Dete osetljivo hvata sve nijanse mikroklime u porodici. Posebno oštro reaguje na psihološko stanje majke. I na njega se prenose majčinski strahovi, anksioznost i druge negativne emocije. Ovo je štetno za krhku dečju psihu.
Naša deca, hteli mi to ili ne, uvek nose dinamiku svojih roditelja, porodičnog i klanskog sistema. Kad je dete još malo, više je u polju svoje majke. A njeni strahovi, anksioznost, bes su i njegove emocije. Ako je majka u trudnoći pretrpela životnu pretnju ili stalni emocionalni pritisak od strane muškarca, onda novorođeno dete, kome muškarci nikada nisu učinili ništa loše, može početi da ih se plaši.
Dete nosi dinamiku roditeljskog, porodičnog i klanskog sistema
Zašto tačno može? Jer ako je majka uspela da se izvuče iz ove traumatične situacije i povrati svoje psihičko zdravlje, posebno pre rođenja deteta, onda posledice onoga što se desilo tokom trudnoće mogu biti minimalne, ako ne i uočljive.
Ali kada bi majka samo potisnula svoj strah, ubeđujući sebe da je sa njom sve u redu, detetu to ne bi prošlo bez traga.
Ne mora se, naravno, dete plašiti ljudi tog pola ili određene osobe koja je povredila njegovu majku. Ali strah koji se kod njega pojavio i pre rođenja doneće, nažalost, mnogo više problema.
Ako dete oseća ono što oseća njegova majka dok je još u njenoj utrobi, onda kada se rodi, živi sa njom, onda se njegova osetljivost s godinama smanjuje, ali ne uvek mnogo.
Ne samo da dete ima svoja osećanja i emocije, već i svoje majke. Što je dete jače vezano za majku, to više preuzima.
Ne govorim sada samo o zdravoj vezanosti. Na kraju krajeva, kada se dete ponaša loše i čak želi da je ostavi da živi sa ocem, bakom i dedom, to ne znači da nema vezanosti. Ovo sugeriše da mu je psihički nepodnošljivo da bude sa svojom majkom. Štaviše, kod oca (bake, dede) može biti čak i opasno, ali kod majke je dete u stapanju i njemu je teže.
Alergije, fobije, napadi panike, devijantno ponašanje, sve to vrlo često ukazuje na to da ne samo da nešto nije u redu sa detetom, već, pre svega, da se nešto dešava u njegovom porodičnom sistemu i konkretno sa njegovom majkom.
Na primer, nasilje je ukazano na majku pred detetom , pa čak i uz pretnju po život. Mama je osetila strah, užas.
A dete? I on je doživeo isto. Ali dodajući ovome sopstveni strah i užas. I ne samo strah, već strah od smrti.
Dete nosi dinamiku roditeljskog, porodičnog i klanskog sistema
Zašto tačno može? Jer ako je majka uspela da se izvuče iz ove traumatične situacije i povrati svoje psihičko zdravlje, posebno pre rođenja deteta, onda posledice onoga što se desilo tokom trudnoće mogu biti minimalne, ako ne i uočljive.
Ali kada bi majka samo potisnula svoj strah, ubeđujući sebe da je sa njom sve u redu, detetu to ne bi prošlo bez traga.
Ne mora se, naravno, dete plašiti ljudi tog pola ili određene osobe koja je povredila njegovu majku. Ali strah koji se kod njega pojavio i pre rođenja doneće, nažalost, mnogo više problema.
Ako dete oseća ono što oseća njegova majka dok je još u njenoj utrobi, onda kada se rodi, živi sa njom, onda se njegova osetljivost s godinama smanjuje, ali ne uvek mnogo.
Ne samo da dete ima svoja osećanja i emocije, već i svoje majke. Što je dete jače vezano za majku, to više preuzima.
Ne govorim sada samo o zdravoj vezanosti. Na kraju krajeva, kada se dete ponaša loše i čak želi da je ostavi da živi sa ocem, bakom i dedom, to ne znači da nema vezanosti. Ovo sugeriše da mu je psihički nepodnošljivo da bude sa svojom majkom. Štaviše, kod oca (bake, dede) može biti čak i opasno, ali kod majke je dete u stapanju i njemu je teže.
Alergije, fobije, napadi panike, devijantno ponašanje, sve to vrlo često ukazuje na to da ne samo da nešto nije u redu sa detetom, već, pre svega, da se nešto dešava u njegovom porodičnom sistemu i konkretno sa njegovom majkom.
Na primer, nasilje je ukazano na majku pred detetom , pa čak i uz pretnju po život. Mama je osetila strah, užas.
A dete? I on je doživeo isto. Ali dodajući ovome sopstveni strah i užas. I ne samo strah, već strah od smrti.
Ako majka uspe da se izbori sa onim što se desilo u vrlo bliskoj budućnosti, na primer, uz pomoć psihologa, onda će zahvaljujući njenoj stabilnosti u nastajanju, detetu biti lakše da se nosi sa istim.
Ne može uvek dete da se nosi bez pomoći psihologa. Ali. Ako se samo dete posle takvog šoka i njegovih posledica odvede kod psihologa, rezultat će biti nestabilan ili privremen.
Na kraju krajeva, od psihologa, on će ponovo doći kući svojoj majci. Majčinom „polju“ koje je ispunjeno strahom i strepnjom. Represija, ne pominjući šta se dogodilo, takođe će proizvesti strah od razmišljanja o tome. I strah od života.
Strašno je živeti, strašno je umrijeti, strašno je osloniti se na majku. Dete uvek oseća koliko mu je majka stabilna. A kada je sa majkom sve u redu, lakše savlada svaku psihološku traumu.
Ali kada ne, onda ne.
Najzanimljivije, ili bolje rečeno, strašno je da dok majka ne shvati šta se dešava u njenom mentalnom prostoru, ponavljaće se situacije koje su pokrenule tegobe deteta. Nerešene „povrištave povrede” majke, posebno one povezane sa pretnjom po život. Umesto toplog, zaštitnog „polja“, koje poput Bogorodičinog pokrivača pomaže da se savladaju bilo kakve poteškoće, one su veliki teret za dečiju psihu i onemogućavaju detetu da se normalno razvija i živi.
Ne može uvek dete da se nosi bez pomoći psihologa. Ali. Ako se samo dete posle takvog šoka i njegovih posledica odvede kod psihologa, rezultat će biti nestabilan ili privremen.
Na kraju krajeva, od psihologa, on će ponovo doći kući svojoj majci. Majčinom „polju“ koje je ispunjeno strahom i strepnjom. Represija, ne pominjući šta se dogodilo, takođe će proizvesti strah od razmišljanja o tome. I strah od života.
Strašno je živeti, strašno je umrijeti, strašno je osloniti se na majku. Dete uvek oseća koliko mu je majka stabilna. A kada je sa majkom sve u redu, lakše savlada svaku psihološku traumu.
Ali kada ne, onda ne.
Najzanimljivije, ili bolje rečeno, strašno je da dok majka ne shvati šta se dešava u njenom mentalnom prostoru, ponavljaće se situacije koje su pokrenule tegobe deteta. Nerešene „povrištave povrede” majke, posebno one povezane sa pretnjom po život. Umesto toplog, zaštitnog „polja“, koje poput Bogorodičinog pokrivača pomaže da se savladaju bilo kakve poteškoće, one su veliki teret za dečiju psihu i onemogućavaju detetu da se normalno razvija i živi.
Roditelji i pre svega majka utiru detetu put ka mentalnom zdravlju.
Zato, dragi roditelji, ako nešto nije u redu sa vašim detetom, onda i on i, barem, njegova majka, treba da posete psihologa.
Samo kriviti mamu za ono što se dogodilo znači ostati u tome zauvek. Ali da razumemo i pustimo ono što je bilo, biće za dobro.
Autor Denisenko-Bravitskaia Elena
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/mama-mne-strashno-pomogi-mne
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Zato, dragi roditelji, ako nešto nije u redu sa vašim detetom, onda i on i, barem, njegova majka, treba da posete psihologa.
Samo kriviti mamu za ono što se dogodilo znači ostati u tome zauvek. Ali da razumemo i pustimo ono što je bilo, biće za dobro.
Autor Denisenko-Bravitskaia Elena
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/mama-mne-strashno-pomogi-mne
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
