Pre dvadeset godina, ručala sam sa prijateljicom u meksičkom restoranu kada je ona iznenada upitala: „Liz, mogu li da budem potpuno iskren sa tobom?“ Bila sam toliko glupa u svojim dvadesetim da sam rekla: "Da, naravno!" Sledećeg trenutka drugarica je izvadila bodež iz torbice i ubola me u rebra.
Isecite istinu
Pa, zapravo me nije ubola. Jednostavno je rekla da sam sebična i lenja, da najverovatnije neću postati nikakav pisac, a generalno, niko ne voli mog dečka. Oh, i poslednja stvar: moja kosa ne izgleda baš dobro. Brada mi je previše masivna za kratku frizuru, pa izgledam čudno i neharmonično.
Dok sam pokušavala da udahnem vazduh, pokušavajući nekako da zaustavim unutrašnje emocionalno krvarenje, moja prijateljica je pomerila čamac za sos da svojom rukom dohvati moju ruku.
„Ja sam jedini tvoj prijatelj koji će ti reći istinu“, rekla je. Zato je toliko važno da se približimo, jer će ostali samo bacati prašinu u oči. I verovala sam joj. Družla sam se sa ovom devojkom još pet godina.
Svaki put kada je trebalo da donesem neku važnu odluku ili da čujem nečije mišljenje, obratila sam se njoj, a ona je, dželavskom spremnošću, presekla „istinu” u mojim očima.
Zašto sam dozvolila da me muče? Zato što sam mislila da zahvaljujući njenoj iskrenosti i da ću biti iskrena, ali ne, zahvaljujući njenoj „iskrenosti“ sam bio samo traumatizovana.
Provera poverenja
Moram reći da me je moj napredak na profesionalnom planu (u koji nije toliko verovala) naučio koliko je njena kritika štetna. Uprkos predviđanjima moje prijateljice, postala sam pisac. A prepustila svoja dela „ljudima” takođe znači naučiti kako da pravilno odgovorite na kritike.
Polako sam počela da shvatam da ne moram da prihvatam kritike od bilo koga i svakoga. Vremenom sam naučio da definišem tip čitaoca kome je, u stvari, moj rad i upućen. Razvila sam četiri pitanja koja mi pomažu da odlučim ko može da pročita rukopis, a ko ne:
Ako ne mogu da odgovorim sa „da“ na sva četiri pitanja, onda takvoj osobi ne dozvoljavam da čita moje rukopise. A četvrto pitanje je generalno najvažnije, jer mi u stvari čitaoci i urednici koji mi nude „golu istinu“ govore ne toliko istinu koliko golu odvratnost. A svako ko vas pozove da saslušate njegovo „iskreno“ mišljenje zaista samo želi priliku da vas obori.
Pa, zapravo me nije ubola. Jednostavno je rekla da sam sebična i lenja, da najverovatnije neću postati nikakav pisac, a generalno, niko ne voli mog dečka. Oh, i poslednja stvar: moja kosa ne izgleda baš dobro. Brada mi je previše masivna za kratku frizuru, pa izgledam čudno i neharmonično.
Dok sam pokušavala da udahnem vazduh, pokušavajući nekako da zaustavim unutrašnje emocionalno krvarenje, moja prijateljica je pomerila čamac za sos da svojom rukom dohvati moju ruku.
„Ja sam jedini tvoj prijatelj koji će ti reći istinu“, rekla je. Zato je toliko važno da se približimo, jer će ostali samo bacati prašinu u oči. I verovala sam joj. Družla sam se sa ovom devojkom još pet godina.
Svaki put kada je trebalo da donesem neku važnu odluku ili da čujem nečije mišljenje, obratila sam se njoj, a ona je, dželavskom spremnošću, presekla „istinu” u mojim očima.
Zašto sam dozvolila da me muče? Zato što sam mislila da zahvaljujući njenoj iskrenosti i da ću biti iskrena, ali ne, zahvaljujući njenoj „iskrenosti“ sam bio samo traumatizovana.
Provera poverenja
Moram reći da me je moj napredak na profesionalnom planu (u koji nije toliko verovala) naučio koliko je njena kritika štetna. Uprkos predviđanjima moje prijateljice, postala sam pisac. A prepustila svoja dela „ljudima” takođe znači naučiti kako da pravilno odgovorite na kritike.
Polako sam počela da shvatam da ne moram da prihvatam kritike od bilo koga i svakoga. Vremenom sam naučio da definišem tip čitaoca kome je, u stvari, moj rad i upućen. Razvila sam četiri pitanja koja mi pomažu da odlučim ko može da pročita rukopis, a ko ne:
- Da li verujem ukusu i proceni ove osobe?
- Da li ova osoba uopšte razume šta želim da stvorim?
- Da li mi ova osoba iskreno želi uspeh?
- Da li je ova osoba u stanju da mi kaže istinu a da me ne povredi?
Ako ne mogu da odgovorim sa „da“ na sva četiri pitanja, onda takvoj osobi ne dozvoljavam da čita moje rukopise. A četvrto pitanje je generalno najvažnije, jer mi u stvari čitaoci i urednici koji mi nude „golu istinu“ govore ne toliko istinu koliko golu odvratnost. A svako ko vas pozove da saslušate njegovo „iskreno“ mišljenje zaista samo želi priliku da vas obori.
Istina, izneta bez kapi ljubaznosti, teško da će nikome pomoći, meni svakako ne, to je sigurno. Okrutnost me tera da napustim književnost i sakrijem se u ćošak. Otkako sam prestala da pokazujem svoje najdublje (govorim o rukopisima „u toku”) od nasilnih ljudi, moj stil se mnogo poboljšao.
Ali najvažnije je da sam počela da primenjujem ovaj mali „test poverenja“ u ličnim odnosima. Ako ću da se otvorim nekome, moram da znam da li mogu da verujem ovoj osobi, moram da znam da li me ta osoba razume, da li mi želi dobro i uspeh, i što je najvažnije, da li može da bude iskrena a da me ne povredi?
To su ljudi kojima se okružujem. I moj život je krenuo novim, dobrim, svetlim putem. A onda, jednog dana, moj prijateljica sa bodežom me je ponovo upitala: „Mogu li da budem što iskreniji sa tobom?“ A ja sam joj odgovorila NE: „Bog te sačuvao!”.
Ne brini, ja sam zapravo govorila tiše jer je to jedini ispravan način da se govori.
Autor : Elizabet Gilbert
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/147811-liz-gilbert-4-voprosa-kotorye-pomogut-opredelit-svoih-lyudey
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Ali najvažnije je da sam počela da primenjujem ovaj mali „test poverenja“ u ličnim odnosima. Ako ću da se otvorim nekome, moram da znam da li mogu da verujem ovoj osobi, moram da znam da li me ta osoba razume, da li mi želi dobro i uspeh, i što je najvažnije, da li može da bude iskrena a da me ne povredi?
To su ljudi kojima se okružujem. I moj život je krenuo novim, dobrim, svetlim putem. A onda, jednog dana, moj prijateljica sa bodežom me je ponovo upitala: „Mogu li da budem što iskreniji sa tobom?“ A ja sam joj odgovorila NE: „Bog te sačuvao!”.
Ne brini, ja sam zapravo govorila tiše jer je to jedini ispravan način da se govori.
Autor : Elizabet Gilbert
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/147811-liz-gilbert-4-voprosa-kotorye-pomogut-opredelit-svoih-lyudey
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
