Svi znamo ljude koji žive od pritužbi. Čini se da im ništa ne ide i sve im smeta. Sigurno ćete nakon čitanja ovih redova pomisliti na nekog ovakvog. Psihoanalitičar Saverio Tomasella govori o tome u knjizi Kalimerov sindrom.
Protagonista teksta je ono mrzovoljno pile sa razbijenom školjkom na glavi; uprkos komičnosti njenih referenci, sadržaj knjige je sve samo ne komičan. Prema autoru, specifičan kontekst je pozadina svih pritužbi.
Veoma delikatna socio-ekonomska situacija kojoj se pridružuje i veoma težak životni put. Ovo je osigurač koji izaziva žalbe. Autor navodi da se iza ovog drugog najčešće krije prava patnja, emocionalni zahtjev koji se stalno zanemaruje.
Iako je razlog za takav pristup životu najčešće patnja, ovi ljudi mogu biti dosadni u očima voljenih. Njihova sklonost da vide sve crno pokazuje nesalomivi pesimizam.
Zatim, tu su i oni ljudi čije pritužbe potiču od stalne potrebe za pažnjom koju je teško upravljati.
Kalimeroov sindrom
Kalimeroov sindrom je fenomen našeg vremena, društva na ivici propasti. Prema Tomaselliu, nepravde su sve očiglednije. Moramo povući paralelu između našeg svijeta i svijeta pre Francuske revolucije 1789. Nebrojene su privilegije jednih i nepravde drugih. Stoga, ovi kruti društveni obrasci teraju mnoge ljude da osete težinu nepravde i potrebu da se žale.
Veoma delikatna socio-ekonomska situacija kojoj se pridružuje i veoma težak životni put. Ovo je osigurač koji izaziva žalbe. Autor navodi da se iza ovog drugog najčešće krije prava patnja, emocionalni zahtjev koji se stalno zanemaruje.
Iako je razlog za takav pristup životu najčešće patnja, ovi ljudi mogu biti dosadni u očima voljenih. Njihova sklonost da vide sve crno pokazuje nesalomivi pesimizam.
Zatim, tu su i oni ljudi čije pritužbe potiču od stalne potrebe za pažnjom koju je teško upravljati.
Kalimeroov sindrom
Kalimeroov sindrom je fenomen našeg vremena, društva na ivici propasti. Prema Tomaselliu, nepravde su sve očiglednije. Moramo povući paralelu između našeg svijeta i svijeta pre Francuske revolucije 1789. Nebrojene su privilegije jednih i nepravde drugih. Stoga, ovi kruti društveni obrasci teraju mnoge ljude da osete težinu nepravde i potrebu da se žale.
Žalbe koje kriju nešto ozbiljnije
Uglavnom su oni koji se mnogo žale trpeli nepravdu i plaše se da će i dalje ostati žrtva. Na primer, neki „Kalimero“ je možda pretrpeo neslavnu akciju, poniženje, odbacivanje i napuštanje.
Ozbiljna trauma genealoške prirode (problemi u vezi sa nasledstvom, bankrotom, izbeglištvom, migracijom iz ekonomskih razloga) može uticati na dijete, koje će se naći u ulozi portparola i stalno će se žaliti. Iznete pritužbe mogu biti povezane sa mnogo dubljim pitanjima nego što mislimo.
I tako umjesto da se izrazi zabrinutost koja je previše intimna, žalba se fokusira na površne stvari, kao što su kašnjenje voza ili kafa koja je prevruća. Na ovaj način, pretrpljeni i potisnuti bol ili nepravda povezuju se sa bezazlenim elementom koji je dio svakodnevnog života i koji se može slobodno izraziti. Ipak, čak i tako, to su pritužbe koje, ponavljane iznova, opterećuju strpljenje drugih.
Kada prigovor postaje način postojanja i odnosa prema drugima
Ako je žalba ograničena na jednu epizodu, to je u redu. To može biti način da se promeni situacija kada postoji problem na poslu, u paru, u porodici. Međutim, postoje ljudi koji se iznova žale na svoju sudbinu. Čovjek postaje Kalimero kada se stalno žali i uvek sledi isti obrazac u odnosu prema drugima.
U većini slučajeva, ovi ljudi izražavaju potrebu da budu saslušani kako bi drugi videli njihovu patnju. U drugim slučajevima preovladava oblik lenjosti koji se sastoji u tome da se situacija isprazni, a zatim se nastavi žaliti. Konačno, postoji mala manjina koja jednostavno pokušava da skrene pažnju na sebe.
Ismevanje osobe koja izražava svoju patnju rizikuje da podstakne njenu sklonost da se žali.
Jer kod većine ljudi koji se mnogo žale zaista je nešto slomljeno, nešto oštećeno. Ovi ljudi ne znaju kako da krenu naprijed ili kako da ponovo sastave delove. Iz tog razloga, morate biti strpljivi sa njima, jer oni zapravo ne pokušavaju da povrede, čak i ako mogu da vas umore.
Ovaj stav često potiče od traume iz detinjstva koju porodica nije primetila. Jednostavno rečeno, ti ljudi ne kažu „čuvaj me“, već „slušaj me“. Držeći se svojih pritužbi, potrebno ih je saslušati da pokažu koliko pate.
Kalimeroov sindrom: postoji rešenje
Moramo biti empatični jer su mnogi doživeli pravu i objektivnu nepravdu. Dakle, ako se druga osoba osjeća poštovanom i slušanom, moći će da okrene stranicu.
Za one koji ne žele da istražuju svoju prošlost i urone u svoju porodičnu istoriju, moguća je meditacija ili redovna fizička aktivnost koja će pomoći da se oslobodi napetosti. Dakle, korak po korak, bićete spremni za psihoterapeutski rad.
Moguća je transformacija pritužbi u emocionalni izraz, kao i modifikovanje faktora koji ih jačaju i ne puštaju dalje. Slušajte priču koja stoji iza žalbe, udubite se u nju i pogledajte dalje.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/la-sindrome-di-calimero-la-lamentela-come-stile-di-vita/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Uglavnom su oni koji se mnogo žale trpeli nepravdu i plaše se da će i dalje ostati žrtva. Na primer, neki „Kalimero“ je možda pretrpeo neslavnu akciju, poniženje, odbacivanje i napuštanje.
Ozbiljna trauma genealoške prirode (problemi u vezi sa nasledstvom, bankrotom, izbeglištvom, migracijom iz ekonomskih razloga) može uticati na dijete, koje će se naći u ulozi portparola i stalno će se žaliti. Iznete pritužbe mogu biti povezane sa mnogo dubljim pitanjima nego što mislimo.
I tako umjesto da se izrazi zabrinutost koja je previše intimna, žalba se fokusira na površne stvari, kao što su kašnjenje voza ili kafa koja je prevruća. Na ovaj način, pretrpljeni i potisnuti bol ili nepravda povezuju se sa bezazlenim elementom koji je dio svakodnevnog života i koji se može slobodno izraziti. Ipak, čak i tako, to su pritužbe koje, ponavljane iznova, opterećuju strpljenje drugih.
Kada prigovor postaje način postojanja i odnosa prema drugima
Ako je žalba ograničena na jednu epizodu, to je u redu. To može biti način da se promeni situacija kada postoji problem na poslu, u paru, u porodici. Međutim, postoje ljudi koji se iznova žale na svoju sudbinu. Čovjek postaje Kalimero kada se stalno žali i uvek sledi isti obrazac u odnosu prema drugima.
U većini slučajeva, ovi ljudi izražavaju potrebu da budu saslušani kako bi drugi videli njihovu patnju. U drugim slučajevima preovladava oblik lenjosti koji se sastoji u tome da se situacija isprazni, a zatim se nastavi žaliti. Konačno, postoji mala manjina koja jednostavno pokušava da skrene pažnju na sebe.
Ismevanje osobe koja izražava svoju patnju rizikuje da podstakne njenu sklonost da se žali.
Jer kod većine ljudi koji se mnogo žale zaista je nešto slomljeno, nešto oštećeno. Ovi ljudi ne znaju kako da krenu naprijed ili kako da ponovo sastave delove. Iz tog razloga, morate biti strpljivi sa njima, jer oni zapravo ne pokušavaju da povrede, čak i ako mogu da vas umore.
Ovaj stav često potiče od traume iz detinjstva koju porodica nije primetila. Jednostavno rečeno, ti ljudi ne kažu „čuvaj me“, već „slušaj me“. Držeći se svojih pritužbi, potrebno ih je saslušati da pokažu koliko pate.
Kalimeroov sindrom: postoji rešenje
Moramo biti empatični jer su mnogi doživeli pravu i objektivnu nepravdu. Dakle, ako se druga osoba osjeća poštovanom i slušanom, moći će da okrene stranicu.
Za one koji ne žele da istražuju svoju prošlost i urone u svoju porodičnu istoriju, moguća je meditacija ili redovna fizička aktivnost koja će pomoći da se oslobodi napetosti. Dakle, korak po korak, bićete spremni za psihoterapeutski rad.
Moguća je transformacija pritužbi u emocionalni izraz, kao i modifikovanje faktora koji ih jačaju i ne puštaju dalje. Slušajte priču koja stoji iza žalbe, udubite se u nju i pogledajte dalje.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/la-sindrome-di-calimero-la-lamentela-come-stile-di-vita/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
