo želeli bilo je da se držimo za ruke i budemo zajedno.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/lho-persa-e-ho-capito-che-era-fatta-per-me/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
