Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ne bih kazao sve što mislim, ali bih nesumnjivo mislio sve što kažem.
|
|
Stvari bih cijenio ne po onome što vrijede, već po onome što znače.
Spavao bih manje, sanjao više. Shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svjetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. |
Slušao bih druge dok govore. I kako bih uživao u sladoledu od čokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otkrivenim ne samo tijelo već i dušu.
Bože moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu i čekao da izađe sunce.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osjetio bol od njihovih bodlji i strastven poljubac od njihovih latica.
Kada bih imao jedan komadić života… ne bih pustio da prođe ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim.
Uvjeravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najblži i živio bih zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko griješe kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostareli kada prestanu da se zaljubljuju.
Djeci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete.
Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću vec sa zaboravom.
Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi… Naučio sam da čitav svijet želi da živi na vrhu planine, a da ne znaju da je istinska sreća u načinu savlađivanja litica.
Shvatio sam da kada tek rođeno dijete uhvati svojom malom šakom svoga oca da ga je uhvatilo zauvijek.
Naučio sam da čovjek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada teba da mu pomogne da se uspravi. Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću, na žalost, već biti mrtav.
Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otkrivenim ne samo tijelo već i dušu.
Bože moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu i čekao da izađe sunce.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osjetio bol od njihovih bodlji i strastven poljubac od njihovih latica.
Kada bih imao jedan komadić života… ne bih pustio da prođe ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim.
Uvjeravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najblži i živio bih zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko griješe kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostareli kada prestanu da se zaljubljuju.
Djeci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete.
Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću vec sa zaboravom.
Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi… Naučio sam da čitav svijet želi da živi na vrhu planine, a da ne znaju da je istinska sreća u načinu savlađivanja litica.
Shvatio sam da kada tek rođeno dijete uhvati svojom malom šakom svoga oca da ga je uhvatilo zauvijek.
Naučio sam da čovjek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada teba da mu pomogne da se uspravi. Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću, na žalost, već biti mrtav.
Uvijek govori ono što osjećaš, i radi, to što misliš.
Kad bih znao da te danas poslednji put vidim da spavaš, jako bih te zagrlio i molio Boga da me učini tvojim anđelom čuvarem.
Kad bih znao da te danas poslednji put vidim kako izlaziš kroz vrata, zagrlio bih te, poljubio i ponovo pozvao da ti dam više.
Uvijek postoji sjutra i život nam daje još jednu priliku da sve ispravimo, ali ako griješim, a danas je sve što nam je ostalo, ja bih želio da ti kažem koliko te jako volim, i da te nikada neću zaboraviti.
Ni mlad ni star čovjek ne može biti siguran da će za njega biti sjutra.
Danas, možda poslednji put vidiš one koje voliš.
Zato ne čekaj, uradi to danas kao da sjutra nikada neće doći.
Johnny Welch
Izvor: livejournal.com
P.S. U maju 2000. godine, poema "Marioneta" ( La Marioneta) je objavljena u peruanskom dnevnom listu La República pod imenom G.G. Markesa.
Kad bih znao da te danas poslednji put vidim da spavaš, jako bih te zagrlio i molio Boga da me učini tvojim anđelom čuvarem.
Kad bih znao da te danas poslednji put vidim kako izlaziš kroz vrata, zagrlio bih te, poljubio i ponovo pozvao da ti dam više.
Uvijek postoji sjutra i život nam daje još jednu priliku da sve ispravimo, ali ako griješim, a danas je sve što nam je ostalo, ja bih želio da ti kažem koliko te jako volim, i da te nikada neću zaboraviti.
Ni mlad ni star čovjek ne može biti siguran da će za njega biti sjutra.
Danas, možda poslednji put vidiš one koje voliš.
Zato ne čekaj, uradi to danas kao da sjutra nikada neće doći.
Johnny Welch
Izvor: livejournal.com
P.S. U maju 2000. godine, poema "Marioneta" ( La Marioneta) je objavljena u peruanskom dnevnom listu La República pod imenom G.G. Markesa.
Informacija je brzo proširena, poema je predstavljena kao "oproštajno pismo" G.G. Markesa koji je tada bio teško bolestan. Kasnije, i Markes i Welch su rekli da je to greška. Međutim, do današnjeg dana na internetu ovi stihovi se pripisuju Markesu.
Prevela: Beba Muratović - bebamur.com
Prevela: Beba Muratović - bebamur.com
