Misao je sila, moć, instrument, sredstvo koje je Gospod dao čoveku da može da postane Stvaralac kao On, tj. stvaralac u lepoti i savršenosti.
|
|
U stvarnosti, pomoću svoje misli čovjek može da dodirne sve vrste materije, sadržaja, razna stvorenja čas u božanskom svetu, čas u svetu pakla, i onaj koji ne zna da je misao stvaralac može da upadne u toliko neprijatne i negativne preokupacije, da može da uništi samog sebe. |
Najbitnija stvar je biti svestan, i znati da je baš to što činite sa vašim mislima dobro i za vas i za sve ostale, ili nasuprot, pogrešno. Satim treba da se pozabavite, a ne da se brinete da li će vaše misli i želje da se ostvare. Sigurno je, ranije ili kasnije, dobre ili loše, vaše misliće se ostvariti; a ako su loše i vi ćete biti žrtva onda kada se budu ostvarile.
Ono što sada još treba da saznate je da ljudi uglavnom provode vreme rasipajući oko sebe toliko prljavih misli i osećanja, što čini da je fizička atmosfera zemlje jedna velika žabokrečina.
To možemo čak i da osetimo kada se pri bližavamo gradovima posle boravka na planini. Kada smo se navikli na čistoću planina, gde žive veoma svetle bitnosti, dok silazimo nemožemo a da ne osetimo ove oblake koji lebde nad gradom. I pri svetlom vremenu vide se i osećaju ovi oblaci: nešto tamno, gusto, zbijeno, što natkriva grad.
Za to što je danas toliko bolesnih nisu kriva samo zagađenja vazduha, vode i hrane, ne! Da psihička atmosfera nije toliko zagađena, čovek bi uspeo da neutrališe sve spoljašnje otrove. Zlo je najpre unutra. Kada ljudsko biće živi u harmoniji unutrašnje snage koje poseduje reaguju i odbacuju nečistoće, čak i na fizičkom planu, te tako organizam uspeva da se odbrani.
Ima ljudi koji, i da vas ne dotaknu, svojim zračenjem mogu da vas otruju. Kada bi postojale laboratorije sa usavršenim aparatima, moglo bi da se proven da su određena ljudska fluidna isparenja sposobna da onesveste male životinje.
Ono što sada još treba da saznate je da ljudi uglavnom provode vreme rasipajući oko sebe toliko prljavih misli i osećanja, što čini da je fizička atmosfera zemlje jedna velika žabokrečina.
To možemo čak i da osetimo kada se pri bližavamo gradovima posle boravka na planini. Kada smo se navikli na čistoću planina, gde žive veoma svetle bitnosti, dok silazimo nemožemo a da ne osetimo ove oblake koji lebde nad gradom. I pri svetlom vremenu vide se i osećaju ovi oblaci: nešto tamno, gusto, zbijeno, što natkriva grad.
Za to što je danas toliko bolesnih nisu kriva samo zagađenja vazduha, vode i hrane, ne! Da psihička atmosfera nije toliko zagađena, čovek bi uspeo da neutrališe sve spoljašnje otrove. Zlo je najpre unutra. Kada ljudsko biće živi u harmoniji unutrašnje snage koje poseduje reaguju i odbacuju nečistoće, čak i na fizičkom planu, te tako organizam uspeva da se odbrani.
Ima ljudi koji, i da vas ne dotaknu, svojim zračenjem mogu da vas otruju. Kada bi postojale laboratorije sa usavršenim aparatima, moglo bi da se proven da su određena ljudska fluidna isparenja sposobna da onesveste male životinje.
|
Takođe mogu da se donesu i suprotni zaključci: koliko su blagotvorna zračenja jednog duhovnog bica za sva stvorenja, čak i za kamenje, za biljke, za životinje. Njegovo bezinteresno prisustvo puno ljubavi, povoljno utiče na sve koji ga okružuju, dok prisustvo nekog kriminalca proizvodi negativno dejstvo. |
|
Čak i duše koje su napustile zemlju dolaze da se hrane njegovim isparenjima. Zahvaljujući bićima koja svojim mislima proizvode oko sebe svetlost i mir zemljina atmosfera nije postala nemoguća za disanje.
Kako naučiti ljude da vladaju svojim mislima i svojim željama da ne bi više zagađivali prirodu i eterične predele? Oni nisu dovoljno oprezni da izbegnu zagađenja čak ni na fizičkom planu, a kamoli na psihičkom planu koji ne vide; i nastavljaju da ispuštaju loše misli, loša osećanja koja će prodirati u sve osobe koje posećuju.
Priroda je živi organizam čiji smo i mi deo. Svako ljudsko biće pripada ogromnom kosmičkom organizmu koga hrani, oživljuje. Ako se ponaša kao loše biće koje zagađuje atmosferu, on postaje neka vrsta tumora u tomorganizmu. A kako priroda ne podnosi osobu preduzima čišćenje i izbacuje je. Šta vi mislite,da priroda ne ume da se brani! Zato treba razmišljati da se živi u harmoniji sa tim velikim univerzalnim telom u kome se hranimo i stanujemo.
A živeti u harmoniji sa prirodom znači preduzeti određene mere za što manje izbacivanje prljavštine, znači praviti manju štetu i raditi na stvaranju i ispunjenju prostora čednim, svetlim i dobronamernim mislima!
© Omraam Mikhaël Aïvanhov - "Moć misli"
Kako naučiti ljude da vladaju svojim mislima i svojim željama da ne bi više zagađivali prirodu i eterične predele? Oni nisu dovoljno oprezni da izbegnu zagađenja čak ni na fizičkom planu, a kamoli na psihičkom planu koji ne vide; i nastavljaju da ispuštaju loše misli, loša osećanja koja će prodirati u sve osobe koje posećuju.
Priroda je živi organizam čiji smo i mi deo. Svako ljudsko biće pripada ogromnom kosmičkom organizmu koga hrani, oživljuje. Ako se ponaša kao loše biće koje zagađuje atmosferu, on postaje neka vrsta tumora u tomorganizmu. A kako priroda ne podnosi osobu preduzima čišćenje i izbacuje je. Šta vi mislite,da priroda ne ume da se brani! Zato treba razmišljati da se živi u harmoniji sa tim velikim univerzalnim telom u kome se hranimo i stanujemo.
A živeti u harmoniji sa prirodom znači preduzeti određene mere za što manje izbacivanje prljavštine, znači praviti manju štetu i raditi na stvaranju i ispunjenju prostora čednim, svetlim i dobronamernim mislima!
© Omraam Mikhaël Aïvanhov - "Moć misli"
