Gde i kako se beleži naše prošlo iskustvo o odnosima sa ljudima, sa samim sobom, sa svetom. Gde je i kako ušivena ta utabana kolotečina iz koje se tako teško izlazi?
Ukratko o metodi društvene panorame
Autor ovog modela je Lukas Derks ( Holandija), koji je i autor knjige „Suština NLP-a ”
Na internetu na ruskom jeziku gotovo da nema članaka i publikacija na temu metode socijalne panorame - to je jedan od razloga zašto je ovaj model u NLP-u malo poznat, iako je jedan od najmoćnijih alata za pozitivne promene u ljudski život.
Tokom svog života čovek se suočava sa zadatkom da izgradi odnose sa sobom, sa svetom oko sebe, sa stvarnošću koja je deo njegovog života.
Ovo postavlja pitanje: „Nije li ova stvarnost posledica toga kako gradimo odnose sa njom?“
Pretpostavimo da se neko sprema na put i počinje da organizuje ovaj događaj za sebe. On bira turoperatora, zemlju, izletnički i zabavni program, ubeđuje ili prodaje ideju o ovom putovanju voljenoj osobi, porodici, prijatelju - uopšte, nađe kompaniju, sastavlja dokumente i sada - konačno Sve je spremno. Ura!!! Ali odjednom - viša sila, hitan posao, porodične prilike ili neki drugi nepredviđeni razlozi. Ovo se ponekad dešava u životu.
Pa šta se dešava? U ovom trenutku, vrlo često, ažuriramo sećanja na ono što nam se dogodilo, možda u drugim kontekstima, ali kod nas se već dešavala slična glupost.
„U ovom životu je uvek ovako, što više želite nešto, veća je verovatnoća da ćete propasti“, mislimo. Sa takvim mislima smo tmurni, tužni, razmaženog raspoloženja, primamo na sebe ovaj „udar sudbine“, teško doživljavamo neuspeh naših planova, sve nam pada iz ruku, a motivacija da nešto uradimo teži ka minus beskonačnosti.
U međuvremenu, dok smo u ovom stanju, prođe nekoliko nedelja ili meseci; ljudi se pojavljuju i nestaju oko nas; dešavaju se neki događaji; ponekad postoje prilike da uradimo nešto vredno za sebe, ali, avaj, sve ovo lako možemo prevideti. Uronjeni smo u svoj negativni trans i živimo u njemu, zatvoreni smo za spoljašnju stvarnost. Ali ovo je samo primer za nekoliko nedelja.
Sada zamislite da je ceo naš svakodnevni život ispunjen malim i ne tako višom silom, nepredviđenim okolnostima i drugim priborom. Možda nam je teško da se dogovorimo sa voljenima, na poslu možemo doživeti periode potpunog međusobnog nerazumevanja, a događaji su van naše kontrole.
Autor ovog modela je Lukas Derks ( Holandija), koji je i autor knjige „Suština NLP-a ”
Na internetu na ruskom jeziku gotovo da nema članaka i publikacija na temu metode socijalne panorame - to je jedan od razloga zašto je ovaj model u NLP-u malo poznat, iako je jedan od najmoćnijih alata za pozitivne promene u ljudski život.
Tokom svog života čovek se suočava sa zadatkom da izgradi odnose sa sobom, sa svetom oko sebe, sa stvarnošću koja je deo njegovog života.
Ovo postavlja pitanje: „Nije li ova stvarnost posledica toga kako gradimo odnose sa njom?“
Pretpostavimo da se neko sprema na put i počinje da organizuje ovaj događaj za sebe. On bira turoperatora, zemlju, izletnički i zabavni program, ubeđuje ili prodaje ideju o ovom putovanju voljenoj osobi, porodici, prijatelju - uopšte, nađe kompaniju, sastavlja dokumente i sada - konačno Sve je spremno. Ura!!! Ali odjednom - viša sila, hitan posao, porodične prilike ili neki drugi nepredviđeni razlozi. Ovo se ponekad dešava u životu.
Pa šta se dešava? U ovom trenutku, vrlo često, ažuriramo sećanja na ono što nam se dogodilo, možda u drugim kontekstima, ali kod nas se već dešavala slična glupost.
„U ovom životu je uvek ovako, što više želite nešto, veća je verovatnoća da ćete propasti“, mislimo. Sa takvim mislima smo tmurni, tužni, razmaženog raspoloženja, primamo na sebe ovaj „udar sudbine“, teško doživljavamo neuspeh naših planova, sve nam pada iz ruku, a motivacija da nešto uradimo teži ka minus beskonačnosti.
U međuvremenu, dok smo u ovom stanju, prođe nekoliko nedelja ili meseci; ljudi se pojavljuju i nestaju oko nas; dešavaju se neki događaji; ponekad postoje prilike da uradimo nešto vredno za sebe, ali, avaj, sve ovo lako možemo prevideti. Uronjeni smo u svoj negativni trans i živimo u njemu, zatvoreni smo za spoljašnju stvarnost. Ali ovo je samo primer za nekoliko nedelja.
Sada zamislite da je ceo naš svakodnevni život ispunjen malim i ne tako višom silom, nepredviđenim okolnostima i drugim priborom. Možda nam je teško da se dogovorimo sa voljenima, na poslu možemo doživeti periode potpunog međusobnog nerazumevanja, a događaji su van naše kontrole.
I tako, a da nismo ni primetili kako se to dogodilo, počinjemo da sebe smatramo gubitnicima, nesrećnim pojedincima, sivim miševima - i nekim drugim (slatkim i ljubaznim).
I postepeno naš život počinje da se pretvara u jedan kontinuirani negativni trans. Izaći iz toga – a svojim umom razumemo da se osećamo loše – je zadatak koji se ne može rešiti na nivou jednostavnog razumevanja.
A sva naša prošla iskustva već su zapisana u našem sećanju, u sećanju našeg tela i uma – i kao izlizana kolotečina, često nam ne dozvoljavamo da primetimo ono što nije nalik.
Naša percepcija je osmišljena tako da kada se osećamo dobro, primetimo mnogo dobrih stvari, kada se osećamo loše, primetimo mnogo loših stvari. Ova realnost, na kraju krajeva, ne pravi razliku da li se osećamo dobro ili loše.
Model društvene panorame odgovara na pitanje: gde i kako je zabeleženo naše prošlo iskustvo o odnosima sa ljudima, sa samim sobom, sa svetom. Gde je i kako ušivena ta utabana kolotečina iz koje se tako teško izlazi.
Dobra vest je da je naš mozak jedinstven i veoma fleksibilan sistem. Sposoban je da se obnavlja i prilagođava beskonačan broj puta ako smo spremni da mu damo pravac rada, pravac kretanja i promene. Naš mozak sadrži oko 15 milijardi neurona, koji su međusobno povezani sa više od 60 triliona!!! Veze. Međusobno povezani neuroni se nazivaju neuronske mreže.
Pojednostavljeno rečeno, svaka neuronska mreža predstavlja misao, veštinu itd.
Svako od nas ima svoju kolekciju iskustava, veština – svoju jedinstvenu mapu neuronskih mreža, mentalnu mapu ove stvarnosti. Što se određene neuronske mreže češće ažuriraju, veze između neurona u ovoj mreži postaju jače.
Velika zasluga NLP-a je što je identifikovao spoljne kriterijume za kodiranje informacija u neuronskim mrežama mozga. Umeo je da dovede do nivoa svesti nesvesne mehanizme konstruisanja mentalnih mapa naše društvene stvarnosti.
Ako odvojite nekoliko minuta samoće na tihom i mirnom mestu da biste postali radoznali kako funkcioniše vaša mentalna mapa društvene stvarnosti, moraćete da sebi postavite veoma neobična pitanja.
Sada, kada pomislim na svoju voljenu osobu (ili na svog omraženog kolegu), kako se oseća moje telo? Gde nastaje fiziološka senzacija ove osobe? A kada postoji ova fiziološka senzacija - gde se u svemiru pojavljuje slika ove osobe? U meni ili spolja? Desno ili levo? Prednja ili zadnja? Koliko je to daleko od mene? Da li postoji jedna slika ili nekoliko? Koliko je visoka ova slika? Kuda je usmeren pogled figure? Na kom nivou u odnosu na moje oči su njene (njegove ili čak njihove) oči?
I postepeno naš život počinje da se pretvara u jedan kontinuirani negativni trans. Izaći iz toga – a svojim umom razumemo da se osećamo loše – je zadatak koji se ne može rešiti na nivou jednostavnog razumevanja.
A sva naša prošla iskustva već su zapisana u našem sećanju, u sećanju našeg tela i uma – i kao izlizana kolotečina, često nam ne dozvoljavamo da primetimo ono što nije nalik.
Naša percepcija je osmišljena tako da kada se osećamo dobro, primetimo mnogo dobrih stvari, kada se osećamo loše, primetimo mnogo loših stvari. Ova realnost, na kraju krajeva, ne pravi razliku da li se osećamo dobro ili loše.
Model društvene panorame odgovara na pitanje: gde i kako je zabeleženo naše prošlo iskustvo o odnosima sa ljudima, sa samim sobom, sa svetom. Gde je i kako ušivena ta utabana kolotečina iz koje se tako teško izlazi.
Dobra vest je da je naš mozak jedinstven i veoma fleksibilan sistem. Sposoban je da se obnavlja i prilagođava beskonačan broj puta ako smo spremni da mu damo pravac rada, pravac kretanja i promene. Naš mozak sadrži oko 15 milijardi neurona, koji su međusobno povezani sa više od 60 triliona!!! Veze. Međusobno povezani neuroni se nazivaju neuronske mreže.
Pojednostavljeno rečeno, svaka neuronska mreža predstavlja misao, veštinu itd.
Svako od nas ima svoju kolekciju iskustava, veština – svoju jedinstvenu mapu neuronskih mreža, mentalnu mapu ove stvarnosti. Što se određene neuronske mreže češće ažuriraju, veze između neurona u ovoj mreži postaju jače.
Velika zasluga NLP-a je što je identifikovao spoljne kriterijume za kodiranje informacija u neuronskim mrežama mozga. Umeo je da dovede do nivoa svesti nesvesne mehanizme konstruisanja mentalnih mapa naše društvene stvarnosti.
Ako odvojite nekoliko minuta samoće na tihom i mirnom mestu da biste postali radoznali kako funkcioniše vaša mentalna mapa društvene stvarnosti, moraćete da sebi postavite veoma neobična pitanja.
Sada, kada pomislim na svoju voljenu osobu (ili na svog omraženog kolegu), kako se oseća moje telo? Gde nastaje fiziološka senzacija ove osobe? A kada postoji ova fiziološka senzacija - gde se u svemiru pojavljuje slika ove osobe? U meni ili spolja? Desno ili levo? Prednja ili zadnja? Koliko je to daleko od mene? Da li postoji jedna slika ili nekoliko? Koliko je visoka ova slika? Kuda je usmeren pogled figure? Na kom nivou u odnosu na moje oči su njene (njegove ili čak njihove) oči?
Da, da, razmišljajte o ovoj osobi na tako neobičan način. Tada možete istražiti na isti način gde se u vašoj društvenoj panorami pojavljuju slike drugih ljudi iz vašeg života.
Štaviše, takvo istraživanje može biti zanimljivo ne samo za one koji sada čine našu okolinu, već i za one koji više nisu u našim životima. Ove figure takođe mogu nastaviti da vrše uticaj na nas, nalazeći se u mentalnoj mapi naše stvarnosti, u našoj društvenoj panorami.
Važno je zapamtiti da naša društvena panorama nije data jednom zauvek. Kako se naše iskustvo menja, dok učimo nešto novo, menja se i naša društvena panorama.
U ovom članku namerno ne navodim konkretne mehanizme za promenu društvene panorame, jer je preporučljivo započeti eksperimente na promeni kodiranja pod nadzorom iskusnog operatera (trenera, terapeuta) koji je dovoljno pažljiv da uoči fiziološke znakove udobnosti ili neugodnosti klijenta.
Vrlo često smo toliko navikli da ne obraćamo pažnju na povratne informacije našeg tela, u kojima je kodirana ogromna količina našeg iskustva i naših vrednosti, da smo spremni da idemo dalje, ne vodeći računa o ekologiji celog sistema.
Da podsetim da neuronske mreže koje se često ažuriraju, recimo, iz negativnih iskustava, postaju duboke kolotečine, koje su povezane i sa drugim neuronskim mrežama našeg mozga. Stoga, moramo biti svesni da će promena jednog elementa naše društvene mape neizbežno izazvati reakciju ostatka operativnog sistema.
Evo nekoliko jednostavnih znakova da naš društveni operativni sistem (naša društvena panorama) treba ponovo da se konfiguriše:
Štaviše, takvo istraživanje može biti zanimljivo ne samo za one koji sada čine našu okolinu, već i za one koji više nisu u našim životima. Ove figure takođe mogu nastaviti da vrše uticaj na nas, nalazeći se u mentalnoj mapi naše stvarnosti, u našoj društvenoj panorami.
Važno je zapamtiti da naša društvena panorama nije data jednom zauvek. Kako se naše iskustvo menja, dok učimo nešto novo, menja se i naša društvena panorama.
U ovom članku namerno ne navodim konkretne mehanizme za promenu društvene panorame, jer je preporučljivo započeti eksperimente na promeni kodiranja pod nadzorom iskusnog operatera (trenera, terapeuta) koji je dovoljno pažljiv da uoči fiziološke znakove udobnosti ili neugodnosti klijenta.
Vrlo često smo toliko navikli da ne obraćamo pažnju na povratne informacije našeg tela, u kojima je kodirana ogromna količina našeg iskustva i naših vrednosti, da smo spremni da idemo dalje, ne vodeći računa o ekologiji celog sistema.
Da podsetim da neuronske mreže koje se često ažuriraju, recimo, iz negativnih iskustava, postaju duboke kolotečine, koje su povezane i sa drugim neuronskim mrežama našeg mozga. Stoga, moramo biti svesni da će promena jednog elementa naše društvene mape neizbežno izazvati reakciju ostatka operativnog sistema.
Evo nekoliko jednostavnih znakova da naš društveni operativni sistem (naša društvena panorama) treba ponovo da se konfiguriše:
- U životu se povremeno ponavljaju iste situacije - efekat poznatih „grabulja“
- Nama bliski ljudi nagoveštavaju da treba da prestanemo da živimo u prošlosti.
- Postojao je osećaj "začaranog kruga"
- Naše ponašanje u prisustvu određenih ljudi ni na koji način ne podleže zdravom razumu.
- Postoji osećaj da je "ceo svet protiv nas" ili da smo "svi sami"
- Stalno smo gurani u neproduktivne interakcije sa određenim tipovima ljudi.
Ako govorimo o primenjenim aspektima korišćenja modela društvene panorame, možemo izdvojiti sledeće oblasti:
Metoda socijalne panorame vam omogućava da radite na nivou ličnog identiteta osobe (za one koji su upoznati sa NLP-om, ovo je jedan od najviših neuroloških nivoa), što dovodi do zaista neverovatnih rezultata.
Ponekad pitaju: promenićemo se, ali šta ako drugi ostanu isti i ponašaju se kao pre. Da, drugi će ostati drugačiji, ali je malo verovatno da će se ponašati na isti način.
Ne možemo a da ne utičemo, dovoljno je da malo promenimo svoje ponašanje i svi elementi koji su uključeni u interakciju sa nama biće primorani da reaguju. Što je promena uočljivija, to će biti jasnija reakcija na nju.
Nijansa je u tome što često ne možemo izabrati pravu promenu životne sredine za nas.
Promene u našim zajedničkim društvenim panoramama jednih o drugima su neizbežne, ali se obično dešavaju haotično i nesvesno. Lukas Derks je predložio pristup gde se takve promene mogu svesno kontrolisati. Kao i do sada, ne znamo koji će neuroni biti povezani, ali imamo koncept željenog rezultata promena, pojavljuje se zadati pravac rada sistema um-telo.
Autor Olga Guseva
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/181597-moschnyy-instrument-dlya-pozitivnyh-izmeneniy-v-zhizni
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
- Poboljšanje samopoštovanja, jačanje „ja“ pojedinca
- Upravljanje ponašanjem u konfliktnoj situaciji
- Promena uobičajenih strategija za interakciju sa ljudima u datom kontekstu
- Promena ograničavajućih stavova i uverenja o sebi, drugoj osobi i svetu u celini
- Oslobađanje od emocionalnih zavisnosti povezanih sa drugim ljudima
- Generisanje novih strategija ponašanja u tipičnim ponavljajućim kontekstima (kada se dogodi ista „grablja“)
- Generisanje novih strategija ponašanja sa celim timovima i grupama ljudi
Metoda socijalne panorame vam omogućava da radite na nivou ličnog identiteta osobe (za one koji su upoznati sa NLP-om, ovo je jedan od najviših neuroloških nivoa), što dovodi do zaista neverovatnih rezultata.
Ponekad pitaju: promenićemo se, ali šta ako drugi ostanu isti i ponašaju se kao pre. Da, drugi će ostati drugačiji, ali je malo verovatno da će se ponašati na isti način.
Ne možemo a da ne utičemo, dovoljno je da malo promenimo svoje ponašanje i svi elementi koji su uključeni u interakciju sa nama biće primorani da reaguju. Što je promena uočljivija, to će biti jasnija reakcija na nju.
Nijansa je u tome što često ne možemo izabrati pravu promenu životne sredine za nas.
Promene u našim zajedničkim društvenim panoramama jednih o drugima su neizbežne, ali se obično dešavaju haotično i nesvesno. Lukas Derks je predložio pristup gde se takve promene mogu svesno kontrolisati. Kao i do sada, ne znamo koji će neuroni biti povezani, ali imamo koncept željenog rezultata promena, pojavljuje se zadati pravac rada sistema um-telo.
Autor Olga Guseva
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/181597-moschnyy-instrument-dlya-pozitivnyh-izmeneniy-v-zhizni
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
