Emocije su ono što boji vaš život: one mogu da dodaju živahne i vesele nijanse ili daju sumornu nijansu nekom periodu vašeg života, ali sigurno ste već iskusili čitavu paletu emocija.
"Ne zaboravimo da su male emocije veliki kapiteni našeg života i da im se pokoravamo a da to ne znamo."
-Vinsent Van Gog
Ponekad potisnute emocije prevladaju i to ne uvek na najbolji način. Bilo da se radi o neugodnom nervoznom smehu na sahrani ili iznenadnom neobuzdanom plaču u trenutku koji bi trebalo da bude srećan, moguće je da ste već iskusili moć potisnutih emocija, onih koje se javljaju niotkuda snagom besne rijeke, koje vas ostavljaju sa jakim osjećajem zbunjenosti.
Ali zašto se pojavljuju tako iznenada i šta učiniti da se ne nađete bukvalno potopljeni ovim potisnutim emocijama?
Odakle potisnute emocije?
Do potiskivanja emocija dolazi iz više razloga, ali glavni je zato što ih smatramo neprikladnim kada ih osjećamo, bilo zbog društvenih pravila ili indoktrinacije.
Obično se ovo ponašanje uspostavlja u detinjstvu, kada naučimo pravila koja će nam omogućiti da „budemo u svetu“, da budemo deo grupe kojoj pripadamo: porodice. Ako porodica smatra da je emocija neprikladna, dete će biti naučeno da je ne pokazuje.
Međutim, naučiti dete da ne eksternalizuje određenu emociju ne znači da je neće osetiti, već jednostavno da neće moći da je pokaže, inače će biti kažnjeno ili ismejano. On nije naučen kako da metaboliše ovu remetilačku energiju koja se diže u njemu, on je naučen da je ignoriše i baci dole bez reči.
Ovako rečeno, deluje veoma nasilno, znam, ali zamislite kako biste se osećali kada biste u sebi osetili vulkan koji će uskoro da eruptira, ali koji ćete morati da zakopate najbolje što možete. Sada zamislite da imate samo 3-4 godine i da se još uvek borite da se izrazite, ne znate baš šta osećate, šta se dešava u vama, ali jedino što znate je da ako ne uradi šta ti se kaže, požalićeš se..
Mogu da se setim samo jedne reči kojom bih opisao šta bi malo dete moglo da oseti u ovom slučaju: bol.
I razmislite o tome: to dete ste bili vi.
-Vinsent Van Gog
Ponekad potisnute emocije prevladaju i to ne uvek na najbolji način. Bilo da se radi o neugodnom nervoznom smehu na sahrani ili iznenadnom neobuzdanom plaču u trenutku koji bi trebalo da bude srećan, moguće je da ste već iskusili moć potisnutih emocija, onih koje se javljaju niotkuda snagom besne rijeke, koje vas ostavljaju sa jakim osjećajem zbunjenosti.
Ali zašto se pojavljuju tako iznenada i šta učiniti da se ne nađete bukvalno potopljeni ovim potisnutim emocijama?
Odakle potisnute emocije?
Do potiskivanja emocija dolazi iz više razloga, ali glavni je zato što ih smatramo neprikladnim kada ih osjećamo, bilo zbog društvenih pravila ili indoktrinacije.
Obično se ovo ponašanje uspostavlja u detinjstvu, kada naučimo pravila koja će nam omogućiti da „budemo u svetu“, da budemo deo grupe kojoj pripadamo: porodice. Ako porodica smatra da je emocija neprikladna, dete će biti naučeno da je ne pokazuje.
Međutim, naučiti dete da ne eksternalizuje određenu emociju ne znači da je neće osetiti, već jednostavno da neće moći da je pokaže, inače će biti kažnjeno ili ismejano. On nije naučen kako da metaboliše ovu remetilačku energiju koja se diže u njemu, on je naučen da je ignoriše i baci dole bez reči.
Ovako rečeno, deluje veoma nasilno, znam, ali zamislite kako biste se osećali kada biste u sebi osetili vulkan koji će uskoro da eruptira, ali koji ćete morati da zakopate najbolje što možete. Sada zamislite da imate samo 3-4 godine i da se još uvek borite da se izrazite, ne znate baš šta osećate, šta se dešava u vama, ali jedino što znate je da ako ne uradi šta ti se kaže, požalićeš se..
Mogu da se setim samo jedne reči kojom bih opisao šta bi malo dete moglo da oseti u ovom slučaju: bol.
I razmislite o tome: to dete ste bili vi.
Emocionalna inteligencija je takođe važna
Jedna od najčešćih potisnutih emocija kod dečaka je tuga, dok je za devojčice ljutnja, ali su to i prirodne i instinktivne emocije koje imaju važnu funkciju.
Važno je naučiti decu da doživljavaju svoje emocije, da ih prepoznaju i metaboliziraju kako bi promovisali zdravu emocionalnu inteligenciju u njima koja će im omogućiti da se bolje upoznaju i razumeju kako da komuniciraju sa drugima, poštujući i druge i sebe.
Kakvu emociju zapravo osjećate?
Ako ste proveli svoj život potiskivajući svoje emocije, verovatno je da se sada borite da ih prepoznate, da razumete šta zaista osećate: da li možete da razlikujete radost od uzbuđenja, između ljutnje i zavisti, između tuge i razočarenja?
Nije uvek lako jer smo naučeni da potiskujemo svoje emocije umesto da ih poznajemo, ali ako ne znate šta zaista osećate, kako znate kako se osećate iznutra? Emocije funkcionišu pomalo kao kompas: instinktivno nam pokazuju da li se krećemo ka ili udaljavamo od onoga što želimo, od onoga što čini da se osećamo dobro.
Tu počinju nevolje. Ako je gađenje koje osećate pred određenim događajem, a koje ukazuje da želite da se distancirate od njega, zapravo veo koji samo krije vašu zavist, a samim tim i želju za istim iskustvom, naći ćete se pocepani. između nečega od čega beži (jer tako si naučen) ali što potajno želiš za sebe.
Neprepoznavanje prave emocije koja je u osnovi vaše reakcije dovešće vas do toga da živite u stanju unutrašnje konfuzije, a u najozbiljnijim slučajevima to može dovesti do toga da više ne razumete ko ste ili šta zaista želite u svom životu.
Zato je toliko važno da znate kako da prepoznate svoje emocije: one vam pomažu da se orijentišete, razumete šta je u vama i kako reaguju na ono što vas okružuje, ali pazite da se ne zbunite: osećate emocije, vi niste vaše emocije.
Vi ste jednostavno kao dolina kroz koju teče reka; možete biti hranjeni ili poplavljeni, samo zavisi kako to kanališete.
Prevod teksta: https://www.eticamente.net/63774/come-liberarti-dalle-emozioni-represse-trattenute-troppo-a-lungo.html
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Jedna od najčešćih potisnutih emocija kod dečaka je tuga, dok je za devojčice ljutnja, ali su to i prirodne i instinktivne emocije koje imaju važnu funkciju.
Važno je naučiti decu da doživljavaju svoje emocije, da ih prepoznaju i metaboliziraju kako bi promovisali zdravu emocionalnu inteligenciju u njima koja će im omogućiti da se bolje upoznaju i razumeju kako da komuniciraju sa drugima, poštujući i druge i sebe.
Kakvu emociju zapravo osjećate?
Ako ste proveli svoj život potiskivajući svoje emocije, verovatno je da se sada borite da ih prepoznate, da razumete šta zaista osećate: da li možete da razlikujete radost od uzbuđenja, između ljutnje i zavisti, između tuge i razočarenja?
Nije uvek lako jer smo naučeni da potiskujemo svoje emocije umesto da ih poznajemo, ali ako ne znate šta zaista osećate, kako znate kako se osećate iznutra? Emocije funkcionišu pomalo kao kompas: instinktivno nam pokazuju da li se krećemo ka ili udaljavamo od onoga što želimo, od onoga što čini da se osećamo dobro.
Tu počinju nevolje. Ako je gađenje koje osećate pred određenim događajem, a koje ukazuje da želite da se distancirate od njega, zapravo veo koji samo krije vašu zavist, a samim tim i želju za istim iskustvom, naći ćete se pocepani. između nečega od čega beži (jer tako si naučen) ali što potajno želiš za sebe.
Neprepoznavanje prave emocije koja je u osnovi vaše reakcije dovešće vas do toga da živite u stanju unutrašnje konfuzije, a u najozbiljnijim slučajevima to može dovesti do toga da više ne razumete ko ste ili šta zaista želite u svom životu.
Zato je toliko važno da znate kako da prepoznate svoje emocije: one vam pomažu da se orijentišete, razumete šta je u vama i kako reaguju na ono što vas okružuje, ali pazite da se ne zbunite: osećate emocije, vi niste vaše emocije.
Vi ste jednostavno kao dolina kroz koju teče reka; možete biti hranjeni ili poplavljeni, samo zavisi kako to kanališete.
Prevod teksta: https://www.eticamente.net/63774/come-liberarti-dalle-emozioni-represse-trattenute-troppo-a-lungo.html
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
