Šta se dešava sa ženom kada trauma prestane da je snažno drži? Kako ona gleda na stvari koje su se ranije činile jasnim? I što je najvažnije, da li je ona ista osoba ili je već potpuni stranac?
Jednog jutra, jednog običnog kišnog dana, probudila se sa čudnim mislima u glavi. Znala je odakle dolaze, ali su joj bili toliko nepoznati i čudni. Ona, koja je ceo život živela sa različitim pogledima na svoje ponašanje i svoj život, sada se samo setila da je prošlo tačno 10 godina njenog samostalnog rada sa svojim traumama, kao što su odbacivanje, napuštanje, izdaja, nepravda i poniženje. 10 godina je očajnički čitala knjige o psihologiji, diplomirala psihologiju, prošla obuku i ...
Osećanja žene sa traumom
I jednog jednostavnog i običnog jutra osetila je:
1. Kao da se sa nje kotrlja nekakva uljasta crna tečnost, kao da nešto silazi sa nje, a da je ona bez te tečnosti osoba koju uopšte ne poznaje. Da sada, kada su povrede počele da imaju sve manje moći nad njom, ne zna ni sama, ne zna kako će se ponašati u bilo kojoj situaciji, šta će uraditi, kakvu će reakciju imati. Sada ne zna šta voli, kako se zapravo hrani (prejeda se ili jede umereno), da li voli sport itd.
Ovo je veoma čudan i nov osećaj, ceo život je sve znala, kako će reagovati, kako će se ponašati, ali sada nije... I šta da radim? Odgovor je došao sam od sebe, uči se novi život. Ispostavilo se da ceo njen život do ove tačke nije bio diktiran ništa više od traume. Svaka povreda uvek odgovara određenom ponašanju i maski koju povređeni stavlja. A pošto sada sila povreda nije tako velika, znači da ona ima izbor, znači da nije povreda ta koja bira reakciju u određenoj situaciji, već ona, sada BIRA.
2. Ranije je uvek u prvi plan stavljala samo svoja osećanja i samo bol. Sada je počela da misli da bi i druga osoba mogla biti povređena njenim rečima, emocijama ili postupcima. Šta ako sada odjednom izlije sve svoje pritužbe iz detinjstva na svoju majku, onda njena majka to jednostavno ne može da izdrži.
Ta povreda je SAMO NJENA ODGOVORNOST. Da možeš samo da odeš na poravnanje i odlučiš tamo i kažeš svojoj majci sve što želiš, radi to napolju, a ne na živoj i još više povređenoj osobi.
Setila se kako je bombardovala čoveka svojim molbama u vidu poruka na telefonu, koji je s vremena na vreme ignorisao ove njene izlive, a i sama je dolazila kada mu je to bilo zgodno.
Proletela mi je misao, zašto to uopšte radim, zašto pokušavam da mu nešto prenesem, i to samo tako? (to su bili trenuci kada je trauma uradila sve, a ne sama). Onda sledeća pomisao da li sam zaista mlada, lepa i pametna u milionskom svetu ne mogu da nađem čoveka za sebe koji me neće ignorisati, ali će poštovati mene i moje potrebe.
ZAŠTO MI TREBA ČOVEK KOJI ME IGNORIŠE? Na kraju krajeva, obično je takva manifestacija muškarca potrebna ženi samo da bi rešila traumu odbacivanja. Ali ako sada povreda nema takvu moć nad sobom, onda nestaje potreba za takvim ponašanjem čoveka.
Osećanja žene sa traumom
I jednog jednostavnog i običnog jutra osetila je:
1. Kao da se sa nje kotrlja nekakva uljasta crna tečnost, kao da nešto silazi sa nje, a da je ona bez te tečnosti osoba koju uopšte ne poznaje. Da sada, kada su povrede počele da imaju sve manje moći nad njom, ne zna ni sama, ne zna kako će se ponašati u bilo kojoj situaciji, šta će uraditi, kakvu će reakciju imati. Sada ne zna šta voli, kako se zapravo hrani (prejeda se ili jede umereno), da li voli sport itd.
Ovo je veoma čudan i nov osećaj, ceo život je sve znala, kako će reagovati, kako će se ponašati, ali sada nije... I šta da radim? Odgovor je došao sam od sebe, uči se novi život. Ispostavilo se da ceo njen život do ove tačke nije bio diktiran ništa više od traume. Svaka povreda uvek odgovara određenom ponašanju i maski koju povređeni stavlja. A pošto sada sila povreda nije tako velika, znači da ona ima izbor, znači da nije povreda ta koja bira reakciju u određenoj situaciji, već ona, sada BIRA.
2. Ranije je uvek u prvi plan stavljala samo svoja osećanja i samo bol. Sada je počela da misli da bi i druga osoba mogla biti povređena njenim rečima, emocijama ili postupcima. Šta ako sada odjednom izlije sve svoje pritužbe iz detinjstva na svoju majku, onda njena majka to jednostavno ne može da izdrži.
Ta povreda je SAMO NJENA ODGOVORNOST. Da možeš samo da odeš na poravnanje i odlučiš tamo i kažeš svojoj majci sve što želiš, radi to napolju, a ne na živoj i još više povređenoj osobi.
Setila se kako je bombardovala čoveka svojim molbama u vidu poruka na telefonu, koji je s vremena na vreme ignorisao ove njene izlive, a i sama je dolazila kada mu je to bilo zgodno.
Proletela mi je misao, zašto to uopšte radim, zašto pokušavam da mu nešto prenesem, i to samo tako? (to su bili trenuci kada je trauma uradila sve, a ne sama). Onda sledeća pomisao da li sam zaista mlada, lepa i pametna u milionskom svetu ne mogu da nađem čoveka za sebe koji me neće ignorisati, ali će poštovati mene i moje potrebe.
ZAŠTO MI TREBA ČOVEK KOJI ME IGNORIŠE? Na kraju krajeva, obično je takva manifestacija muškarca potrebna ženi samo da bi rešila traumu odbacivanja. Ali ako sada povreda nema takvu moć nad sobom, onda nestaje potreba za takvim ponašanjem čoveka.
3. Dve godine ju je mučilo opsesivno stanje udaje i rađanja dece, nije razumela odakle dolazi (trauma je takođe delovala, porodica i deca, kao način da se pobegne od unutrašnjih problema) i uradila je sve da uda ovog čoveka za sebe, ali on se, naravno, opirao.
I sada mi je odjednom u glavi pitanje, DA LI ZAISTA ŽELIM DA SE UDAM? DA LI ŽELIM DA IMAM DECU I POSTANEM MAJKA SADA? Da li je zaista toliko jak kao što se činilo pre nego što mi je zatrebao i da li je upravo ono što mi treba sada?
Ponekad psiha smisli mnogo aktivnosti za nas, sve dok ne počnemo da rešavamo ono što nam je zaista potrebno. Brak i deca su sasvim dobar način da pobegnete od sebe i bar do 18. godine, iako često doživotno.
Žene koje se udaju i rađaju decu iz unutrašnjeg nagona traume, po pravilu tu traumu iz detinjstva prenesu na svoje dete i nikada ne žive svoj život i svoje potrebe. U prvi plan svog života stavljaju decu, rođake, muževe, što se manifestuje u formulaciji: samo da su deca dobro, dete je smisao mog života, treba da pomognem roditeljima da se ne razvedu, interesi moj muž je iznad svega.
Oni nikada ne žive svoje živote, oni pate, a bol od neproživljene traume i odbacivanja sebe i svojih interesa godinama je toliko duboko zakopan da postaje sve bolnije odlučiti se da se tamo popne. Ali svi oko žene su srećni samo ako je zadovoljna sobom.
I sada mi je odjednom u glavi pitanje, DA LI ZAISTA ŽELIM DA SE UDAM? DA LI ŽELIM DA IMAM DECU I POSTANEM MAJKA SADA? Da li je zaista toliko jak kao što se činilo pre nego što mi je zatrebao i da li je upravo ono što mi treba sada?
Ponekad psiha smisli mnogo aktivnosti za nas, sve dok ne počnemo da rešavamo ono što nam je zaista potrebno. Brak i deca su sasvim dobar način da pobegnete od sebe i bar do 18. godine, iako često doživotno.
Žene koje se udaju i rađaju decu iz unutrašnjeg nagona traume, po pravilu tu traumu iz detinjstva prenesu na svoje dete i nikada ne žive svoj život i svoje potrebe. U prvi plan svog života stavljaju decu, rođake, muževe, što se manifestuje u formulaciji: samo da su deca dobro, dete je smisao mog života, treba da pomognem roditeljima da se ne razvedu, interesi moj muž je iznad svega.
Oni nikada ne žive svoje živote, oni pate, a bol od neproživljene traume i odbacivanja sebe i svojih interesa godinama je toliko duboko zakopan da postaje sve bolnije odlučiti se da se tamo popne. Ali svi oko žene su srećni samo ako je zadovoljna sobom.
4. A ovo su samo prve klice zdrave psihe koje se probijaju kroz traume. A onda će početi ono najzanimljivije – ovo je PREPOZNATI SEBE, doći do sebe koji zaista jeste. Ne skriveno maskama, već živo i stvarno.
Onda će se postaviti pitanje, a ŠTA SAD ZAISTA ŽELIM.
Uslediće upoznavanje NJENE NOVE sa okolinom, neko će prihvatiti već poznatu, ali drugačiju osobu, a neko neće, i u tome neće biti ništa strašno za novu nju ...
Autor Irina Darzhina
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/171427-kogda-vliyanie-travmy-oslabevaet
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Onda će se postaviti pitanje, a ŠTA SAD ZAISTA ŽELIM.
Uslediće upoznavanje NJENE NOVE sa okolinom, neko će prihvatiti već poznatu, ali drugačiju osobu, a neko neće, i u tome neće biti ništa strašno za novu nju ...
Autor Irina Darzhina
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/171427-kogda-vliyanie-travmy-oslabevaet
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
