Kada želimo mir, ne starimo, mi postajemo mudriji
Samo se smiri, shvativši da možeš urediti svoj život bez onoga što nije postojalo u njemu...
Bez onih kojima je drugde bolje...
Bez ljudi sa kojima ne možete da nastavite, ili sa kojima ste, naprotiv, jednostrano sanjali da počnete...
Samo se smirite, probudite vaš zaboravljeni osećaj sopstvene vrednosti, bez kojeg ste uradili mnogo toga, prihvatite iluziju neostvarene ljubavi...
Smirite se i uvedite red u svaki svoj dan...
Smiri se i nikad više ne traži da ideš tamo gde nisi pozvan...
Smiri se i počni dobro da radiš ono što možeš, a ne da se praviš efikasn tamo gde je sve odavno postalo odvratno...
Smirite se i pomirite se sa sobom, sa svojim telom, sa svojim mislima, sa svojim stvarnim mogućnostima...
Samo se smiri...
Nema više trčanja unaokolo kao ludog lutanja, upoređivanja svog života sa nečijim drugim i prilagođavanja rezultata ukupnoj vrednosti...
Ne zadržavaj se u svojim pritužbama...
Ne prebacujte krivicu za bilo šta na druge...
Čak i da nismo učeni ljubavi, mnogo je lakše spoznati potrebu za njom i naučiti nego se žaliti dok ne posijedemo na one koji nas nisu naučili...
Smiri se...
Za jednostavne radosti...
Na krajnje jednostavne odnose, u kojima je sve jasno i transparentno, a ne „sve je komplikovano“ samo zato što je strašno priznati očigledno...
Sve do jednostavnih rešenja...
Do jednostavnog života, koji ne treba mešati sa jednolikim...
Kad želimo mir, ne starimo...
Postajemo mudriji...konačno.
Autor Lilia Grad