Život nije ravna, ravna linija. I ovo nije skup grafikona i rasporeda. Označavanjem polja u nekoj vrsti „kontrolne liste“ naših života uništavamo svoje živote.
Život nije prava linija
I ovo nije skup grafikona i rasporeda. Normalno je da do određenog uzrasta niste uspeli da završite fakultet, da se oženite, nađete stabilan posao, da osnujete porodicu, da steknete bogatstvo i tako dalje.
Takođe je sjajno znati da ako se niste venčali do 25. godine, ili postali potpredsednik do 30. godine, ili čak jednostavno srećni, svet vas neće suditi.
Možete ga vratiti.
Možete pronaći nešto što vas inspiriše. Takođe imate pravo na vreme. Iz nekog razloga, mnogi ljudi zaboravljaju na ovo.
Već iz škole počinjemo da pravimo program za svoj život i sa njim zapravo ulazimo na fakultet. U našoj alma mater biramo posao koji ćemo raditi. Čak i ako nam se ne sviđa program, to je jednostavno zato što smo već uložili vreme u njega. Svakog jutra idemo na ovaj posao jer moramo da podržimo odluke koje smo jednom doneli. I pravimo sledeći korak, pa sledeći i opet sledeći, misleći da otkucavamo neku kontrolnu listu naših života. Jednog dana ćemo se probuditi depresivni. Veoma teška depresija. Jednog dana ćemo osetiti da nas nešto ogromno pritiska, ali nećemo znati razlog tome. Ovako uništavamo svoje živote.
Uništavamo svoje živote birajući pogrešnu osobu.
Kakva je to potreba za ubrzanim odnosima? Zašto smo toliko fascinirani idejom da budemo sa nekim na prvom mestu, umesto da sami postanemo neko? Verujte mi, ljubav koja se gaji iz pogodnosti, ljubav koja cveta potrebom da spavamo pored nekoga, i ljubav koja zadovoljava naše potrebe za pažnjom, a ne strasti - takva ljubav vas neće inspirisati da se probudite u 6. am i zagrli nekoga ko spava u blizini.
Tražite da otkrijete osnovnu ljubav — vezu koja će vas izazvati da postanete bolji muškarac ili žena. "Ali ne želim da budem sam!" – često uzvikujemo.
Biti sam. Jedite sami, spavajte sami. Posle nekog vremena otkrićete mnogo o sebi. Rastaćete, naći ćete ono što vas inspiriše, preuzećete kontrolu nad svojim snovima i verovanjima. A kada sretnete osobu od koje svaka vaša ćelija zapleše, bićete sigurni u njega. Jer ćete biti sigurni u sebe. Čekati. Molim vas, ohrabrujem vas da to sačekate, borite se za to, uložite napor za to, jer je to nešto najlepše što će vaše srce ikada doživeti.
Uništavamo svoje živote dopuštajući prošlosti da nas kontroliše.
U životu se mnogo toga dešava i dešavaće se – takva mu je priroda. Frustracija, zbunjenost, dani kada ste se osećali nepoželjnim. Ovakvi trenuci i reči kao da ostaju sa nama. Ali ne treba im dozvoliti da utiču na nas – to su bile samo reči. Ako dozvolite da svaki ne baš prijatan događaj u životu odredi kako sebe doživljavate, onda ćete na ceo svet gledati na negativan način. Propustićete dragocenu priliku jer niste napredovali pre pet godina ubeđujući sebe da ste glupi.
Nedostajaće vam ljubav jer ćete misliti da vas je bivši napustio jer niste bili dovoljno dobri, a sada uopšte ne verujete ni muškarcima ni ženama. To je neka vrsta začaranog kruga. Ako ne dozvolite sebi da ostavite iza sebe ono što se dogodilo, rečeno i doživljeno, nastavićete da gledate na svet kroz prizmu zastarele i ne baš uspešne percepcije.
I ovo nije skup grafikona i rasporeda. Normalno je da do određenog uzrasta niste uspeli da završite fakultet, da se oženite, nađete stabilan posao, da osnujete porodicu, da steknete bogatstvo i tako dalje.
Takođe je sjajno znati da ako se niste venčali do 25. godine, ili postali potpredsednik do 30. godine, ili čak jednostavno srećni, svet vas neće suditi.
Možete ga vratiti.
Možete pronaći nešto što vas inspiriše. Takođe imate pravo na vreme. Iz nekog razloga, mnogi ljudi zaboravljaju na ovo.
Već iz škole počinjemo da pravimo program za svoj život i sa njim zapravo ulazimo na fakultet. U našoj alma mater biramo posao koji ćemo raditi. Čak i ako nam se ne sviđa program, to je jednostavno zato što smo već uložili vreme u njega. Svakog jutra idemo na ovaj posao jer moramo da podržimo odluke koje smo jednom doneli. I pravimo sledeći korak, pa sledeći i opet sledeći, misleći da otkucavamo neku kontrolnu listu naših života. Jednog dana ćemo se probuditi depresivni. Veoma teška depresija. Jednog dana ćemo osetiti da nas nešto ogromno pritiska, ali nećemo znati razlog tome. Ovako uništavamo svoje živote.
Uništavamo svoje živote birajući pogrešnu osobu.
Kakva je to potreba za ubrzanim odnosima? Zašto smo toliko fascinirani idejom da budemo sa nekim na prvom mestu, umesto da sami postanemo neko? Verujte mi, ljubav koja se gaji iz pogodnosti, ljubav koja cveta potrebom da spavamo pored nekoga, i ljubav koja zadovoljava naše potrebe za pažnjom, a ne strasti - takva ljubav vas neće inspirisati da se probudite u 6. am i zagrli nekoga ko spava u blizini.
Tražite da otkrijete osnovnu ljubav — vezu koja će vas izazvati da postanete bolji muškarac ili žena. "Ali ne želim da budem sam!" – često uzvikujemo.
Biti sam. Jedite sami, spavajte sami. Posle nekog vremena otkrićete mnogo o sebi. Rastaćete, naći ćete ono što vas inspiriše, preuzećete kontrolu nad svojim snovima i verovanjima. A kada sretnete osobu od koje svaka vaša ćelija zapleše, bićete sigurni u njega. Jer ćete biti sigurni u sebe. Čekati. Molim vas, ohrabrujem vas da to sačekate, borite se za to, uložite napor za to, jer je to nešto najlepše što će vaše srce ikada doživeti.
Uništavamo svoje živote dopuštajući prošlosti da nas kontroliše.
U životu se mnogo toga dešava i dešavaće se – takva mu je priroda. Frustracija, zbunjenost, dani kada ste se osećali nepoželjnim. Ovakvi trenuci i reči kao da ostaju sa nama. Ali ne treba im dozvoliti da utiču na nas – to su bile samo reči. Ako dozvolite da svaki ne baš prijatan događaj u životu odredi kako sebe doživljavate, onda ćete na ceo svet gledati na negativan način. Propustićete dragocenu priliku jer niste napredovali pre pet godina ubeđujući sebe da ste glupi.
Nedostajaće vam ljubav jer ćete misliti da vas je bivši napustio jer niste bili dovoljno dobri, a sada uopšte ne verujete ni muškarcima ni ženama. To je neka vrsta začaranog kruga. Ako ne dozvolite sebi da ostavite iza sebe ono što se dogodilo, rečeno i doživljeno, nastavićete da gledate na svet kroz prizmu zastarele i ne baš uspešne percepcije.
Uništavamo svoje živote kada se poredimo sa drugima.
Broj vaših pratilaca na Instagramu neće smanjiti ili povećati vašu vrednost. Broj nula na vašem bankovnom računu neće uticati na vaše saosećanje, inteligenciju ili vašu sreću. Osoba koja ima duplo više imovine od vas ne doživljava dvostruko blaženstvo. Zaokupljeni smo stalnim praćenjem čije fotografije se sviđaju našim prijateljima, koga još prate naši pratioci na Tviteru, i naravno, do kraja dana nećemo umrijeti od toga, ali u globalnom smislu to nam uništava živote.
Ovo stvara potrebu u nama da se osećamo važnim, a mi često spuštamo druge da bismo to postigli.
Uništavamo svoje živote lišavajući se čula
Svi se plašimo da kažemo previše, da osećamo previše duboko, da ljudi nehotice ne znaju koliko nam znače. Interes nije sinonim za reč „lud“. Da, izražavanje svojih posebnih osećanja prema nekome čini vas ranjivim. Ali u tome nema ništa loše. Naprotiv, ima neke magije u načinu na koji razotkrivaš svoju dušu i iskren si prema onima koji su ti važni. Neka vaša devojka zna da vas inspiriše. Priznajte svoju ljubav mami pred prijateljima. Otvorite se, ne kamenujte se, budite smeli u tome koga i kako volite.
Potrebna je hrabrost.
Uništavamo svoje živote kada to trpimo.
Kada pristanete na manje od onoga što ste prvobitno želeli, sami uništavate mogućnosti koje žive u vama, i u ovom slučaju i vi i vaš potencijal ostajete prevareni. Možda sledeći Mikelanđelo sada sedi ispred kompjutera i spaja dokumente jer mora da plati račune ili zato što je to zgodno. Ne dozvoli da ti se ovo desi. Ne uništavaj svoj život na ovaj način. Život i rad, život i ljubav - oni su neraskidivo povezani. Moramo težiti izvanrednom radu i podjednako izuzetnoj ljubavi. Tek tada ćemo spoznati svu raznolikost i blaženstvo ovog života.
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/172617-kak-my-razrushaem-svoyu-zhizn-i-dazhe-ne-zamechaem-etogo
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Broj vaših pratilaca na Instagramu neće smanjiti ili povećati vašu vrednost. Broj nula na vašem bankovnom računu neće uticati na vaše saosećanje, inteligenciju ili vašu sreću. Osoba koja ima duplo više imovine od vas ne doživljava dvostruko blaženstvo. Zaokupljeni smo stalnim praćenjem čije fotografije se sviđaju našim prijateljima, koga još prate naši pratioci na Tviteru, i naravno, do kraja dana nećemo umrijeti od toga, ali u globalnom smislu to nam uništava živote.
Ovo stvara potrebu u nama da se osećamo važnim, a mi često spuštamo druge da bismo to postigli.
Uništavamo svoje živote lišavajući se čula
Svi se plašimo da kažemo previše, da osećamo previše duboko, da ljudi nehotice ne znaju koliko nam znače. Interes nije sinonim za reč „lud“. Da, izražavanje svojih posebnih osećanja prema nekome čini vas ranjivim. Ali u tome nema ništa loše. Naprotiv, ima neke magije u načinu na koji razotkrivaš svoju dušu i iskren si prema onima koji su ti važni. Neka vaša devojka zna da vas inspiriše. Priznajte svoju ljubav mami pred prijateljima. Otvorite se, ne kamenujte se, budite smeli u tome koga i kako volite.
Potrebna je hrabrost.
Uništavamo svoje živote kada to trpimo.
Kada pristanete na manje od onoga što ste prvobitno želeli, sami uništavate mogućnosti koje žive u vama, i u ovom slučaju i vi i vaš potencijal ostajete prevareni. Možda sledeći Mikelanđelo sada sedi ispred kompjutera i spaja dokumente jer mora da plati račune ili zato što je to zgodno. Ne dozvoli da ti se ovo desi. Ne uništavaj svoj život na ovaj način. Život i rad, život i ljubav - oni su neraskidivo povezani. Moramo težiti izvanrednom radu i podjednako izuzetnoj ljubavi. Tek tada ćemo spoznati svu raznolikost i blaženstvo ovog života.
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/172617-kak-my-razrushaem-svoyu-zhizn-i-dazhe-ne-zamechaem-etogo
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
