Mihail Labkovski: "Zašto ne mršate?"

​Mnogi ljudi pate zbog prekomjerne težine. Ne radi se o onima koji imaju medicinske indikacije ili su genetski predisponirani za gojaznost. Govorim o zdravim ljudima. 

​Postoje dva razloga zbog kojih čovjek jede više nego što mu je potrebno: Ili kompenzuje nešto hranom, ili jede zabrinutost. Hajde da zajedno razmotrimo.

Od djetinjstva, roditelji nas ohrabruju na neka slatka dostignuća, na primjer, naučili smo lekciju - dobili čokoladu. 

Čovjek odrasta, počinje da živi, a u tom životu malo šta ga raduje. Posao mu ne donosi zadovoljstvo, odnos je potpuni stres, šef je tiran, a svekrva loša. Da nekako kompenzuje unutrašnje nezadovoljstvo, on počinje da jede. I on bira, obratite pažnju, ne povrće i voće, već tešku, masnu, slatku hranu. Brza hrana odjednom pravi dve magične stvari: odvraće pažnju i stvara težinu u želucu, zahvaljujući kojoj se krv odliva iz glave. Tako da možete za trenutak zaboraviti na probleme.

Tako čovjek i živi po sistemu šargarepe i štapa, u kojem ulogu štapa igra sam život. To jest, čovjek nema zadovoljstvo od svakodnevnog života i pokušava barem nekako da zasladi svakodnevni život - u bukvalnom smislu riječi.

Jesti, da se zaboravi 

Posebni bih izdvojio zabrinute. To su ljudi koji prolaze dugi stres, imaju u glavama instalaciju da je opasno živjeti. Živeći sa invazivnim osjećanjem straha, čovjek pokušava nekako da se udalji, na primjer, uz pomoć hrane.

Obratite pažnju da ljudi sa suvišnom težinom kreću ka frižideru u večernjim satima, a ne u ranim jutarnjim časovima. Postoje razlozi za to. Danju su zauzeti poslovima, na poslu, rade neke projekte, odvode djecu u školu. Ali kad dođu kući, zabrinutost ih prekriva. I treba nešto da se ona udalji: sendvič ili komad torte. Uobičajena šema funkcioniše tako: krv se odliva iz glave i ulazi u želudac, glava se tako "prazni", osjećaj težine u stomaku, koji nadmašuje zabrinutost u glavi. I tako do beskonačnosti.

Šta treba raditi?

Dijete, kao što znate, ne rade. U osnovi svake od njih nalazi se oštro smanjenje unosa ugljenih hidrata, naime, od njih se sastoji naše nervno vlakno. Kada zabrinut čovjek odbije da "gradi" nervne ćelije, on može da "odleti". Otuda svi ti slomovi. Obratite pažnju da kada se čovjek slomi tokom dijete, on odmah trči za ugljenim hidratima: jede hljeb, slatkiše, pite. 
​

Još jedan razlog zašto dijete ne rade je ovaj. Recimo da ste ograničili sebe, izgubili na težini a vaša glava još nije izliječena. I kada se postigne željeni rezultat, šta će se desiti? Tako je, vratićete se na staru, nezdravu ishranu. Stoga, jedini način da konačno izgubite kilograme i podržite to je da se bavite psihom.

Zapitajte se: zašto vam život ne pruža zadovoljstvo i sve vrijeme morate da podstičete sebe? Jer, za nekoga, posao, porodica, odnosi su "šargarepa". I razjasnite da li osjećate zabrinutost? Da li se bojite stvari koje se još nijesu dogodile? U tom slučaju, ima smisla baviti se samim sobom, a ne jelom. 


Prevod teksta: http://labkovskiy.ru/publikatsii/pochemu-vy-ne-hudeete/

Prevod: Beba Muratović  - bebamur.com
​