Djevojčica posmatra šta se dešava okolo kroz prozor automobila. Ona sjedi na zadnjem sedištu, opuštena i puna radoznalog duha. Pokornog temperamenta i željna da ispuni svoj život senzacijama, dok sluša roditelje kako razgovaraju.
Ožalošćeni su računima, sećaju se prošlih svađa i stalno naglas verbalizuju koliko je život težak i kako jedva uspevaju da sve to urade. Ovo nije prvi put da se ovo dešava. Posle prelaska još nekoliko kilometara, ovoj devojčici kao da su se uznemirile misli. Kada izađe iz auta da ide u školu, majka joj kaže da se čuva. Ne precizira šta.
Ranac ove devojčice postaje sve teži i teži. Ni dobra ekonomska situacija, ni slaganje sa saputnicima, ni detinjstvo bez trauma ne sprečavaju je da stalno osjeća da nešto nije u redu.
Porodica joj govori da bude oprezna, da se dešava mnogo loših stvari i da ako joj kažu da je to zato što im je stalo do nje i ne žele da joj se nešto desi. Ne preciziraju na koja iskustva treba da pazi i da li može bilo šta da učini da ih spreči ili da se odbrani od njih ako se pojave. Sve se prima pasivno, bez ikakvih konkretnih instrukcija.
Njena radoznalost ostaje zarobljena u mašti. Počinjete da se previše plašite da pokrenete bilo koji događaj. Njena mreža upozorenja proširila se na sve što osjeća i živi. Ništa od ovoga nije bilo prisutno u njenom mozgu, ali ga pritužbe i upozorenja menjaju. Razvija generalizovani anksiozni poremećaj.
Ranac ove devojčice postaje sve teži i teži. Ni dobra ekonomska situacija, ni slaganje sa saputnicima, ni detinjstvo bez trauma ne sprečavaju je da stalno osjeća da nešto nije u redu.
Porodica joj govori da bude oprezna, da se dešava mnogo loših stvari i da ako joj kažu da je to zato što im je stalo do nje i ne žele da joj se nešto desi. Ne preciziraju na koja iskustva treba da pazi i da li može bilo šta da učini da ih spreči ili da se odbrani od njih ako se pojave. Sve se prima pasivno, bez ikakvih konkretnih instrukcija.
Njena radoznalost ostaje zarobljena u mašti. Počinjete da se previše plašite da pokrenete bilo koji događaj. Njena mreža upozorenja proširila se na sve što osjeća i živi. Ništa od ovoga nije bilo prisutno u njenom mozgu, ali ga pritužbe i upozorenja menjaju. Razvija generalizovani anksiozni poremećaj.
Strah koji nikad ne prestaje, briga koja sve obuzima
Generalizovani anksiozni poremećaj nije stresna epizoda, privremena briga o nečemu konkretnom ili stanje razdražljivosti duže od uobičajenog. Ovaj poremećaj je rezultat velike količine vitalnih iskustava koja su promenila kognitivni, emocionalni i fiziološki sistem pojedinca sve dok se ne automatizuje kao oblik reagovanja na strah na gotovo instinktivan način.
Kao i mnogi drugi psihički poremećaji, on nema biološko porijeklo, a ovaj još manje može imati biološko ili genetsko porijeklo. Međutim, otkriveno je da se češće javlja kod novorođenčadi rođenih od starijih majki, a da se ne zna šta tačno ovi nalazi ukazuju. O tome postoje samo korelacije i nema kauzalnih zaključaka, ali bi to bio interesantan aspekt za dalje proučavanje u budućnosti.
Generalizovanu anksioznost kod odraslih karakteriše osjećaj stalne zabrinutosti zasnovan na iščekivanju budućih događaja. Odrasla osoba sa generalizovanom anksioznošću bila je dijete koje je naučilo da je zabrinutost način povezivanja sa životom, a ne samo posredni signal upozorenja sa kojim treba razmišljati šta da radimo u vezi sa konkretnom temom.
Briga je način izbjegavanja stvarnosti, izgovor pred licem straha i neizvesnosti. Duh borbe i kreativnosti poništen žalbama, brigama, nostalgijom i neodređenim upozorenjima na opasnost.
Strah i izbjegavanje: način davanja razloga za pritužbu
Najkritičniji trenuci da anksioznost postane hronična javljaju se u ranim godinama mladosti, međutim, ova anksioznost može nastati u detinjstvu. Djevojčica koja je puna radoznalosti pogledala kroz prozor nikada nije uspela da izađe iz auta i shvati o čemu je sanjala.
Onesposobili su je saveti koji za nju, možda, nisu važili, upozorenja na opasnost, a da toga nije bilo; pa su stalni komentari o tome koliko je rizično i nezgodno njegovo ponašanje poništili njegov preduzimljivi duh. Suočena sa ovim suđenjem i ispitivanjem šta je radila, njegeno samopoštovanje je narušeno i ona je radije izbjegava, ostavljao nedovršene aktivnosti i pokušavao da se opravda na drugi način, na primjer prevelikom težinom aktivnosti, nedostatkom odlučnosti.
Osobi koja pati od anksioznosti treba vremena da sruši anomalni sistem upozorenja koji se aktivira u prekomjernoj količini u vezi sa bilo kojom činjenicom ili aktivnošću.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/continui-avvertimenti-ansia-adulta/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Generalizovani anksiozni poremećaj nije stresna epizoda, privremena briga o nečemu konkretnom ili stanje razdražljivosti duže od uobičajenog. Ovaj poremećaj je rezultat velike količine vitalnih iskustava koja su promenila kognitivni, emocionalni i fiziološki sistem pojedinca sve dok se ne automatizuje kao oblik reagovanja na strah na gotovo instinktivan način.
Kao i mnogi drugi psihički poremećaji, on nema biološko porijeklo, a ovaj još manje može imati biološko ili genetsko porijeklo. Međutim, otkriveno je da se češće javlja kod novorođenčadi rođenih od starijih majki, a da se ne zna šta tačno ovi nalazi ukazuju. O tome postoje samo korelacije i nema kauzalnih zaključaka, ali bi to bio interesantan aspekt za dalje proučavanje u budućnosti.
Generalizovanu anksioznost kod odraslih karakteriše osjećaj stalne zabrinutosti zasnovan na iščekivanju budućih događaja. Odrasla osoba sa generalizovanom anksioznošću bila je dijete koje je naučilo da je zabrinutost način povezivanja sa životom, a ne samo posredni signal upozorenja sa kojim treba razmišljati šta da radimo u vezi sa konkretnom temom.
Briga je način izbjegavanja stvarnosti, izgovor pred licem straha i neizvesnosti. Duh borbe i kreativnosti poništen žalbama, brigama, nostalgijom i neodređenim upozorenjima na opasnost.
Strah i izbjegavanje: način davanja razloga za pritužbu
Najkritičniji trenuci da anksioznost postane hronična javljaju se u ranim godinama mladosti, međutim, ova anksioznost može nastati u detinjstvu. Djevojčica koja je puna radoznalosti pogledala kroz prozor nikada nije uspela da izađe iz auta i shvati o čemu je sanjala.
Onesposobili su je saveti koji za nju, možda, nisu važili, upozorenja na opasnost, a da toga nije bilo; pa su stalni komentari o tome koliko je rizično i nezgodno njegovo ponašanje poništili njegov preduzimljivi duh. Suočena sa ovim suđenjem i ispitivanjem šta je radila, njegeno samopoštovanje je narušeno i ona je radije izbjegava, ostavljao nedovršene aktivnosti i pokušavao da se opravda na drugi način, na primjer prevelikom težinom aktivnosti, nedostatkom odlučnosti.
Osobi koja pati od anksioznosti treba vremena da sruši anomalni sistem upozorenja koji se aktivira u prekomjernoj količini u vezi sa bilo kojom činjenicom ili aktivnošću.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/continui-avvertimenti-ansia-adulta/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
