Svi znamo Majku Terezu iz Kalkute, koja je umrla 1997. godine nakon života provedenog u službi siromašnih i bolesnih.
Ko je bila ova mala žena koja vjerovatno nije imala više od 50 kilograma i zašto je imala takav uticaj na svijet? Šta je to što je kod nje stvorilo takvu ljubav i poštovanje otkad ju je Rimokatolička crkva proglasila blaženom?
Majka Tereza je rođena u siromaštvu u Skoplju, Makedonija, u bivšoj Jugoslaviji. Nije stekla veliko obrazovanje. Nije imala harizmu koju ljudi visokog stasa često isijavaju.
Sa osamnaest godina ušla je u samostan u Irskoj i od tog trenutka je posvetila svoj život služenju drugima. Godine 1929. stigla je u Kalkutu i počela da predaje u ženskoj školi. Nesreća čitave mase ljudi u Indiji duboko ju je dotakla, a narednih godina saosećanje ju je navelo da pokuša ublažiti njihov bol i patnju.
Dana 10. septembra 1946. godine, u vozu za Darieeling u Indiji, gdje je krenula na oporavak od sumnje na tuberkulozu, Majka Tereza je doživela duhovno iskustvo koje je promenilo život: "Shvatila sam da moram da se brinem o bolesnima o gladnima, o ljudima lišenih odeće i domova da donesem ljubav Božiju najsiromašnijima od svih siromašnih. To je bio početak misionara milosrđa “.
U tom trenutku Majka Tereza je svoju misiju shvatila vrlo ozbiljno. Ona nije samo pokušala da učini nešto kako bi pomogla onima kojim je pomoć potrebna, već je otišla pravo prema starešinama svoje crkve i zatražila dozvolu da napusti verski red kome je pripadala i osnovala novi red sestara. Nakon što je dobio dozvolu od pape, otišla je da radi u Kalkutu, poznatu po tome što ima jednu od najgorih koncentracija ljudske bijede na svetu. Dane je provodima pokušavajući da ublaži fizičku i duhovnu patnju.
Tačno je znala ko je, šta joj je važno, šta mora da uradi i šta je potrebno da završi svoj zadatak na ovoj zemlji.
Jedan od iznenađujućih aspekata priče o Majci Terezi je kako se istakla u potrazi za kojom su mnogi bili motivisani. Postoje sjajne priče o medicinskim sestrama, misionarima i drugima koji su učinili divne stvari u službi manje srećnih.
Majka Tereza je rođena u siromaštvu u Skoplju, Makedonija, u bivšoj Jugoslaviji. Nije stekla veliko obrazovanje. Nije imala harizmu koju ljudi visokog stasa često isijavaju.
Sa osamnaest godina ušla je u samostan u Irskoj i od tog trenutka je posvetila svoj život služenju drugima. Godine 1929. stigla je u Kalkutu i počela da predaje u ženskoj školi. Nesreća čitave mase ljudi u Indiji duboko ju je dotakla, a narednih godina saosećanje ju je navelo da pokuša ublažiti njihov bol i patnju.
Dana 10. septembra 1946. godine, u vozu za Darieeling u Indiji, gdje je krenula na oporavak od sumnje na tuberkulozu, Majka Tereza je doživela duhovno iskustvo koje je promenilo život: "Shvatila sam da moram da se brinem o bolesnima o gladnima, o ljudima lišenih odeće i domova da donesem ljubav Božiju najsiromašnijima od svih siromašnih. To je bio početak misionara milosrđa “.
U tom trenutku Majka Tereza je svoju misiju shvatila vrlo ozbiljno. Ona nije samo pokušala da učini nešto kako bi pomogla onima kojim je pomoć potrebna, već je otišla pravo prema starešinama svoje crkve i zatražila dozvolu da napusti verski red kome je pripadala i osnovala novi red sestara. Nakon što je dobio dozvolu od pape, otišla je da radi u Kalkutu, poznatu po tome što ima jednu od najgorih koncentracija ljudske bijede na svetu. Dane je provodima pokušavajući da ublaži fizičku i duhovnu patnju.
Tačno je znala ko je, šta joj je važno, šta mora da uradi i šta je potrebno da završi svoj zadatak na ovoj zemlji.
Jedan od iznenađujućih aspekata priče o Majci Terezi je kako se istakla u potrazi za kojom su mnogi bili motivisani. Postoje sjajne priče o medicinskim sestrama, misionarima i drugima koji su učinili divne stvari u službi manje srećnih.
Zašto je Majka Tereza bila ikona ovog koncepta?
Odgovor na ovo pitanje takođe izgleda jednostavno. Ono je sadržano u riječi i u konceptu čvrstoće. Majka Tereza je čvrsto željela da živi svoj život u skladu sa svrhom i misijom koju je za sebe identifikovala. Jasno je da to nije učinila zbog ličnih pohvala koje su joj na kraju stigle. Učinila je to jer je željela da donese nadu i mir i da ublaži patnju ljudi koji su bili bolesni i umirali na ulicama Kalkute.
Statistika kaže da se tokom godina više od 42.000 ljudi lečilo u napuštenom hinduističkom hramu. Monahinje su izlazile i bukvalno iznosile bolesne i umiruće sa ulica Kalkute da ih odvedu u kuću, gde su im pružene ljubav i pažnja. Mnogima se to činilo beznadežnim i nezahvalnim zadatkom. Tamo je umrlo više od 19.000 ljudi, ali su barem umrli na mjestu sa ljudima koji su ih voleli i brinuli se o njima.
Priča o Majci Terezi postepeno je postala poznata širom svijeta. Ljudi su bili zapanjeni ovim nadahnutim odvajanjem od tipičnog i preovlađujućeg stava „užasno je, ali ne mogu pomoći“. Ljudi jednostavno nisu mogli da razumeju mali motor koji je njen red sestara stvorio da pomogne bolesnima i umirućima .
Nasuprot tome, Majka Tereza je imala ogroman uticaj na svijet. Možda je razlog zašto je svijet čuo za ovu ženu koja radi na udaljenom mestu taj što je živela svoj život sa dubokim razumevanjem onoga do čega joj je najviše stalo, posvećenošću da učini nešto kako bi se to dogodilo i spremnošću da žrtvuje svoju životnu energiju zarad ljudi kojima se posvetila.
Prevod teksta: https://aprilamente.info/madre-teresa-e-il-potere-del-suo-scopo/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Odgovor na ovo pitanje takođe izgleda jednostavno. Ono je sadržano u riječi i u konceptu čvrstoće. Majka Tereza je čvrsto željela da živi svoj život u skladu sa svrhom i misijom koju je za sebe identifikovala. Jasno je da to nije učinila zbog ličnih pohvala koje su joj na kraju stigle. Učinila je to jer je željela da donese nadu i mir i da ublaži patnju ljudi koji su bili bolesni i umirali na ulicama Kalkute.
Statistika kaže da se tokom godina više od 42.000 ljudi lečilo u napuštenom hinduističkom hramu. Monahinje su izlazile i bukvalno iznosile bolesne i umiruće sa ulica Kalkute da ih odvedu u kuću, gde su im pružene ljubav i pažnja. Mnogima se to činilo beznadežnim i nezahvalnim zadatkom. Tamo je umrlo više od 19.000 ljudi, ali su barem umrli na mjestu sa ljudima koji su ih voleli i brinuli se o njima.
Priča o Majci Terezi postepeno je postala poznata širom svijeta. Ljudi su bili zapanjeni ovim nadahnutim odvajanjem od tipičnog i preovlađujućeg stava „užasno je, ali ne mogu pomoći“. Ljudi jednostavno nisu mogli da razumeju mali motor koji je njen red sestara stvorio da pomogne bolesnima i umirućima .
Nasuprot tome, Majka Tereza je imala ogroman uticaj na svijet. Možda je razlog zašto je svijet čuo za ovu ženu koja radi na udaljenom mestu taj što je živela svoj život sa dubokim razumevanjem onoga do čega joj je najviše stalo, posvećenošću da učini nešto kako bi se to dogodilo i spremnošću da žrtvuje svoju životnu energiju zarad ljudi kojima se posvetila.
Prevod teksta: https://aprilamente.info/madre-teresa-e-il-potere-del-suo-scopo/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
