Sva djeca histerišu. Da li je moguće učiniti nešto ili samo treba da sačekamo da dijete odraste? Mama iz Brazila podijelila je svoj recept, on je jednostavan i radi.
|
|
Ja nijesam psiholog ni stručnjak za dječju histeriju, ja sam obična majka 5-godišnje ćerke. Ipak, čini mi se, da sam našala "formulu", koju želim da podijelim - kako se može brzo promijeniti pravac misli djeteta, koje počinje da pravi skandal zbog neke sitnice. |
Prvo, malo naše lične istorije.
Moja ćerka je pošla u vrtić i bila je veoma nervozna zbog toga. Govorila je da se nikada neće moći naviknuti na vrtić. Kod kuće je takođe, sve pošlo naopako: Alisa se sve češće ljutila i histerisala bukvalno zbog bilo kog razloga, za svaku sitnicu. U vrtiću su mi savjetovali da odem kod dječjeg psihologa u nadi da će se tako situacija nekako normalizovati.
Psiholog nam je zaista dao dosta korisnih savjeta, ali jedan je bio prosto fantastičan, uz to i veoma jednostavan. O njemu, želim da pričam.
Psiholog mi je rekao da djeci treba omogućiti da razumeju - da mi uvažavamo to što oni osjećaju.
Tako, za vrijeme krize, bez obzira na uzrok, treba pomoći djetetu (to se radi sa djecom preko 5 godina) da razmisle i shvate šta se dešava sa njima. Tada priznajemo njihova osjećanja i istovremeno im dajemo da učestvuje u rešavanju problema, možemo samim tim da zaustavimo histeriju.
Dakle, situacija je: dijete je spremno da počne skandal. Povod nije bitan - ruka lutke je otpala, vrijeme je da ide u krevet, domaći zadatak nije urađen i jednostavno ne želi da radi ono što tražite. Gledam u dijete u oči i mirnim glasom postavljam jedno pitanje:
Je li to veliki problem, srednji ili mali problem?
Kada je moja ćerka počela da razmišlja o tome šta joj se dešava, to je djelovalo na nju prosto na magičan način, bar ovdje kod kuće.
Postavljam ovo pitanje, ona odgovara, i mi nalazimo način da se riješi problem, pri tome ćerka sama predlaže gdje da se traži rešenje.
Mali problem je obično najbrži i najlakše rešiv.
Neki od problema koje ona smatra "srednjim". Najverovatnije ćemo ih riješiti, ali ne u istom trenutku - to pomaže da shvati da postoje stvari za koje je potrebno vrijeme.
Prvo, malo naše lične istorije.
Moja ćerka je pošla u vrtić i bila je veoma nervozna zbog toga. Govorila je da se nikada neće moći naviknuti na vrtić. Kod kuće je takođe, sve pošlo naopako: Alisa se sve češće ljutila i histerisala bukvalno zbog bilo kog razloga, za svaku sitnicu. U vrtiću su mi savjetovali da odem kod dječjeg psihologa u nadi da će se tako situacija nekako normalizovati.
Psiholog nam je zaista dao dosta korisnih savjeta, ali jedan je bio prosto fantastičan, uz to i veoma jednostavan. O njemu, želim da pričam.
Psiholog mi je rekao da djeci treba omogućiti da razumeju - da mi uvažavamo to što oni osjećaju.
Tako, za vrijeme krize, bez obzira na uzrok, treba pomoći djetetu (to se radi sa djecom preko 5 godina) da razmisle i shvate šta se dešava sa njima. Tada priznajemo njihova osjećanja i istovremeno im dajemo da učestvuje u rešavanju problema, možemo samim tim da zaustavimo histeriju.
Dakle, situacija je: dijete je spremno da počne skandal. Povod nije bitan - ruka lutke je otpala, vrijeme je da ide u krevet, domaći zadatak nije urađen i jednostavno ne želi da radi ono što tražite. Gledam u dijete u oči i mirnim glasom postavljam jedno pitanje:
Je li to veliki problem, srednji ili mali problem?
Kada je moja ćerka počela da razmišlja o tome šta joj se dešava, to je djelovalo na nju prosto na magičan način, bar ovdje kod kuće.
Postavljam ovo pitanje, ona odgovara, i mi nalazimo način da se riješi problem, pri tome ćerka sama predlaže gdje da se traži rešenje.
Mali problem je obično najbrži i najlakše rešiv.
Neki od problema koje ona smatra "srednjim". Najverovatnije ćemo ih riješiti, ali ne u istom trenutku - to pomaže da shvati da postoje stvari za koje je potrebno vrijeme.
|
Ako je problem ozbiljan - a to što vaše dijete smatra da je važno, definitivno se ne može ignorisati, čak i ako mislite da je potpuna besmislica - tom problemu se mora udijeliti malo više vremena. Ponekad je potrebno pomoći djetetu da shvati da u životu ne ide sve tako kako mi želimo. |
|
Evo nedavni slučaj, kada je ovaj metod savršeno radio.
Biramo odeću za školu, Alisa obično veoma brine o tome u šta će ići, posebno kada je napolju prohladno. Ukratko, ona je htela da obuče svoje omiljene pantalone, ali one su bile na pranju. Već je počela da se duri, kad sam je pitala: "Alisa, je li to veliki, srednji ili mali problem?"
Ona me je pogledala i tiho rekla: "Mali". Mi smo već znale da je mali problem lako riješiti. Pitala sam je da predloži varijantu rešenja (znala sam da joj treba vremena da razmisli), i ona je rekla: " Izabrati druge pantalone." Kažem: " Imaš nekoliko pantalona da biraš."
Ona se nasmiješila i otišla da izabere druge pantalone. Ja joj čestitam zbog toga što je mogla sama da riješi problem, jer je važno da se pohvali dijete za ono što je uspjelo, to će staviti tačku na situaciju.
Ne mislim da postoji magični štapić u vaspitanju djece. Podići dijete, proći sa njim zajedno sve faze razvoja - prava je misija. Da, ponekad biramo pogrešan put, tada treba imati mudrost da se okrenemo i probamo drugi put.
Nakon prolaska kroz mnoštvo histerija sa svojim djetetom, konačno sam ugledala svijetlo na kraju tunela i želim da podijelim ovo otkriće sa drugim roditeljima. Nadam se da će kod vas ovaj metod takođe da radi.
Autor: Fabijana Santos
Prevod teksta: econet.ru
Prevela: Beba Muratović - bebamur.com
