Danas smo navikli da odmahujemo glavom pred onima koji se smatraju previše lenima da bilo šta urade. Prema našem socijalnom sistemu, lenji ljudi nisu vrijedni odobravanja, jer zbog svog statusa ne rade ono što bi trebalo. Iz tog razloga se smatraju inferiornim, slabim ljudima i bez snage volje.
Svi s vremena na vrijeme prolazimo kroz trenutke lenjosti, većeg ili manjeg intenziteta, a razlog je evolutivnog porijekla. Kao i sve naše emocije, i lenjost ima određenu svrhu: obuzdati potrošnju energije, tako da je možemo ostaviti po strani kada nam je zaista potrebna.
Lijenost pretpostavlja uštedu energije, jer nemamo uvijek potrebnu energiju za pokretanje. Imajući ovo na umu, puštanje da nas u nekim trenucima kontroliše lenjost može biti odličan način da sačuvamo opstanak. Iako ovaj mehanizam danas više nije toliko temeljan kao nekada, mnogi od nas ga i dalje razvijaju - uz rizik da se kasnije osjećamo krivim.
Društvo nam je usadilo ideju prema kojoj nas lenjost, apatičnost ili neaktivnost pretvaraju u osrednje ljude, u inferiorna bića koja zaslužuju sve kritike i neodobravajuće poglede koje im društvena grupa rezervira. Upravo zbog ovog mehanizma, osjećamo se krivima što se pokazujemo lenji zbog jednostavne činjenice da ovo stanje ne prihvata društvo.
Kada koristimo lenjost da bismo opravdali svoje strahove
Mnogo puta pomislimo da se osjećamo lenjo kada odustanemo od postizanja nečega što nam je bio cilj. Opravdavamo se odlaganjem svega za drugi trenutak, trenutak u kojem ćemo imati više želje i energije. Ipak, ubrzo shvatamo da se to u stvarnosti nikada neće dogoditi.
Lijenost pretpostavlja uštedu energije, jer nemamo uvijek potrebnu energiju za pokretanje. Imajući ovo na umu, puštanje da nas u nekim trenucima kontroliše lenjost može biti odličan način da sačuvamo opstanak. Iako ovaj mehanizam danas više nije toliko temeljan kao nekada, mnogi od nas ga i dalje razvijaju - uz rizik da se kasnije osjećamo krivim.
Društvo nam je usadilo ideju prema kojoj nas lenjost, apatičnost ili neaktivnost pretvaraju u osrednje ljude, u inferiorna bića koja zaslužuju sve kritike i neodobravajuće poglede koje im društvena grupa rezervira. Upravo zbog ovog mehanizma, osjećamo se krivima što se pokazujemo lenji zbog jednostavne činjenice da ovo stanje ne prihvata društvo.
Kada koristimo lenjost da bismo opravdali svoje strahove
Mnogo puta pomislimo da se osjećamo lenjo kada odustanemo od postizanja nečega što nam je bio cilj. Opravdavamo se odlaganjem svega za drugi trenutak, trenutak u kojem ćemo imati više želje i energije. Ipak, ubrzo shvatamo da se to u stvarnosti nikada neće dogoditi.
Strahovi se mogu prikriti na više načina, a lenjost je jedna od omiljenih maski straha od neuspeha ili straha od pokretanja nečega što znamo da ne bi odobrili oni oko nas. Pritom dopuštamo lenjosti da deluje kao sredstvo za bjekstvo od stvarnosti.
"Ako otvorimo oči, shvatićemo da se ovaj mehanizam prečesto aktivira: ne bismo smeli da dozvolimo da postanemo zavisni od straha i radije učinimo nešto da ga rešimo i suočimo se s njim."
Lenjost zove lenjost. To znači da što se više prepustimo ovom stanju inercije, to ćemo manje snage i volje imati da izađemo iz njega. Ovo će negativno uticati na naše strahove, čineći ih da rastu sve više i više i ostavljajući nas da se držimo fraza poput "Razmisliću sjutra" ili "Učiniću kad budem mogao".
"Ako otvorimo oči, shvatićemo da se ovaj mehanizam prečesto aktivira: ne bismo smeli da dozvolimo da postanemo zavisni od straha i radije učinimo nešto da ga rešimo i suočimo se s njim."
Lenjost zove lenjost. To znači da što se više prepustimo ovom stanju inercije, to ćemo manje snage i volje imati da izađemo iz njega. Ovo će negativno uticati na naše strahove, čineći ih da rastu sve više i više i ostavljajući nas da se držimo fraza poput "Razmisliću sjutra" ili "Učiniću kad budem mogao".
Iz tog razloga je važno razumeti da li je zaista prikladno zaustaviti se na trenutak, ostaviti po strani naše potrebe i naše samonametnute obaveze i nastaviti sa pravilnom unutrašnjom homeostazom ili se, umjesto toga, samo bojimo preduzimanja aktivnosti za koje znamo da jesu veoma važne.
Ako se njeguje, strah raste i generalizuje: privlači više strahova, koji nas na kraju potpuno blokiraju.
Sasvim je normalno i dozvoljeno je da s vremena na vreme ne budemo previše ekstremisti i napravimo pauzu za jednostavno lično uživanje. Ali moramo napustiti sofu i televiziju, koji nas guraju u dublju neaktivnost i ne pomažu nam da se osjetimo u potpunosti ostvarenim.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/la-pigrizia-maschere-paura/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Ako se njeguje, strah raste i generalizuje: privlači više strahova, koji nas na kraju potpuno blokiraju.
Sasvim je normalno i dozvoljeno je da s vremena na vreme ne budemo previše ekstremisti i napravimo pauzu za jednostavno lično uživanje. Ali moramo napustiti sofu i televiziju, koji nas guraju u dublju neaktivnost i ne pomažu nam da se osjetimo u potpunosti ostvarenim.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/la-pigrizia-maschere-paura/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
