Kratka, ali mudra priča o tome kako naučiti biti srećan

​Jednom je putem išao mudri starac, posmatrao je prirodu i divio se lijepim, jarkim bojama proljeća.  

Onda je ugledao muškarca koji je nosio ogroman teret na leđima. Vidjelo se da mu od tolike težine klecaju koljena.

- Zašto osuđuješ sebe na tako naporan rad i stradanje? - pitao je starac.

- Mučim se da bi moji unuci i djeca bili srećni, - rekao je bijedni čovjek. - Moj pradjed je osudio sebe na težak rad zbog mog djeda, djed - zbog mog oca, moj otac - zbog mene, a ja se mučim zbog sreće moje djece.

- A je li neko u vašoj porodici bio srećan? - zainteresovao se mudri sagovornik.

- Još uvijek nije, ali djeca i unuci sigurno će biti srećni! - sanjalački je rekao čovjek.

- Znate, postoji takva mudrost: nepismeni ne može da uči čitanju, a zec nikada neće moći da uči sokola! - uzdahnuo je stari mudrac. - Prvo, treba da naučiš sam da budeš srećan, tek tada ćeš moći djecu da naučiš sreći. To će im i biti tvoj najvredniji poklon.

Izvor: https://medmafia.ru/post/10451-korotkaya-no-mudraya-pritcha-o-tom-kak-nauchitsya-byt-vsegda-schastlivym/

Prevod: Beba Muratović - bebamur.com
​