Ideja praktikovanja ćutanja za savremenog čovjeka izgleda prilično čudna. Uostalom, sistem nas uči da budemo stalno online, komuniciramo i cijenimo komunikaciju.
|
|
Čovjek koji je izašao iz sistema, u najboljem slučaju doživljava se kao originalan, a u najgorem izaziva nezadovoljstvo kod poznanika i bliskih ljudi. Međutim, praksa ćutanja je bila i ostala efikasan metod duhovnog razvoja, a takođe i izlečenja od mentalnih i fizičkih bolesti.
|
U hinduizmu, praksa ćutanja se zove Mauna. Naravno, kao i sve duhovne prakse, ne ograničava se jednostavnim spoljnim dejstvima. Mauna služi za unapređenje unutrašnjeg ćutanja, čovjek koji ga je dostigao u davna vremena zvao se Muni i bio je poštovan kao svetac.
Međutim, u našem vremenu prilično je teško zavjetovati se na ćutanje i pri tome ostati dio društva.
Pošto Mauna nije samo prestanak usmene komunikacije sa bilo kim, tokom prakse ćutanja treba da prestanete da čitate knjige, gledate televiziju, koristite računar i mobilni uređaj. Drugim riječima, treba da zaštite um od protoka informacija, koje se obrušavaju na njega tokom budnog stanja.
Međutim, u našem vremenu prilično je teško zavjetovati se na ćutanje i pri tome ostati dio društva.
Pošto Mauna nije samo prestanak usmene komunikacije sa bilo kim, tokom prakse ćutanja treba da prestanete da čitate knjige, gledate televiziju, koristite računar i mobilni uređaj. Drugim riječima, treba da zaštite um od protoka informacija, koje se obrušavaju na njega tokom budnog stanja.
Zašto je potrebna praksa ćutanja?
Mauna je najbolje sredstvo za psihološke probleme. Posebno ako, kao dopunu njoj koristite psihološke tehnike koje omogućavaju da radite sa opsesivnim slikama koje se pojavljuju tokom ćutanja. Međutim, čak i jednostavna i nepristrasna spoznaja opsesivnih misli već je psihoanaliza.
Ušteda energije. Nijesu svi naši razgovori toliko neophodni, većina dijaloga je priča radi priče, to jest, besmisleno gubljenje energije. Tokom Mauna prakse mi izbjegavamo te gubitke.
Tokom ćutanja mi se usresređujemo, to nam omogućava da "iznutra" dođemo do mnogih odgovora na važna životna pitanja.
Mauna nas uči da slušamo i čujemo svijet, takođe omogućava i da gledamo na mnoge stvari u okruženju na drugačiji način.
Iako izgleda čudno, ćutanje veoma pomaže kod fizičkih bolesti, kao što su glavobolja, hipertenzija i vegetativno - vaskularna distonija. Primijetili ste da bolesna osoba često ćuti, ne želeli da troši energiju na razgovor.
Kako praktikovati ćutanje u savremenom društvu?
Pokušajte da preuredite svoj život tako da se u njemu nađe mjesta za Maun. Na primjer, naučite svoje prijatelje i poznanike da par sati dnevno nećete odgovarati na telefon ili biti na mreži. Vjerujte, to je vrijedno toga. Čak sat vremena prakse ćutanja dnevno će vam pomoći da oslabite pritisak na um, učinite ga manje despotskim i fleksibilnijim.
Praktikovanje ćutanja je moguće tokom boravka u vikendici ili tokom šetnje u prigradskom području.
Odličan način da se počne praksa ćutanja može biti odlazak na planinu. Tamo, tokom opreznog planinarenja nije moguće uključiti se u dijalog, prosto hodajte ćuteći, diveći se prirodi. Fizičko opterećenje će olakšati praksu Mauna, učiniće je lakšom za sprovođenje.
Mnogi ljudi, pročitavši o praksi ćutanja, kažu da Mauna nije za njih. Da, zaista, mnoge od nas je društvo "obradilo" toliko jako da bez komunikacije i novih iskustava bivamo tužni a to i vodi u depresiju. Ali ko treba da je koristi u praksi, s obzirom da je laka? Mauna je najpotrebnija, upravo tim ljudima koji ne mogu ni petnaest minuta da sjede bez komunikacije ili muzike jer je ovo njihova šansa da se "odvoje od informacija".
Ako uspijete da preživite najteži dio Mauna, za nagradu ćete dobiti osjećaj transparentnosti i jasnoće uma, kao i sposobnosti da budete posmatrač. Ali ni u kom slučaju, ne treba očekivati nagradu, jer će tada vašu Maunu uprljati očekivani bonus. Samo zavolite da ćutite i tada se kod vas sve ostvaruje!
