Živio jednom stari mudri samuraj. Imao je grupu učenika, koje je obučavao mudrosti i ratnim vještinama. Jednog dana, za vrijeme obuke, došao mu je mladi ratnik, poznati po svojoj grubosti i okrutnosti.
|
|
Njegova omiljena taktika je bila provokacija: vrijeđao je protivnika i onaj ko bi pobijesnio, prihvatao bi izazov, i u bijesu je pravio grešku za greškom i naravno gubio bitku.
To se desilo i ovog puta: ratnik je uzviknuo nekoliko uvreda i počeo da posmatra reakcije samuraja. Samuraj je mirno nastavio obuku. |
To se ponovilo nekoliko puta. Kada samuraj nikako nije odreagovao i treći put, ratnik je ljutito napustio obuku.
Učenici su pažljivo i sa interesovanjem posmatrali ovu situaciju. Nakon odlaska ratnika, jedan nije izdržao:
– Učitelju, zašto ste trpjeli njegove uvrede? Trebali ste ga izazvati na boj!
Mudri samuraj je odgovorio:
– Kada vam neko donose poklon, i vi ga ne prihvatite, kome on pripada?
– Svom prethodnom vlasniku – odgovorili su učenici.
– Isto važi i za zavist, mržnju i uvredu. Sve dok ih ne prihvatite, oni pripadaju tome ko ih je donio.
Učenici su pažljivo i sa interesovanjem posmatrali ovu situaciju. Nakon odlaska ratnika, jedan nije izdržao:
– Učitelju, zašto ste trpjeli njegove uvrede? Trebali ste ga izazvati na boj!
Mudri samuraj je odgovorio:
– Kada vam neko donose poklon, i vi ga ne prihvatite, kome on pripada?
– Svom prethodnom vlasniku – odgovorili su učenici.
– Isto važi i za zavist, mržnju i uvredu. Sve dok ih ne prihvatite, oni pripadaju tome ko ih je donio.
|
|
