Mnoga djeca širom sveta rastu bez prisustva oca. Stope odbacivanja djece i dalje su veoma visoke, posebno u zemljama Latinske Amerike. Za neke je to zbog socijalnih problema kao što su nezaposlenost i siromaštvo. Za druge, najvažniji faktor je kultura: u nekim sredinama napuštanje od strane oca se doživljava kao relativno normalna stvar.
Moguće je primetiti blisku vezu između neželjene trudnoće, posebno u adolescenciji i napuštanja oca. Ovo, u kombinaciji sa obrascima ponašanja u kojima dominiraju muškarci, navodi mnoge muškarce da napuštanje deteta ne smatraju negativnim.
Iako je tačno da čovjek može da raste i razvija se bez oca pored sebe, podjednako je tačno da ako, s druge strane, može da računa na figuru oca, imaće više i bolje mogućnosti u životu. Postoje i slučajevi u kojima se odsustvo oca pretvara u teret koji značajno kompromituje egzistenciju napuštenog djeteta.
Zašto su nam potrebni otac i majka?
Psihoanaliza potvrđuje da je majčinska ljubav proždrljiva i sveobuhvatna. Majka vrši globalni uticaj na život svog deteta. Ona je sve. Utiče na velike i male stvari, na neozbiljne i važne stvari. Ona je okruženje, univerzum u kome se odvija život deteta. Zavisnost je apsolutna na početku života.
Snažna veza koja postoji između majke i njenog deteta ima tendenciju da se produžava tokom vremena. Dete zna da je potpuno zavisno od nje i pristaje njenoj logici.
Neki imaju sreću da imaju i oca. Na kraju, postoji svet izvan majke. Otac je univerzum nad kojim majka nema potpunu kontrolu. To je druga strana stvarnosti. Treći element koji modulira ovaj odnos apsolutne zavisnosti. Ona predstavlja granicu simbioze između majke i deteta. Simbolično je to zakon. A to je i tlo sa kojeg učimo da se svet neće prilagođavati nama, već upravo suprotno.
Iako je tačno da čovjek može da raste i razvija se bez oca pored sebe, podjednako je tačno da ako, s druge strane, može da računa na figuru oca, imaće više i bolje mogućnosti u životu. Postoje i slučajevi u kojima se odsustvo oca pretvara u teret koji značajno kompromituje egzistenciju napuštenog djeteta.
Zašto su nam potrebni otac i majka?
Psihoanaliza potvrđuje da je majčinska ljubav proždrljiva i sveobuhvatna. Majka vrši globalni uticaj na život svog deteta. Ona je sve. Utiče na velike i male stvari, na neozbiljne i važne stvari. Ona je okruženje, univerzum u kome se odvija život deteta. Zavisnost je apsolutna na početku života.
Snažna veza koja postoji između majke i njenog deteta ima tendenciju da se produžava tokom vremena. Dete zna da je potpuno zavisno od nje i pristaje njenoj logici.
Neki imaju sreću da imaju i oca. Na kraju, postoji svet izvan majke. Otac je univerzum nad kojim majka nema potpunu kontrolu. To je druga strana stvarnosti. Treći element koji modulira ovaj odnos apsolutne zavisnosti. Ona predstavlja granicu simbioze između majke i deteta. Simbolično je to zakon. A to je i tlo sa kojeg učimo da se svet neće prilagođavati nama, već upravo suprotno.
Različiti oblici napuštanja
Kao što postoji mnogo načina da se dete prati, postoje i različiti načini da ga napustite. Odsutni otac je onaj koji ostavlja majku fizički i psihički samu u odrastanju svog deteta. Nije zainteresovan da doprinosi sa ekonomske tačke gledišta, u kućnim poslovima i ravnodušan je prema onome što se dešava sa detetom.
Zatim postoje očevi koji napuštaju emocionalno, ali ne i fizički. Decu shvataju kao jedinu brigu majke. Oni su tu, ali ne osećaju da imaju nikakvu odgovornost za podizanje dece. Ne razgovaraju sa njima, ne provode vreme sa njima, nemaju pojma kako im se život odvija. Oni samo plaćaju račune i daju nekoliko porudžbina, s vremena na vreme i kada im odgovara. Oni ne komuniciraju sa mališanima.
Ima i onih koji ne napuštaju emotivno, već fizički. Stvorili su drugu porodicu ili su daleko. Uprkos tome, pokušavaju da budu informisani o tome šta se dešava njihovoj deci. Nikada nisu uspeli da im daju vreme koje su želeli, ali ga imaju u mislima i srcu.
Različite posledice napuštanja
Svaki način napuštanja proizvodi sopstvene posledice. U slučaju potpuno odsutnog oca, posledice se kreću od teških do veoma ozbiljnih. Ako figuru oca zameni, uvek delimično, neko, efekat će biti manji. Ako ostane samo praznina, eho ovog odsustva će verovatno biti poražavajući.
Nepridruživanjem treće osobe dijadi majka-dete, detetu će biti veoma teško da se individualizuje. Verovatno će mu biti teško da istražuje, širi svoje vidike i veruje svojim sposobnostima. On će poprimiti osećaj da je isključen, da ima emocionalnu deprivaciju. Beskorisno je da se majka zajedno ponaša kao "majka i otac". Čak i kada bi to želeo, njegovo prisustvo nikada neće zameniti prisustvo trećeg elementa koji će uvek nedostajati.
Deci koju je otac napustio mnogo je teže prilagoditi se svetu i stvarnosti. Takođe postoji mogućnost da razviju strah od dubokih emocionalnih veza i da će jednog dana i oni napustiti. Ako su žene, neće verovati muškarcima ili će imati previše, uvek da ponavljaju napuštenost koju žele da prevaziđu.
Kada je napuštanje delimično, posledice su manje očigledne. Iste karakteristike su prisutne, ali manje izražene i do određene tačke razvodnjene. U svakom slučaju, odsustvo oca otvara duboku emocionalnu ranu, posebno u prvim godinama života. Njegova praznina nikada neće biti popunjena i, umesto toga, znak njegovog odsustva biće teže izbrisati.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/effetti-abbandono-del-padre/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Kao što postoji mnogo načina da se dete prati, postoje i različiti načini da ga napustite. Odsutni otac je onaj koji ostavlja majku fizički i psihički samu u odrastanju svog deteta. Nije zainteresovan da doprinosi sa ekonomske tačke gledišta, u kućnim poslovima i ravnodušan je prema onome što se dešava sa detetom.
Zatim postoje očevi koji napuštaju emocionalno, ali ne i fizički. Decu shvataju kao jedinu brigu majke. Oni su tu, ali ne osećaju da imaju nikakvu odgovornost za podizanje dece. Ne razgovaraju sa njima, ne provode vreme sa njima, nemaju pojma kako im se život odvija. Oni samo plaćaju račune i daju nekoliko porudžbina, s vremena na vreme i kada im odgovara. Oni ne komuniciraju sa mališanima.
Ima i onih koji ne napuštaju emotivno, već fizički. Stvorili su drugu porodicu ili su daleko. Uprkos tome, pokušavaju da budu informisani o tome šta se dešava njihovoj deci. Nikada nisu uspeli da im daju vreme koje su želeli, ali ga imaju u mislima i srcu.
Različite posledice napuštanja
Svaki način napuštanja proizvodi sopstvene posledice. U slučaju potpuno odsutnog oca, posledice se kreću od teških do veoma ozbiljnih. Ako figuru oca zameni, uvek delimično, neko, efekat će biti manji. Ako ostane samo praznina, eho ovog odsustva će verovatno biti poražavajući.
Nepridruživanjem treće osobe dijadi majka-dete, detetu će biti veoma teško da se individualizuje. Verovatno će mu biti teško da istražuje, širi svoje vidike i veruje svojim sposobnostima. On će poprimiti osećaj da je isključen, da ima emocionalnu deprivaciju. Beskorisno je da se majka zajedno ponaša kao "majka i otac". Čak i kada bi to želeo, njegovo prisustvo nikada neće zameniti prisustvo trećeg elementa koji će uvek nedostajati.
Deci koju je otac napustio mnogo je teže prilagoditi se svetu i stvarnosti. Takođe postoji mogućnost da razviju strah od dubokih emocionalnih veza i da će jednog dana i oni napustiti. Ako su žene, neće verovati muškarcima ili će imati previše, uvek da ponavljaju napuštenost koju žele da prevaziđu.
Kada je napuštanje delimično, posledice su manje očigledne. Iste karakteristike su prisutne, ali manje izražene i do određene tačke razvodnjene. U svakom slučaju, odsustvo oca otvara duboku emocionalnu ranu, posebno u prvim godinama života. Njegova praznina nikada neće biti popunjena i, umesto toga, znak njegovog odsustva biće teže izbrisati.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/effetti-abbandono-del-padre/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
