Primanje rukom pisanog pisma je samo po sebi ogroman čin naklonosti. Znati da je čovek odlučio da nam posveti vreme, brigu, misli i spretnost jedan je od najdragocenijih darova. A ako je pismo spis čiste i bezuslovne ljubavi, ono ima moć da pomiluje celu našu dušu i obavi nas u zagrljaj duboke nežnosti i povezanosti sa celim univerzumom.
Ovo je pismo koje bih želeo da posvetim svakom od vas.
"Draga moja,
delimo životno putovanje i zajedničkim radom obogaćujem moju unutrašnjost. Pogledi, dodiri, misli, reči i zagrljaji koje razmenjujemo su note muzike koje me pozivaju na ples. Čak i u oluji. Ti si najvažnije ogledalo mene. Ne želim da te kontrolišem, vezujem za sebe, činim zavisnom, zatvorenicom u ime ljubavi koja je zapravo nešto drugo. Želim da budeš slobodna. Da budeš svoja, da razmišljaš na svoj način, da usmeravaš život po svojim unutrašnjim zakonima. Biću sa tobom svojim srcem, bilo koju odluku koju doneseš, svaki izbor koji napraviš, svaku promenu koju odlučiš da primeniš.
Želim da te poznajem beskonačno, dopirući do najudaljenijih krajeva. Ne bojim se tvoje suštine: tražim je u svakom tvom postupku, u svakoj tvojoj misli, u svakoj tvojoj rečenici. Ovdje sam da zagrlim svaku tvoju stranu. Čak i ako može da povredi ili probudi delove mene koji su uspavani ili zatočeni u kavezima straha. Zahvaljujući našim susretima, moja duša raste, crpim iz tvog izvora života, sazrevam znanje o sebi, putujem u svetove koji nisu moji. Volim svaki tvoj aspekt, čak i onaj najneugodniji jer me navodi da dodirnem tamu koju imam u sebi. I da se nosim sa tim.
Želim da ti posvetim vreme, pažnju i brigu. Da izrodimo razgovore bogate smislom, da podelimo svoje strahove, sigurni da nećemo udariti u zid presuda, već da se uljuljkamo u utešni zagrljaj.
Volim ko si, uvek i u svakom slučaju. Čak i u daljini, u nerazumevanju, u ljutnji, poštujem tvoje biće. Udaljavam se od tebe da bih ti dozvolio da pronađeš sebe i sa strpljenjem u međuvremenu kopam u sebi da ponovo otkrijem sebe. Nakon što smo zajedno otišli u ove ponore i uzdigli se, sve je još bogatije, stvarnije, fluidnije i intenzivnije.
Ljubav koju izlivam na tebe je ljubav koju dajem sebi. Jer samo zahvaljujući autentičnom susretu sa drugim može doći do istine našeg srca."
"Draga moja,
delimo životno putovanje i zajedničkim radom obogaćujem moju unutrašnjost. Pogledi, dodiri, misli, reči i zagrljaji koje razmenjujemo su note muzike koje me pozivaju na ples. Čak i u oluji. Ti si najvažnije ogledalo mene. Ne želim da te kontrolišem, vezujem za sebe, činim zavisnom, zatvorenicom u ime ljubavi koja je zapravo nešto drugo. Želim da budeš slobodna. Da budeš svoja, da razmišljaš na svoj način, da usmeravaš život po svojim unutrašnjim zakonima. Biću sa tobom svojim srcem, bilo koju odluku koju doneseš, svaki izbor koji napraviš, svaku promenu koju odlučiš da primeniš.
Želim da te poznajem beskonačno, dopirući do najudaljenijih krajeva. Ne bojim se tvoje suštine: tražim je u svakom tvom postupku, u svakoj tvojoj misli, u svakoj tvojoj rečenici. Ovdje sam da zagrlim svaku tvoju stranu. Čak i ako može da povredi ili probudi delove mene koji su uspavani ili zatočeni u kavezima straha. Zahvaljujući našim susretima, moja duša raste, crpim iz tvog izvora života, sazrevam znanje o sebi, putujem u svetove koji nisu moji. Volim svaki tvoj aspekt, čak i onaj najneugodniji jer me navodi da dodirnem tamu koju imam u sebi. I da se nosim sa tim.
Želim da ti posvetim vreme, pažnju i brigu. Da izrodimo razgovore bogate smislom, da podelimo svoje strahove, sigurni da nećemo udariti u zid presuda, već da se uljuljkamo u utešni zagrljaj.
Volim ko si, uvek i u svakom slučaju. Čak i u daljini, u nerazumevanju, u ljutnji, poštujem tvoje biće. Udaljavam se od tebe da bih ti dozvolio da pronađeš sebe i sa strpljenjem u međuvremenu kopam u sebi da ponovo otkrijem sebe. Nakon što smo zajedno otišli u ove ponore i uzdigli se, sve je još bogatije, stvarnije, fluidnije i intenzivnije.
Ljubav koju izlivam na tebe je ljubav koju dajem sebi. Jer samo zahvaljujući autentičnom susretu sa drugim može doći do istine našeg srca."
Prava himna otvaranju srca, trijumf suštine shvaćene kao odsustvo maski, gest dobrodošlice prema drugome, na potpun i neustrašiv način. Ovo se zove ljubav.
Ljubav je delatna moć čoveka; moć koja poništava zidove koji ga odvajaju od vršnjaka, što ga tera da prevaziđe osećaj izolovanosti i odvojenosti, a opet mu omogućava da bude ono što je on i da sačuva svoj integritet. Izgleda paradoks, ali u ljubavi dva bića postaju jedno, a ipak ostaju dva.
Erich Fromm
Prevod teksta: https://www.eticamente.net/69178/la-lettera-damore-che-vorrei-ricevere.html
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Ljubav je delatna moć čoveka; moć koja poništava zidove koji ga odvajaju od vršnjaka, što ga tera da prevaziđe osećaj izolovanosti i odvojenosti, a opet mu omogućava da bude ono što je on i da sačuva svoj integritet. Izgleda paradoks, ali u ljubavi dva bića postaju jedno, a ipak ostaju dva.
Erich Fromm
Prevod teksta: https://www.eticamente.net/69178/la-lettera-damore-che-vorrei-ricevere.html
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
