Može li se preokenuti kritika u svoju korist? Može. Ako koristite jednu magičnu formulu koja neutrališe bilo koju pretenziju.
S vremena na vrijeme, svi smo prinuđeni da slušamo pretenzije - od bliskih, kolega, kupaca, partnera i slučajnih ljudi. Reagujemo na njih na različite načine: u zavisnosti od prirode, starosti, temperamenta, vaspitanja.
Dešava se da nas osjećaj uvrijeđenosti bukvalno preplavi. Šta da radimo u takvoj situaciji?
Dešava se da nas osjećaj uvrijeđenosti bukvalno preplavi. Šta da radimo u takvoj situaciji?
Može li se preokenuti kritika u svoju korist? Može. Ako koristite jednu magičnu formulu koja neutrališe bilo koju pretenziju.
Ovu magičnu formulu je opisala u knjizi "Uspjeh - djelo lično" psihologinica Marina Melija. Ona zvuči ovako: "Da - ali - hajde ..."
Prvi korak. Reci: "Da!"
Kada čujemo pretenziju na svoj račun, u bilo kom obliku da se ispolji, neophodno je prije svega da se izborimo sa prvom emocionalnom reakcijom, i dozvolimo drugom čovjeku da ima pravo na pretenziju, na svoje sopstveno mišljenje. Iz svoga iskustva znamo da se nije lako odlučiti da se ispolji pretenzija. Ako se drugi sabrao i rekao nam šta mu se ne dopada, znači da je sklon dijalogu i ozbiljno se odnosi i prema nama lično i prema perspektivi naše saradnje.
U takvom ponašanju postoji mnogo više otvorenosti i zainteresovanosti nego u ćutanju i pohvalama. Jer onaj, koga nije briga za nas i naše probleme neće razumjeti, već će nas formalno pohvaliti ili jednostavno prećutati. Želja da se "radi na greškama", naprotiv, govori o ne-ravnodušnom odnosu prema onome što radimo i prema nama samima.
Zbog toga, treba negativno shvatiti ozbiljno, pokazujući spremnost da se sasluša i diskutuje. Čak i stati na drugu stranu, složite se s njim: "Da, to je važno pitanje." Jer, kada čovjek ispoljava pretenzije, očekuje otpor - takva je naša priroda. Ali kada čuje "hvala" umjesto napetog otpora, on se nađe u stanju "pozitivne konfuzije". Nestaje zabrinutost i tenzija koju je imao u trenutku ispoljavanja pretenzije, i pojavljuje se mogućnost da se sprovede miran, temeljan dijalog - u suštini.
Pretpostavimo da nas krive za loš rad podređenih. Šta se može reći u ovom slučaju? " Žao mi je što nijeste zadovoljni radom naših zaposlenih. Hvala što ste mi to saopštili, za mene je to veoma važno."- tako jasno dajemo doznanje da smo čuli drugoga, prihvatiti njegovo nezadovoljstvo kao činjenicu i pokazali da smo zainteresovani za dalje pojašnjenje situacije.
Pri tome, naša zainteresovanost ne bi trebala da bude neiskrena. Iste riječi, ali sa različitim psihološkim podtekstom - kad mi zapravo ne dopuštamo na svoju adresu nikakve pritužbe, već smo samo formalno saglasni sa njima, izrečene ispravne fraze se mogu doživjeti čak kao ruganje.
Kada u odgovoru na pretenziju kažemo "Da!", spremni smo na pojašnjenje, da saznamo šta se stvarno desilo: "Bio bih vam zahvalan ako biste mogli da mi objasnite šta se dogodilo". Počinjemo da govorimo konkretnije i ulazimo u pravi dijalog.
Drugi korak. "Ali ..."
Kada shvatimo mišljenje drugog, vrijeme je da se okrenemo sopstvenom. Ne poklapaju se uvijek pretenzije sa našim razumijevanjem situacije. Zbog toga je važno kazati svoj stav, dati argumente i kontraargumente.
Ali to bi trebalo da bude objektivna informacija, a ne pokušaj da opravdamo sebe. Tako će, naš sagovornik vidjeti da pokušavamo da shvatimo šta se desilo: "Da, razumijem, morali ste da se požalite. Ali, prema odobrenim propisima, završetak ovog dokumenta zahtijeva određeno vrijeme. To je uslov koji moramo poštovati ... "
Ovu magičnu formulu je opisala u knjizi "Uspjeh - djelo lično" psihologinica Marina Melija. Ona zvuči ovako: "Da - ali - hajde ..."
Prvi korak. Reci: "Da!"
Kada čujemo pretenziju na svoj račun, u bilo kom obliku da se ispolji, neophodno je prije svega da se izborimo sa prvom emocionalnom reakcijom, i dozvolimo drugom čovjeku da ima pravo na pretenziju, na svoje sopstveno mišljenje. Iz svoga iskustva znamo da se nije lako odlučiti da se ispolji pretenzija. Ako se drugi sabrao i rekao nam šta mu se ne dopada, znači da je sklon dijalogu i ozbiljno se odnosi i prema nama lično i prema perspektivi naše saradnje.
U takvom ponašanju postoji mnogo više otvorenosti i zainteresovanosti nego u ćutanju i pohvalama. Jer onaj, koga nije briga za nas i naše probleme neće razumjeti, već će nas formalno pohvaliti ili jednostavno prećutati. Želja da se "radi na greškama", naprotiv, govori o ne-ravnodušnom odnosu prema onome što radimo i prema nama samima.
Zbog toga, treba negativno shvatiti ozbiljno, pokazujući spremnost da se sasluša i diskutuje. Čak i stati na drugu stranu, složite se s njim: "Da, to je važno pitanje." Jer, kada čovjek ispoljava pretenzije, očekuje otpor - takva je naša priroda. Ali kada čuje "hvala" umjesto napetog otpora, on se nađe u stanju "pozitivne konfuzije". Nestaje zabrinutost i tenzija koju je imao u trenutku ispoljavanja pretenzije, i pojavljuje se mogućnost da se sprovede miran, temeljan dijalog - u suštini.
Pretpostavimo da nas krive za loš rad podređenih. Šta se može reći u ovom slučaju? " Žao mi je što nijeste zadovoljni radom naših zaposlenih. Hvala što ste mi to saopštili, za mene je to veoma važno."- tako jasno dajemo doznanje da smo čuli drugoga, prihvatiti njegovo nezadovoljstvo kao činjenicu i pokazali da smo zainteresovani za dalje pojašnjenje situacije.
Pri tome, naša zainteresovanost ne bi trebala da bude neiskrena. Iste riječi, ali sa različitim psihološkim podtekstom - kad mi zapravo ne dopuštamo na svoju adresu nikakve pritužbe, već smo samo formalno saglasni sa njima, izrečene ispravne fraze se mogu doživjeti čak kao ruganje.
Kada u odgovoru na pretenziju kažemo "Da!", spremni smo na pojašnjenje, da saznamo šta se stvarno desilo: "Bio bih vam zahvalan ako biste mogli da mi objasnite šta se dogodilo". Počinjemo da govorimo konkretnije i ulazimo u pravi dijalog.
Drugi korak. "Ali ..."
Kada shvatimo mišljenje drugog, vrijeme je da se okrenemo sopstvenom. Ne poklapaju se uvijek pretenzije sa našim razumijevanjem situacije. Zbog toga je važno kazati svoj stav, dati argumente i kontraargumente.
Ali to bi trebalo da bude objektivna informacija, a ne pokušaj da opravdamo sebe. Tako će, naš sagovornik vidjeti da pokušavamo da shvatimo šta se desilo: "Da, razumijem, morali ste da se požalite. Ali, prema odobrenim propisima, završetak ovog dokumenta zahtijeva određeno vrijeme. To je uslov koji moramo poštovati ... "
U stvari, ljudi su spremni da prihvate mnoge "postavke" i "nedoslednosti", ako im uz poštovanje objasnite razloge za ono što se desilo i omogućite diskusiju o važnim činjenicama. Ovo će omogućiti drugom da ponovo pogleda na situaciju i uzme u obzir naše mišljenje.
Naše "ali" nam pomaže da se ne uklopimo u poziciju "šta želite". Čak i priznajući pravo drugog da ispolji pretenziju, nijesmo obavezni da "izigravamo magarca" ako vjerujemo da to ne treba činiti.
Treći korak. "Hajde ..."
Kada smo slušali pritužbu i izrazili našu argumentovanu poziciju, važno je "doći do zajedničkog imenioca" i pokušati donijeti zajedničku odluku. Da bi čovjek shvatio da smo sa njim "na istoj strani barikade", potrebno je napraviti konkretne, konstruktivne predloge: "Ako vam to odgovara, naši sardnici će vas unaprijed obavijestiti koja dokumenta treba da se pripreme ..."
Ako odgovorimo na pretenziju tim redosledom: "Da - ali - Hajde ..." - negativna povratna veza će raditi za nas i pomoći će nam ne samo da saznamo dosta korisnog već i ispravim nešto u svom radu, ali i poboljšamo odnos sa drugom osobom.
Pravo na grešku
Jasno je da nije lako slušati pretenzije, a još teže ih je činiti korisnim za sebe. Neki ljudi čak doživljavaju i beznačajnu pretenziju kao izgovor za prekid odnosa, bilo koju negativnost u svom pravcu - kao uvredu.
Što je čovjek razvijeniji, on dopušta različita mišljenja o sebi i svojim aktivnostima. Shvata da može pogriješiti.
Priznajući pravo na greške, mi ne trošimo energiju na to, da krijemo to od sebe i drugih. Što se manje plašimo grešaka, to manje osjećamo tenziju, to je veća šansa za uspjeh. Ako smo otvoreni za moguće kritike na svoj račun, proširujemo krug korisnih informacija i krug ljudi od kojih one dolaze, a time i svoju sposobnost da se dalje krećemo i razvijamo.
Marina Melija, iz knjige "Uspjeh - djelo lično"
Prevod teksta: https://lifedeeper.ru/post/3179-volshebnaya-formula-psihologa-iz-3-fraz-bystro-nejtralizujushhih-ljubuju-pretenziju/
Prevela: Beba Muratović - bebamur.com
Treći korak. "Hajde ..."
Kada smo slušali pritužbu i izrazili našu argumentovanu poziciju, važno je "doći do zajedničkog imenioca" i pokušati donijeti zajedničku odluku. Da bi čovjek shvatio da smo sa njim "na istoj strani barikade", potrebno je napraviti konkretne, konstruktivne predloge: "Ako vam to odgovara, naši sardnici će vas unaprijed obavijestiti koja dokumenta treba da se pripreme ..."
Ako odgovorimo na pretenziju tim redosledom: "Da - ali - Hajde ..." - negativna povratna veza će raditi za nas i pomoći će nam ne samo da saznamo dosta korisnog već i ispravim nešto u svom radu, ali i poboljšamo odnos sa drugom osobom.
Pravo na grešku
Jasno je da nije lako slušati pretenzije, a još teže ih je činiti korisnim za sebe. Neki ljudi čak doživljavaju i beznačajnu pretenziju kao izgovor za prekid odnosa, bilo koju negativnost u svom pravcu - kao uvredu.
Što je čovjek razvijeniji, on dopušta različita mišljenja o sebi i svojim aktivnostima. Shvata da može pogriješiti.
Priznajući pravo na greške, mi ne trošimo energiju na to, da krijemo to od sebe i drugih. Što se manje plašimo grešaka, to manje osjećamo tenziju, to je veća šansa za uspjeh. Ako smo otvoreni za moguće kritike na svoj račun, proširujemo krug korisnih informacija i krug ljudi od kojih one dolaze, a time i svoju sposobnost da se dalje krećemo i razvijamo.
Marina Melija, iz knjige "Uspjeh - djelo lično"
Prevod teksta: https://lifedeeper.ru/post/3179-volshebnaya-formula-psihologa-iz-3-fraz-bystro-nejtralizujushhih-ljubuju-pretenziju/
Prevela: Beba Muratović - bebamur.com
