Ekologija života. Psihologija : Ljudi sa ljubavlju povezuju ispunjenje celog svog života i uslove za veličanstveno, lepo, dobro postojanje...
Strah od ljubavi javlja se kod ljudi koji su veoma zainteresovani za ljubav. Oni sa ljubavlju povezuju ispunjenje celog svog života i uslove za veličanstveno, lepo, dobro postojanje. Čezne za ljubavlju, ali je potiskuju u podsvest. Zbog ove represije nastaje strah od ljubavi.
To se dešava veoma rano, čak i u detinjstvu, kada dete počinje proces puberteta. Tokom ovog perioda, on čita odgovarajuće knjige, gleda odgovarajuće filmove i postaje uzbuđen u ljubavi. Ima nadu da će, kada poraste, sigurno sresti veliku, lepu i srećnu ljubav. Tako se uvodi ideal ljubavi.
Kada se uvede ideal ljubavi, sve nade ovog deteta su povezane sa ljubavlju. Uvodi se vrh koji nikada neće biti dostignut. Ulozi su toliko visoki da ljubav postaje neostvariva opsesija i idealna prokrustova postelja. Dete to ne shvata, to se dešava na podsvesnom nivou.
Ideal prevazilazi sve ljudske norme, oblikovan je iz određenih slika, iz određenih knjiga, iz određene poezije, iz određenih filmova. Dete počinje da bira kakav će biti ovaj čovek ili ova žena, kakvog izgleda, koje veličine, kako da se oblači, kako da miriše i tako dalje.
Ovo je tipično za anksioznu decu. Do 7 godina su već formirani. Seks počinje da im smeta negde oko 12 - 14 godina, a u intervalu, od 9 do 14, stvaraju kolektivnu sliku o svom budućem ljubavniku. Pripremajući se za nezemaljske radosti sa drugim muškarcem ili ženom, oni se udaljavaju od sebe, a sve nade u drugu osobu počinju da rastu i jačaju.
Ova kolektivna slika ostaje na podsvesnom nivou u obliku ideala. Od ovog trenutka dete se zatvara, brani, i što je nedostižnije stvara ideal, to postaje osuđenije na nesklonost. Ideal postaje njegova zaštita od života. Dete gubi svoju nevinost, čistotu i zatvara se tako da nikada ne rizikuje, da nikada u svoj život ne uvodi drugu, ne idealnu, osobu.
Sada je ovo dete zatvoreno od drugih. Devojka, na primer, kaže: „Ne sviđa mi se ovaj dečak“, odnosno upozorava sve da joj se dopada samo određeni tip dečaka. Dečak upozorava da mu se sviđa određeni tip devojaka. U njima se, zapravo, javlja strah – strah od ljubavi.
Takvo dete se pokazuje, pokazujući svoju ravnodušnost prema drugima. Još ima vremena da čeka, ali napetost povezana sa čekanjem ljubavi raste. Istovremeno, on skenira i kontroliše kako se druga deca ponašaju prema njemu, posebno ako su lepi dečaci ili devojčice, i postaje zavisan od njihove procene. Kao rezultat toga, on razvija anksiozni poremećaj. Pokazuje zanemarivanje i ravnodušnost, ne pušta nikoga blizu sebe, ali sam sanja ljubav.
Zbog bliskosti, ovo dete svuda vidi ravnodušnost prema sebi. Sada ga svet odražava u skladu sa tim, i on počinje da doživljava bol iznutra. Od netolerancije duševnog bola postaje još ravnodušniji, ne ispoljava se, ne razvija se u potpunosti, ne raste i još više se zatvara. Sada uopšte ne veruje da će mu se ljubav ikada desiti.
Jednog dana dođe mu ljubav. U određenom uzrastu, drugi dečak ili druga devojčica kaže: "Volim te!" Ali ne može da se otvori, bilo bi mu drago, čekao je, makar ne idealno, toliko je želeo, toliko je sanjao, gledajući u sve njegove oči, ali sada ... Ne zna šta da radi, nema adekvatnosti, nema razumevanja šta da radi, plaši se bola koji je poznavao u sebi.
Ovo dete je slomljenog srca. Sada on ili kategorički odbija vezu, bojeći se da će biti napušteno. Ako je ovo devojka, a momak joj je prišao, ona počinje da pokazuje zanemarivanje, ravnodušnost, pokazujući da nije zainteresovana za njega. Istovremeno, ona se iznutra drži uz njega i pati, ne znajući šta da radi i ne može da se otvori drugom...
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/80535-kak-voznikaet-strah-lyubvi
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
To se dešava veoma rano, čak i u detinjstvu, kada dete počinje proces puberteta. Tokom ovog perioda, on čita odgovarajuće knjige, gleda odgovarajuće filmove i postaje uzbuđen u ljubavi. Ima nadu da će, kada poraste, sigurno sresti veliku, lepu i srećnu ljubav. Tako se uvodi ideal ljubavi.
Kada se uvede ideal ljubavi, sve nade ovog deteta su povezane sa ljubavlju. Uvodi se vrh koji nikada neće biti dostignut. Ulozi su toliko visoki da ljubav postaje neostvariva opsesija i idealna prokrustova postelja. Dete to ne shvata, to se dešava na podsvesnom nivou.
Ideal prevazilazi sve ljudske norme, oblikovan je iz određenih slika, iz određenih knjiga, iz određene poezije, iz određenih filmova. Dete počinje da bira kakav će biti ovaj čovek ili ova žena, kakvog izgleda, koje veličine, kako da se oblači, kako da miriše i tako dalje.
Ovo je tipično za anksioznu decu. Do 7 godina su već formirani. Seks počinje da im smeta negde oko 12 - 14 godina, a u intervalu, od 9 do 14, stvaraju kolektivnu sliku o svom budućem ljubavniku. Pripremajući se za nezemaljske radosti sa drugim muškarcem ili ženom, oni se udaljavaju od sebe, a sve nade u drugu osobu počinju da rastu i jačaju.
Ova kolektivna slika ostaje na podsvesnom nivou u obliku ideala. Od ovog trenutka dete se zatvara, brani, i što je nedostižnije stvara ideal, to postaje osuđenije na nesklonost. Ideal postaje njegova zaštita od života. Dete gubi svoju nevinost, čistotu i zatvara se tako da nikada ne rizikuje, da nikada u svoj život ne uvodi drugu, ne idealnu, osobu.
Sada je ovo dete zatvoreno od drugih. Devojka, na primer, kaže: „Ne sviđa mi se ovaj dečak“, odnosno upozorava sve da joj se dopada samo određeni tip dečaka. Dečak upozorava da mu se sviđa određeni tip devojaka. U njima se, zapravo, javlja strah – strah od ljubavi.
Takvo dete se pokazuje, pokazujući svoju ravnodušnost prema drugima. Još ima vremena da čeka, ali napetost povezana sa čekanjem ljubavi raste. Istovremeno, on skenira i kontroliše kako se druga deca ponašaju prema njemu, posebno ako su lepi dečaci ili devojčice, i postaje zavisan od njihove procene. Kao rezultat toga, on razvija anksiozni poremećaj. Pokazuje zanemarivanje i ravnodušnost, ne pušta nikoga blizu sebe, ali sam sanja ljubav.
Zbog bliskosti, ovo dete svuda vidi ravnodušnost prema sebi. Sada ga svet odražava u skladu sa tim, i on počinje da doživljava bol iznutra. Od netolerancije duševnog bola postaje još ravnodušniji, ne ispoljava se, ne razvija se u potpunosti, ne raste i još više se zatvara. Sada uopšte ne veruje da će mu se ljubav ikada desiti.
Jednog dana dođe mu ljubav. U određenom uzrastu, drugi dečak ili druga devojčica kaže: "Volim te!" Ali ne može da se otvori, bilo bi mu drago, čekao je, makar ne idealno, toliko je želeo, toliko je sanjao, gledajući u sve njegove oči, ali sada ... Ne zna šta da radi, nema adekvatnosti, nema razumevanja šta da radi, plaši se bola koji je poznavao u sebi.
Ovo dete je slomljenog srca. Sada on ili kategorički odbija vezu, bojeći se da će biti napušteno. Ako je ovo devojka, a momak joj je prišao, ona počinje da pokazuje zanemarivanje, ravnodušnost, pokazujući da nije zainteresovana za njega. Istovremeno, ona se iznutra drži uz njega i pati, ne znajući šta da radi i ne može da se otvori drugom...
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/80535-kak-voznikaet-strah-lyubvi
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
