Ljudi se više od svega plaše slobode

​Ptice rođene u kavezu misle da je letenje bolest.
Sloboda. Rečnik kaže da je to "sposobnost subjekta da deluje (ili ne deluje) bez ograničenja ili spoljnih prepreka i da se samoodređuje autonomnim izborom ciljeva i sredstava za njihovo postizanje".

Čini se kao nešto veoma lijepo, ali čovjek se toga tako plaši. Šta nas sprečava da budemo slobodni? Da budete potpuno autonomni? Strah je svakako najtačnije objašnjenje za ovo pitanje.

Bojimo se slobode, prestrašeni smo, jer bi to značilo biti potpuno odgovorni za svoj izbor i postupke. Ne bismo više imali žrtvenog jarca, ne bismo više mogli da se žalimo. Sloboda je prije svega obaveza prema sebi.

Od rođenja živimo zaštićeni od svega. Gradimo kavez oko sebe i živimo u njemu tako dobro da ga, ako neko pokuša otvoriti vrata da nas pusti napolje, odgurnemo svom snagom. Očigledno govorimo o metaforičnom kavezu, ali, ipak, izuzetno stvarnom.

Uzmimo primjer. U svakodnevnom životu smo pretjerano vezani za tehnologiju. Teško da možemo išta bez nje. Ako izađemo bez mobilnog telefona, mogli bismo očajavati, auto koristimo i za nekoliko blokova. Mi smo zatvorenici, ali ovaj zatvor nam se toliko sviđa. Razmišljajući da se odreknemo svoje udobnosti i vodimo bezbrižniji život, koji nije povezan sa društvenim mrežama ili nečim elektronskim, nas plaši . Čini nam se neophodnim.

Da li želite još jedan primjer? Nametanje živog života kao društveni stereotip. Učimo, pronalazimo dobar stabilan posao, venčavamo se, imamo decu. Očigledno takav život nije pogrešan, već naprotiv, ako ga želite i osjećate se ispunjenim, to je već ta sloboda. Ali postoje oni koji to čine jer "tako se oduvijek radilo", a ne iz stvarne želje. Šta bi drugi ljudi pomislili kad bi rekli da ne želite porodicu? Evo, ovo je kavez i  dugoročno gledano, čovjek uživa u iluziji da je srećan kad nije. Toliko se bojite da kažete šta zaista želite od života da se odričete slobode da biste se usaglasili.

Bojimo se svega, da kažemo svoje mišljenje, ako se razlikuje od mišljenja drugih, iz straha da ćemo biti osuđeni. Prilagođavamo se jer znamo samo tu stvarnost. Odričemo se slobode jer nam se, na kraju krajeva, sviđa naš zlatni zatvor. Osjećamo se zaštićenima svijetom, ali na kraju je to samo iluzija. Kavez je jedinstveno u našoj glavi. Pokušajmo da otvorimo vrata i izađemo. Kako? Niko vam ne može reći kako se ne plašiti. Samo vi morate srušiti barijere koje ste sebi stvorili. To nije lak posao i prije svega, nije operacija koja zahtjeva malo vremena. To je intenzivan rad na sebi. Ponekad su potrebne godine da se oslobodite sopstvene nesigurnosti, ali možemo vam se zakleti da će, jednom prihvaćena, sloboda avantura koju ćete željeti da doživite u potpunosti iz dana u dan.


Prevod teksta: https://aprilamente.info/le-persone-hanno-paura-della-liberta-piu-di-ogni-altra-cosa/

Prevod i obrada Ana Muratović -  bebamur.com
​